Šumadinka

кои е далгЛи емацЂ за остваренћ СуитаномЂ изреченн реФорма. него ма каиви свечани уговори. ПОЛИТИЧНМН ПР ЕГЈ1ЕДТ). У Бечу 5- Априла. „Конститустнел-Б" обзнангое приликомђ двадесетљ друге сћднице пуномоћника «дну ноту, код е очевидно полузпаничногг> порекла , и кон се сматрати може као потврђенћ свјнз последн^и дана разнешенм гласова. Ова нота гласи овако : „Будући ће мирЂ, иои е у Паризу 18. Марта подписанЂ, текЋ после ратификац!е одт> стране сагознм сила обвезателну силу добмти , зато е сматрао конгресЂ за нујндно, да се пуномоћници неразиђу догодт. се званична извћстноств недобме, да е уговорЋ мира одђ cBirocnла ратиФициранЂ. ТелеграФу се има благодарити, iuto су већЂ св',1 пуноиоћници у знанћ поставлћни, да су HtioBa правителства уговорЂ ратиФицирала. Будући су нуномоћници првогЂ реда у Паризу готово сви министри иностранм д].ла , и з6огђ тога врло хитаго да се свакји на свое опредћлевћ поврати , зато е заклгоченћ сћднице конгреса опредћлено за 4 АприлЂ. ГроФЂ Бјолђ и баронЂ МантаиФелЂ одма ће сутра данЂ изђ Париза отићи. ЛордЂ КларендонЂ одпутоваћ« уПетакЂ у Лондонђ . ГроФЂ Орло†и Али-паша остаће у Паризу до измћне ратиФикафн. коп ће 16. Априла слћдовати. У одсутству пуномоћннка првогЂ реда, немогу пуномоћпици другогЂ реда нииакво пуновангеће заклгоченћ учинити, будући су луномоћства ОВМ ПОСЛеДНЂИ пуномоћствама онм првм подчинћна. — Налози и упутств!н пуномоћника свршаваго се наравно при нбиовомђ полазку изђ Париза; отудЂ слћдуе , да ће закона дћиствовани оне сћднице, кон ће се садЂ у среду држати. право заклгоченћ конгреса сачинавати. По свршенои измени ритификацје намћрава гроФЂ Орло†одпутовати накратко време у Неапо.ш, да свога на Криму тешко ранћнога Cbina посћти , коегЂ е изцћленЈе захтевало , да се бави подћ прЈатнимЂ и ведримЂ небомЂ неаполбскимђ " Но ca заклгоченћмЂ конгреса нису шшђ далеко сва пмтани рћшенн. Пмтана о подунавскимЋ кннЈкествама бмће као што е познато предана еднои комисш, кол ће доцн!е у речена кннжества отићи и коа ће тамо са помоћу заступника тамошнћгЂ жителћства, ова пмтани коначно расправити. Но ова komhci'h hie јошђ наименована, а тешко е вћроиати, да ће ова комис!н , кадЂ већЂ буде иоставлћна, са своимђ пословима таио поитати. Она телеграФСка вћств , koio е npe неколико дана „Ле НорЂ" донео , да е аустршска воиска већЂ почела излазити изђ подунавски кннЈкества, бћ1ла е врло похитала, ерЂ се показало , да ће аустржска воиска до коначне расправе преустроиства подунавски кнджества тамо остати, а ова т. е. расправа ioui^ ће дуго времена захтевати. Исто ће се тако две комиоје наименовати, за расправу граиице у Becapa6in и руско-турске у Азш. Као

што се дакле види, проћи ће ioiut подоста времена, д 0КЋ се стипулац^е у Паризу подписаногЂ мира испуне. — До конца Маа меседа , очекуе се повратакЂ nieмонтске воиске са Крима. — Зна се већЂ, да се туринско правителство из^, санитетски призренл нашло побуђенимЂ подићи станг воиске кодђ Cne3ie. Кралг, намћрава , да исту воисцу неколико дана после нћногЂ долазка тамо посћти и цр е . гледа. У Бечу 6. Априла. Италско пмтанћ јоштђ еднако занима иностране листове, и политично нагаћанћ има башг. з 6 огђ тога што о томћ пмтанго nie ништа опредћлително познато, врло широко полћ. Да ово пмтанћ на конФеренцјилнБЈМЂ сћдницама nie бмло предметЂ претресанн, то признае садЂ већЂ и наивећа частЂ листова. „Асамбле насЈоиалЂ" израгкава се у смотренго Итал!е овако: : ,У ИталЈи имало бм се доиста млого уређивати, па и у папинои дрЈкави бмле бм сасвимЂ умћстве неке реФорме: но ове реФорме мораго се оставити, да ifi самЋ папа произведе. Мм моЈкемо доиста задоволћни бмти са упливомЂ Француске на гоЈкну ИталЈго, али на сћверу имало бм се јоштђ млого разправити. Енглеска е хтела у почетку овогђ века преко Неаполл у Итал!го продрети. Тада су морнари Нелзонови (НелзонЂ е бмо еданЂ славнми енглескји адмиралЂ - * неаполвске републиканске бунтовнике вешали на катаркама cBoifi лађа, садЋ пакЂ Енглескоиузима смнове истм републиканаца подђ заштиту. Но наивећш упливЂ, иои Енглеска у Италш притлагава, има она своима одношенлма са сћверномт) Итзлшмђ , то еств са СардпшомЂ благодарити. Француска мора настоивати да се таи велшии упли†Енглеске умали. Средиземно море неће никадЂ бмти руско езеро, о томе се Европа већЂ побринула, — Француско честолгоб1е неће ићи дотле, да га (т. е. средиземио море) учини ФранцускимЂ езеромЂ, но Француска се мора изђ cbi'io сила потрудити, да се ово море никадЂу енглесво езеро не претвори. Телеграфске Депеше. У Дрезди 7. Априла. — „Дрезданскш ЖурналЂ" доноси еданЂ чланакЂ, у комђ се изђ поуздане руке увћрава, да ће гроФЂ Неселроде Попечителг, ИностранБ! Дћла у Pycin, дати оставку и одступити одђ свогђ мћста као ПопечителБ Иностранм Дћла, на кое ће мћсто доћи 6 б 1 вш ift pycKift посланикЂ при бечкомЂ двору; кназЂ Горчаковв, и да ће Неселроде задржати само мћсто државнога Канцлера. У Паризу 7. Априла. „КонститусшнелЂ" нвлп: ГроФЂ Буолђ и баронЂ МантаКфелЂ одпутовали су гоче изђ Париза: гроФЂ БуолЂ (кои већЂ има великји крстЂ почестне ^erie) до 6 б 10 е одђ цара Наполеона на дарЂ скупоцено сребрно посуђе; а баронЂ МантаКфелЂ добмо е велиKifi крстЂ почестне лепе.

Течаи новаца : Дукати, 4. Фор. 42 кр. за банке. Цванцигери : 103%.