Šumadinka

231

у Бечу 4. 4,прила. Данасг., веие, aais.nosio е паризs j["i конгресЋ свое с1тднице и свакји се чагт> очекуе те,егра фГКа депеша. кон ће авити одлазакв првм нуно„оћннка изг. Париза. О далКмт> дћистнованвд заоставдћи у Пар из У пуномоћпнка незна се ништа изближе, по свои ђе се прилици они занимати са расправомт, маловаипии с пореднБ1 пиганп, па ће се после изменћиванн ратификзфе и они разићи. О реченои ратиФикацш вели . да ђ е она текнудругои половини Априла слћдовати, и непосредгтвено затимт, обнародоваће се конференцјдлни прото коли. Чини се , као да конгресљ сђ почетка Hie бмо накионћнЂ , да саобшти своа таина саветованн авномт> м нhнiк> Европе и доиста е обнародованћ таковм протоKO.ia противт> обичаа дипломатје. ГЈротоколи бечкогг> конгреса одћ 1814 — 15 остали су дуго нреме таиии, преме парламентално правителство у Енглеснои владало и у Францускои заведено бмло. Првми дипломатси!и протоколЂ, кои е обнародовант., 6wo е протоколЋ лондонски козференцјн у белгјискомЋ пмтанш. На оваи предходећЈи случаи позива се лордт. Кларендонт, и изнвјо е у конгресу , да нћму н!е могуће одрећн парламенту саобштенћ нонФеренцјллнм протокола лоради контроле. Предложенb лорда Кларендона продр.io е беЗЋ противупримћчанјн . и протоколи ће и у Паризу и Лондну у исто време обнародовани бнти. Говори се, да ће то обнародованћ великш упечатакљ на светљ учинити, и 6aim> зато жели Наполеонт, да се обнародуе. О нђ е pertao сирћчв : И оћу да Европа у целомт. пространству позна ролу , кок> е Француска на преговорима играла. Светт> наст. е вид !о у рату. па нека насЂ садЂ позна какви смо за кокФеренц1алнимЂ асгаломЂ-" Конститус !онелЂ садржава еданЂ чланакЂ о пмтанм подунавски кннжества, кои на себи сасвимЂ носи печатЂ полузваничнопЈ саобштена. Истми чланакч. разсматра укратко целу прошлостБ реченм кнажества . и разлаже мћре, кое се имаго предузети да се положенћ подунавски кнлжества паспрамЂ Pvcie а уедно и ншово унутрашнћ преустроиство расправи. Псточнми ратЂ и паризnifi конгресЂ yHnuiTio е све уговоре, на кое се Pycia позивала, да оправда евои нападанн. бдна особена комиcih опредћлиће одношенн према сирезенскои Порти и нмову административну незавпсимостг., у Цариграду. Териториална промена сматрала се за нуждну, и иста nposieHa ослободиће кнлжества одђ матер|'нлнм [!а енглеско италске стране лепе . кон у Малти стануе, препона, кое е досадЂ Pycia нћномЂ развитку и напред- и мисле да ће ови полкови употреблћни бмти на н)гу К У полагала. и кон ће hi.hobo воиничко положенћ осна-д та1 ј 6 титн. То се намћрава са овомђ одђ Аустрје наипре пред-|

нелЂ" говори на то , да споенћ оба кнажества небм бнло пробитачно, ерЂ една румунска држава са свон 5 милшна душа бБ1ла бм врло слаба. да cboio независимостб брани, Koiofi са CBiio страна грозити могу; запад -б пакЂ небм е могао у тренутку опасносги закланлти, будући таква заштита единствено одђ тога зависк, да ли ће западначкои помоћи путЂ крозЂ Дарданеле и Боспорг, отворенЂ бмти. Порта пакЂ могла бм оваи путЂ затворити, кадљ бм посредствомЂ одцеплена одђ Порте сизеренске свезе између нћ и киажества нестале. На концу позива КонститустнелЋ Влае, да свого будућностг, -граже у развитку матер1 - алнм и моралнм интереса. тиме ће они наиболћ и паиуспћшше за срећну будућностБ радити и приуготовити е. ЧестопоменутБШ меморанду ^ћ гроФа Кавура (сардинскогћ пуномоћника на паризкимЂ конФеренцјима), у коме онђ захтева. да и Италја на свимћ будућимЋ европскимђ конгресима буде заступана и да се предузму реФорме, како бм се нови немири предупредили , произвео као што „ЕндепандансЂ" пигае, у папинои држави велико узбуђенћ. и тамо се већЂ С7з наивећомЂ озбилвности говорило о великимЂ реФормама, кое папа намћрава завести у управн Легацјн. Као што мм чуемо засадЋ е само волл и изражена да папа управу ceoin земала пререФормира, има се шшђ на CBaKiH начинЂ подоста чекати, докћ ове реформе у животђ ступе; но то лежи у саигвиннчколп, характеру Римлнна, шго они ове промене сматраш већч, као стварв свршену и што они већт. нагађаго, како ће опредћленћ добмти воиска, коа се изђ Крима враћа Ове ће воиске, као што се у римскимЂ легацјлма већЂ нагађа, сачинпвати у Спецји еданЋ no3opcTByiohiii корпуСЋ, да бм у случак) нужде римске легац1 - е или воиводство Парму воииички заузео. Но као што смо мм изi, едне телеграФске д^пеше „Таимса" видили, aycTpinci;a е воиска већЋ, спремила се да посћдне границу између Пиемонта и Парме, и да ће на CBaitifi нзчинћ та воиска пре Пиемонтеза стићи. Ово поставллнћ воиске на граници, кое е по свои прилици само зато предузето, да се распространенћ и разношенћ бунтовно раздражагелнм писама предупреди, есте беЗЂ сваке политичне важности; одношенн Нарме оправдаваш у осталомЂ ове мћре аустрЈискогЂ правителства. У Heano.no врло се нко плаше одћ она три пол-

Т елеграфске Депеше.

ложеномЂ расправомт, границе руске, v слћдству кое у-| ступа Pycifl дунавска ушћа и едну частв Becapa6ie. У-ј тврђена дунавска ушћа са градовима ИсмаиломЂ, Рени и! У Паризу 31. Марта. МонитерЂ доноси едно извћсК иијомђ образувд едну одбранителиу систему, коа ову! т!е "ар™ала ПелисЈв одћ 26. Марта , по коме се станћ частБ границе одћ свзкогђ нападана заклана. У унутра-| 3 ДР авла криискв воиске нагло поболшава; нарочато ти• ннћости землћ може се еданЂ редЂ утврђенм позицш ф У СЋ готово е сасвимЂ ripecrao. У Паризу 1. Априла. „МонитерЋ" намЂ лвлн о снинои части, кол е давана у тилћрјима за честв конФеренпјвлнм пуномоћника , и на noioK е цело дипломатско тћ-

иза Прута иодићи, кои ће додуше слабје него Днћстарс ка .ihhi'h землт одћ свакогЂ нападанн чувати. Што се унутрашнћ оргонизацЈе тиче, то ће Влашка

Молдав1*а одвоена кнлжества остаги , и при расправлн- ло а и великодостоиници државни, присутствовало. ГроФОнк) и уређенш владе, избрано е начело избора т. е. наче- ви БуолЂ и КларендонЂ сћдили су до цара, а гроФБ Ор° н ® име нованн на време целогЂ живота „Конститvcio- довћ и Али-паша до принца Наполеона. ЦарЋ е nanio