Šumadinka

Ш 263 ш

уервенц!« (посредован!.) иелики снла огравичити има на саму rapanTiio. ПочемЂ е гроФЂ Јоалевекш друпи параграФЋ прочитао. обраћа онђ позорљ на то, да е будућа организаi a цодунавоки кнлЈкества дала повода иаиразновиднјиин проектима. Пуномоћници cv едногиасно тога мишлена. д а се све ге комбинацје предаду на претресанћ еднои коjincin, кон бм изђ средине конгреса избрана била, и коа бм само основне черте политичкогчј и адмннистративногђ устава подунавски кнагкества поозначила. и да се е^нои другои комисји , кон бм се непосредствено после закЛЕОченн мира имала наименовати , и у noiofi бм уговаpaiofie силе заступаие биле . остави старанћ . да далК поедин" сти изради. На то е ирочитао гроФЂ Валевсгии Tpehifi параграФЋ прве точке у CMOTpenifO одбранителне систе»1е подунавски кннЈкества. БаронЋ Бруновљ изавлгое . да пуномоћници Pycie на то односећу се редакцда бечки конФеренфа подпуно одобраваго. На то одговара баронт. Буркнеи , да су сматранн о гои ваишои точки сад-t. болћ. изслћђена и опредклена, чега ради поменута стварв цћли , кон се оченуе одб редагнуе овогђ садт. оспораваногљ и претресано г-б параг раФа, небм одговорила. Почемљ е гроФг. Валевсгпи четвртми и последнБЈи параграФЂ прве точке прочитао, прелази онб на другу точну. кон се само изђ едногт, параграФа састои. ГроФг. Орловг. тога е мишленн, да се бавленћ ратhw лађа на ушћу Дунава, кое лађе небм носиле заставу обадвего приморски држава цриога мора. сматрати има, мао нарушенћ начела неутралисана црнога мора. На то одговара гроФт> Валевскји, да се едномљ одђ CBiio уговарагоћи сила одобреномљ изузетку неможе придавати значаи нарушена уговора. ГроФЂ Буолг. додае кђ томе, да ратне лађе другн сила, кое нису приморска држава. слободно по црноме мору пловити могу , о чему никакве сумнћ немоше бмти, почемЂ природа Htioee службе такову недопушта. На то примћчава баронЂ Бруновг... да е цћлв нђиовогђ тамо пошнлннн опредћлена. Прочигаванћ прве, друге и треће точке недас повода кђ буди каквомЂ претресанго и оспораванго. После краткогв претресанн дођу пуномоћници до car ^acia у смотренго толкованн четвртогЂ , петогЂ , шестогђ параграФа. односително заштите трговачки интереса у црноме мору. Ири разлагашо осмогђ параграФа односећегЂ се на понавланћ уговора, о мореузима (дарданелскимЂ и боспорскимЂ), изразили су сви пуномоћницм желго. да се Дотичнми писменми актЂ приклгочи главноме уговору. ГроФЂ Орло†примћти на то, да се наипре и наипре има испитати , кое силе у томе участвовати имаго. ГроФЋ Орловг, и гроФЂ БуолЂ изразе се, да ће Праиска наравно на уча-твованћ у томе позвана бмти. ГроФЂ КларендонЂ пристане на то. али разлож^о е да се Праиска неможе на участвованК о преговорима позвати пре него што се главне точке обштегЂ уговора саставе и оп редћле. ГроФЂ ВалевскЈи примћчава, да ће пуномоћницм Доцнје рћшавати, кадЂ да Ce Праиека на участвованћ по_

зове. Кадв е четврта точка (усмотренЈго ХристЈана у Турснои) до речи дошла, пмтао е гроФЂ ОрловЂ, шта Турска у томе смотренго чинити намерава ? Али-паша одговор;о e на то, да е еданЂ новми хатишериФЂ не-мусломанскнмЂ поданицима портинимЂ подарене повластице обновт, и нове реФорме прописао. ГроФЂ Орло†и остали иуномоћницм изразе желго, да се ове одђ отоманскогЂ правителБства предузете мћре заклгоче и напомену у главномЂ уговору, и позиваго се на слогђ четврте точке, кои то пуномоћницмма шта више у дужностБ ставла, но по себи се разуме, тако, како се небм повредило достоинство и независимоств Султанове круне. Пуномоћницм Француке Avcrpie и Велике Бри-iatiie подпуно уважаваго и даго свое одобренћ у Цариграду учинћнимЂ слободомисленимЂ наредбама, и сматраго за свого дужноств изречно примћтити, да они само сђ те гледоточке желе да ce исте портине наредбе, у главнми актЂ конгреса (уговора) ставе , и да они то нечине никако, да 6 бј тиме до 6 бјли право мешана у унутрашнн одношенл правителства нћговогЂ величества Султана кђ своимђ поданицмма. Али-паша одговара, да нћгова пуномоћјл нћму недозволиваго, да се оиђ еасвимЂ придружи мишленго осталБ! пуномоћника , чега ради ohi . ће заискати посредствомђ телеграФа наставленн одђ свога двора. Сћдница е тиме заклгочена, и претресанћ пете точке одложено е за слћдугоћу сћдиицу. (слћдуго подписи) (продужиће се.) „МонитерЂ иниверзелЂ" саобштава еданЂ декрет-fe царсгии, у коме се назначаваго она правила, кон e паризCKifi конгресЂ заклгоч|'о у смотренго морскога права. Ово заклгоченћ гласи овако: Изасненћ ff смотренп) неки точкш морскоеа ттрава. Пуномоћницм, кои су парискји уговорЂ одђ 18, Марта подписали, скуплћни у конФеренц!и, и узевши у призренћ : да е морско право у ратно доба дуго време бмло предметЂ и поводђ велшш распра и размирица ; да е ненсно познаванћ права и дужностш у таковммђ стварима дало повода разнБШЂ и противоборнБкмЂ мнћн|'нма, одку дђ су се порађала озбилвна неспоразумлћнн а често и непр!нтел1>скш сударЂ ; да 6 ći по томе полезно 6б 1 ло . еднообразна правила у тако важнои точки ноставити; да ће на паризкомЂ конгресу скуплћни пуномоћницб1 наиболћ од| оворити намћрама и тежнама , коима су нђшвз дотична правителБСтва одушевлћна, ако се онн потруде свести међународна одноигенл на стална правила : то су се горе поменути доволвно опуномоћени представницБ1 уговарагоћи држава сагласили , да се о средствама за постиженћ ове цћли посавћтуго, и поставили су едногласно слћдугоћа правила : 1) Гусарство се сасвимЂ укида и забрангое, 2.) Неутрална застава обезбеђава непр5нтелвску ро» бу, изузимагоћи оне предмете, иои могу служити за ратне цћли (ратну контребанду).