Šumadinka
235
30
строеше и безакоше . уподоби се Фок!и мучителш царго мао, но ипакЂ су кумпанјима, што су олово копали, гма
г р еч ескому. Того времене бмстг, междусобна брант, (ратђ). Турци ви д и н .1 ie своему цару неполорни. И m.ioг о бмстт. междусобно нрвопролит1е иомежду ихв.И бмств окупо skhto : пшеница 100 ока 18 гроша, а кукурузћ 10 гроша. То време бмстБ лепа зима. Ово собственого рукон) лодписа Хаџи-Рув1мг.. — ) Не>и четворица подћле савт. пашалукЂ. свакомг. по три Haxie , они пакЂ сва сеи а у нахж, поделе своимх> момцима , кои су се звали маie are. О томе , како е Београдт. узетт. слушао самБ гд>, 1\1уи Уровач1аи бегЂ прича момђ отцу. После годину или две таи истни Мун рече момђ отцу: „ видишђ кнеjne ова четири пса у Београду (т, е. четири да!в) шта раде одђ рае и одђ поштенн Турака! Л самв првми крозЂ рупу у градЂ ушао, пакЂ сада да смеду узели бм одђ мене и ово село (Уровце) и себи присвоили. но и у мене е шште оштарЂ кременЂ. Н ти кагкемЂ , ово дуго нБима бмти неће, в ћу да идемЂ на ћабу, но Hie сђ тога, што ми е ћаба мила, но само да ce уклонимЂ, да са псима и л неизгоримЂ. Него ти кнегке послушаи мене , доведи кнегинго и оно мало дете (покоинии Сима бдше малснђ ) пакЂ да д тебе и све што е твое у нћмачку претуримЂ , те ;киви јоште koio 1'одину у миру. А знаи добро. ако и одђ ћабе дођемЂ гкивЂ, тебе нећу н;ива наћи, а ако и недођемЂ они ће тебе посћћи" — — Мои о- 13. Апр. 1818 тацг. кагке: „А кудЂ, БегЂ, да а побегнемЂ у нћмачку; они ће рећи, оде Алекса да крене противу насЂ Немце, да вогое на насЂ, пакЂ ће други кнезови и сиротина ст. мене страдати; но гди самБ се родјо, ту ћу да јкивимђ, na што ми Б огђ да." На то му Алаи-беп, рече : „Л самБ ти казао, и сђ мое душе скидамЂ, а доста смо леба и соли заедно поели!" (Б зшђ самБ ово све слушао, кадЂ моме отцу говори). СадЂ оне четири ^aie изкупе кнезове (пошто су Београд-Б нничари освоили) 1799. год. и дозову могђ отца и ка!ку му: „Алекса, већЂ се мм сђ царемЂ завадисмо , него смо начинилн еданЂ мизарЂ (npoineHie) да цару пошлћмо, него да и вм ваше мурове ударите, да бм се мб1 оправда.ш. „Добро аге — одговори мои отацЂ, да се сђ кнезовима договоримо. На то они викну:" нема ту одђ договора ништа , него сви редомЂ морате ударити мурове! Иди га сздђ реци нећемо , предЂ онака четири лава^ кои су и свога везира притеснили. Они су прошеше на•чинили, као одђ стране кнезова и рае, и везира кодђ цара туже, да е онђ 6tio глобарЂ и зулз г мћарЂ, да е пола рае у нКмачку побегло одђ нћгове глобе . и да Hie лничарски ага сиротинн небм ни вола имала , на чему бм орали и лебомЂ се ранили, нитђ бм се имало одкудЂ цаРУ арачЂ давати, нити зашто соли купити , но све нничарске аге . даго и сиротинго помажу и проче и проче. Кнезови нису имали кудв, него поудараго прсте , Б огђ зна колико лгод!и ца то прошен!е и они подпишу , само да се курталишу. Садт, веће оне четири ^aie почну рахатЂ да живе, свакји е оне свое три Haxie, кое су му на Део дошле, управлно и све приходе себи nynio , а цару ништа, но само што су лничар-аги и другимЂ капишлма своимђ и великашима у Цариграду мито шилнли , да ifi ко Дђ цара бране. ^aie отворише оловсш'и глаиданЂ у ДреУ вал!,вске Haxie подђ МедведникомЂ , и све е мои а ЦЂ одђ наше куће на колима у БеоградЂ олово спре-
ћали сваку оку по 20 пара. (продужен!е слћдуе.) ffl Р в И Ц Е. — (ДосадашнБи трактати и заклгочена мира нзмеђу Pycie и Француске.) 31. Окт. 1629. године заклгочи Француска са царемЂ рускимЂ Михаил. ФеодоровићемЂ сагозЂ и лтоворе трговачке. 23. IĐ.iifi 1717. год. заклгоче опетЂ сзгозђ међу со6омђ у Амстердаму. Године 1738. приступи Pycia заклгоченомЂ у Бечу миру између Француске и AycTpie. 23. Фебр. 1759. год. Pycia приступи ВерзалвскимЂ уговорима кои су 18. Дек. 1758. год. заклгочени. 26. Фебр 1759. приступи Pycifl уговорима , кои су између Француске и Данске заклгочени. 25. IO iuh 1807. подпише Pycia Тилзитскш мирЂ. 18. ЛЧаа 1814. буде подписанЂ мирЂ у Паризу. 22. Маа 1815. бмо е бечкш конгресЂ. УговорЂ се учини између Pvcie, AycTpie, Енглеске. Праиске и Сардин!е. 18. Нов. 1815. буде заклгоченЂ втор^ш паризск!и мирЂ. поравнанћ о ономе што е Pycia нчкнаде потрагкивала. — 27. Септ. 1818. уговори буду учинћни у Ахену з6огђ тога. да се уклони обсада Француске. 1. ГОлЈа 1841. учинћни су лондонски уговори, по коима Француска буде опетЂ примлћна у сагласноств европску. 4. Септ. 1846. Pycia и Француска заклгоче уговоре о узаимности трговине и пловитбе. 18. Марта 1856. год. заклгоченЂ е мирЂ између Француске, AycTpie, Енглеске, Праиске, Pycie, Сардинје и Норте, коимђ миромЂ разрћшено е источно пмтапћ.
3 А Ч II Н Ц II,
1. 9
Различне птице различно и певаго. Свакидапипли радЂ чини човека добримЂ маисторомЂ. 3. Лепа е жена опасшл одђ ватре ; ватра ожеже само изблиза, а лепа жена и изблиза и издалека. 4. Коме е врло добро, пакЂ се бои да му ђаво божественои срећи непозавидн, таи нека се ожени, пакЂ ће одма постати правми човекЂ. 5. Ко cboio жену 6ie, таи едногЂ ђавола изђ нћ истеруе, а десетЂ умамлгое. 6. Добра вола можеучинити млого, али неможе све7. Кака†е кои меанџ!н , таке му Богђ и госте шалћ. 8. КадЂ еданЂ курнкЂ другога ждере , онда е гладЂ у шуми. М 1 Л И Н Е. 1. ИикадЂ нетреба себе и свои радт» сувише ценити; ерЂ што е могао учинити еданЂ човекЂ , то може учинити и друпи, пакЂ доста пута и болћ. 2. Небрини се за туђе послове ; ерЂ докђ само предЂ својомђ кућомЂ сво ђубре пометешЂ, млога ће ce метла изкрзати.