Šumadinka

У Б ђограду 6. А п р и л а 18 5 6,

ШУМАДИНКА, ДИСТЂ 3 А ввзвджажневгањ, ЗЖЈШЖВЖ Ш афвешта« Учредннкт> и издавателл ЛгобомирЋ sa. Ненад «>впКт>.

Оваи листћ излазн на табаку Вторником1. н Петкомт>. Ц^ћиа mv е за три мћсеца

ТБЧ. V.

5, а за no.ia годнне 10. цванц. За or.iace n.iaha се од-b врсте 5 краиц. за трнпут-в

'Jw 28.

М4ША ТРГОВИН1. 1 Т I Строга и неиреићнлБива узаимност1» влада дакле између ceiio понва живота како поединогљ човека тако и цћлогљ народа; она се распространава н стћшннва осимг. наше волћ по законима, на коима почива . премда е Mbi на нашу користв руководити иожемо. Подобно као што човекг. жертвомљ маколике свое снаге . мудрости. новчане суме. окретности — немоше наипростји цв1,такг.

одђ 10 година овамо закланм животинн као за вћчнмн ;СпоменЋ носи. гдћ е бакалинЂ измастивши се и искалав1пи се частицама свзкогђ свогг. еспапа тако рећи регистарг. или излогг. свпо артикула. кое на продаш има. Ова узаимностг. влада далћ несамо у границама државе, него постои и између ceifo држава народа. Човекв живи у друштву основаномЂ на свези Фамил1е, сродства, своите, пр !ателБСтва, обштине, државе и одношена између држава — човечества. Свезе су ове аче или слаб|'е, али остан> опетг, свезе. После смрти и мученд наивча е казнћ за човека одлученћ одђ овм свеза. Као што се «аисрећш'и у CBoiofi Фамил!и, међу сво-

створити, него само може трудЂ и вћштину riw заииванл. плевлћни, заклннлнн одђ потре , жеге и мраза ИМЋ по знаницима. .. lt уногребити, па чекати, да стручакЂ изникне и порасте и| и цоедине државе везане су сђ друтима'" e '^ii кЈУМтб', правама, вћромЂ, прјателБствомЂ, еднакомЂ судбомЂ , ин-

цвћтЂ се pa3Bie; исто тако неће моћи ни поединн лгоди, ни макон снажна и разумна држава , ни само цћло човечество изображенћ, трговину, моралЂ — у каквои землБи или кодђ поединогЂ човека створити, него могу условима т !и поава олакшати дћиствованћ, иа чекати , да се поави сами створе. Они могу узаимно дћиствованћ ранећи саставнБ! частица землћ, влаге, топлоте и сћмена олакшати, па успћхЂ изчекивати , кои неће послћдовати,

тересима матер1'нлнимЂ, кои буду основђ вигпегЂ каквогљ интереса. Основи овм свеза се испрекрштаваш, но свакш и понаособЂ има у себи снаге и дћиствуе. Зато могу и оне државе лако обстати и срећне бмти, у коима се више езика говори и различитимЂ начиномг, Богу моли, ерг. iK други, ачи основи у само привидно неприроднои свези држе; као што една народностг,, едне нрави,

ano . ckue „рит.снуо, цр„„ ra „агрмао, „ отр, rtp. У р»""» бо"Ј, ако у себГза^ово" «r. иаи мразт, о„а.,и,„; ... ..rjr „ „3.6pa»o„i с..ге ™L. C...I« »шати осниванћмЂ школа, издаванћмЂ сходнм кнвига hi ^ п ои 3 , кии ота има снагеусвомЂ дћиствовашо, в.на, добрич. уч„те„,,има - „ yc„ta„ о-,е»„ват„ , "* С ""* ЈГ

неможе послћдовати, ако родителви cboio дћцу никако или неуредно у школу 7 шилго, ако дћца у кући ништа до-

кон до неке границе у землви и изванЂ землћ допире. Што су нчи ови основи кодђ когђ народа, тимђ лче се

бро нечуш. ако е у народу пука сиротинл и т. д. Нека они у землви излвлгого и тимђ далћ и изванЂ землћ досе милшни на изображенћ народно троше, наиболБИ про- пиру. ИзображенЂ народЂ nycTio е жиле свогђ душевФес °ри поставлнго, учени лшди са стране гомилама при- ногђ развитка до у наидалћ землћ, онђ влада духомЂ свозову и исто тако гомилама младићи ради изображенн на |имђ надЂ странимЂ народима. Богатствомт., вћштиномЂ, страну пошлго, наиболћ кнБиге издаш и покланнго — сво трудомЂ, карактеромЂ, истор10МЂ одлична земла има le изо ®раженћ привидно , лабаво. шуплћ бмти и остати, подобногЂ уплива у странимЂ , тимђ полвима манћ одна родЂ Hie разв^енЂ у свакомЂ другомЂ смотренго , и личнимђ , землама; но у исто време подлежи она упливу °Дг. свегђ оногђ трошка и труда бБ1ће само толико пра -:овм земалн. ерЂ сиромаштво , неокретностЂ , немарноств огђ плода, уколико оваи темелн у свестранои разв !ено-|овм земалн отежаваго развитакЂ оне землћ. Зато и народа нађе. Примћра ради можемо просто рећи:|теже по некомЂ нагону сви народи, да се, уколико е моиверзитетЂ неприноси ондћ плода . гдћ жене и селаци гуће, еданЂ другомЂ приближе , и ако цћломЂ народу и 10 ,)ит ати и писати; трговине у онои землБИ нема, небуде могуће исто учинити, то учини барг^ она частБ °У Дућани као одђ apTie, гдћ касапинЂ на своимђ а- нћгова, кон речену свезу између нћга и странБЈ народа ама 1Ј рви, масти. лоа и парчета меса одђ ceiro НБимЂ 1 као посредникЂ одржава. а то су: учени. званичници, тр.