Šumadinka

Овди сасвим-b тако изгиеда, као да ће се правителћ- ј ство руско одсадч. здраво и нарочито заузимати за nw- ј танд nepciKcKa. Позмванћ полковника Бартоломен бмло ГвећЂ знак1„ да се нешто о llepcin ради ; будући е реченми полковникћ < а персиским!, одношаима врло упонаТ |, и будући е онћ в <-ћт, еданпутЋ шилинђ у ТехеранЂ ка о посланикљ. А овм дана стигао е овамо изћ Москве и ста тскш савћтникт, Саблотскш , кои v азјдтскоиљ одћ1енго министерства иностранм д!.ла важно мг.сто заузмма и садЋ се често држе конФеренфе кодћ кнвза Горчакова, на коима увекг. и полковникћ Бартоломеи и Саблотсхпи присутствуго. Отуд-b а и изђ други околностш дае се заклгочавати, да Pycia за садл само дипломатску воину у riepciH водити намћрава. Међутимт овдашнБИ листови. кои ry одћ правнтелкства сасвимљ зависили, представлнго станћ персјиске државе као врло жалостно. и читателћима е разлагана могућностг. и вћронтностг, да гиахЂ персискји јоштљ врло лако Moate помоћг, воену одљ Pycie искати противг. cBoiS унутра1п«1>и неир1нтелн. — По налогу цара Алесандра дошао е полковникћ Бартоломеи изб Кавказа, где е о ш> бмо намћстникЂ, у ПетробургЂ , да прими едно посланство за у Хератт, Неспоразумл1 ,нн између ПерсЈе и Енглеске. коа су садљ привремено утишана, показала су за Руспо потребу. да свон одношена према овомг. сусћду болК опредћли и разправи: — а то е цћлг. и намћра посланства посланика Бартоломен. ФР1НЦЈ СК *. Изћ Париза пигпу „Келнигпе цаитунгу" подђ 30-мћ Априломт. слћдугоће : „Баронљ Бруновт., кои е данаст. изђ Лондона у ПариЗЂ стигао. неће одма одпутовати у ФранкФуртЂ, него ће остати у Паризу, догодђ недође кнлзђ Долгору KiK. кои е наименованЂ за изванредногЂ посланика рускогЂ при ФранцускомЂ двору. — Што се грофа Орлова тиче^ то ће истми текЂ друге половине Ман мес. отићи изђ Париза у ПетробургЂ. Но наипре ће отићи гроФЂ у Монпелћ, гди гроФица ОрловЂ очекуе свога смна изђ Ита.iie. — ГроФЂ Апонђи , новопоставлћнми аустршскш посланикЂ при енглескомЂ двору, ириспћо е у ПаризЂ. Онђ ће до кои данЂ у Л ондонђ отићи. У Паризу 3 Маа „МонитерЂ" намЂ доноси еданЂ указЂ, коимђ се баронЋ Буркнеи поставлл за посланика францу ( когђ при бечкоме двору. БИР91АИСКО ЦАРСТВО. Изћ Рагуна авлаго, да е кралв бирманск!и послао цару Наполеону едно посланство са богатммЂ даровима, а на челу тогђ посланства бмће чувенми Францускји ђенералЂ д' Оргони. (О овомђ посланству бмла е већЂ рћчв пре неколико мћсецји, а садЂ ее та вћстг. обистиннва. Учред.) нротоноли ионференцш. (продужено) КонгресЂ приступи на то кђ претресанго проекта слога за другу точку, коае већЂ25. Фебруара претресана l T - е. точка у смотренго дунавскогЂ бродопловства.) РроФБ БуолЂ разлаже, да се валн као главвогЂ правила тврдо придржаваги онм на бечкомЂ конгресу uo-

ставлћнм начела, односећи се на бродопловство по онммћ рћкама, кое се граниче сђ вмше држава, да се само граничеће се државе позову, да сео рћчнои полицш споразуму, и да пазе на извршенћ; да ће она предлоа^ена евроиска komhcib, о Koioft е бмла р1зчЂ у протоколу *М> V. садржавати осимђ комисара пограничнм држава дунавски и такове комисаре, кои принадлеже другимЂ сђ ДунавомЂ неграничећимЂ се државама, да ће сталнои KOMHcin, коа ће на нћно место ступити, бмти наложено, да нћна заклгочени удћиствуе , и да по томе и друга KOMHcia , ако се оће остати при опредћлаванго бенкога конгреса, мора ограничити свое послове само на долнћји ДунавЂ и на нћгова ушћа. грофђ Валевсти напоминI. оне одђ уговарагоћи сила примлћне основе преговора . кои опредћлаваго, да се слобода Дунава и н1чговм ушћа доволћно и снажно обезбћди; и по тоие разуме се по себи, да се брига водити мора о слободномЂ бродоплоству рћчномЂ. ГроФЂ КларендонЂ додае, да ако то не бм тако бмло, да бм Аустрји, коа е у изклгочителномЂ притажан! - го гврнћгЂ Дунава, а уедно участвуе и у пловитби ua долн Ј нмђ Дунаву, особнте и изклгочителне користи добила, кое конгресЋ неможе допустити. Аустршски пуномоћницБ! одговараго, да сва иапрезана и намћре нр.!овогђ лравитества у смогревм трговачки интереса смћраго нато, дасе на свмма точкама царства подпуна слобода произведе и унапреди, да по тоие наравно и слободна дунавска пловитба спада у те поправке, ное се нам1.раваго удКиствовати , но да Аустрјн у томђ смотренго има CTapia обвезателлства и ciapia права, коа се мораго узети у призренћ; и аустрјиске намћре одговараго дакле сасвимЋ тежнима кое су поставлћне у прелиминарноиЂ миру ( предварителномЂ уговору мира); но при све .мћ томћ неможе Аустрјн у речи стоећимЂ комис!нма признати права и пуномоћства, кои исте комише у погледу на горнвш ДунавЂ иемаго. ГроФЂ Валевсши приићчава , да се мора до душе разлика правити из.иеђу оба заклгоченн, коа се оба у начелу могу примити, но одђ кои се свако понаособЂ односи на сасвимЂ другЈи предметЂ; сђ едне стране сирћчБ има се конгресЂ бринути за слободну пловитбу дужЂ целога Дунава по начелама бечкога конгреса одђ год. 1815 ; сђ друге пакЂ стране мора конгресЂ уклонити препоне, кое су на путЋ ставлћие трговинн на долнћмЋ Дунаву и нћговомЂ ушћу. Поменуте комисЈе имаће само оваи последнЂЈи задатакч, рћшити; но исто е тако важно, да се уговарагоће силе споразуму и у paseiHhio обпггегћ начела, да бм се тако довршило дћло, кое су уговарагоће силе себи за цћлг. поставиле, кадЂ е у прелиминарномЂ миру изречено , да се бродопловство на Дунаву и нћговомЂ ушћу доволбно обезбћди. Посде овм разлаганн буде заклгочено, да ауотршски пуномоћницм у буди Koioii одћ идући сћдница поднесу конгресу измћне, кое они држе за нуждно предложити при сваћанго и толкованго V- протокола. (Слћдуго подписи). ПротоколЂ JVS IX. адница одг 2. Марта 1856 Приеутствовали су пуномоћници аустриски, Француски. еиглески, руски, сардински и гурски.