Šumadinka

•с:

299

Баронг. МантаиФелг. вели, да е, кадљ е Нраисна зан чнзчида cb Портомг. «дан ћ уговорг. о трговини, имао прилипе увћрити се о тешкоћама , коима дае повода „ногострунност!, уговора, сђ Портомг. позак.иочиванм, к ои ia свакомљ ch.iomi > уговараш, да ће се сћ нћнммг. народомг. поступати као сг. народомг>. коме се наивише ловлађуе. ГроФг. Буолг. признае користи одђ реФорме; али поliiTO се различити интереси неслажу са дотичннмђ станлма. то се може само врло смотрено приступити кг, реФорми. кол 6bi додирнула добћЈвене no.matae, и вратила 6bi се на прва кремена отоманскога царства. Али -патпа приписуе све сметн!. само уговорима, кои су били ria и престали. Онћ се пусти у обширно доказиван1т. да повластице, кое су Европеицм добмли уговорима. само нбјовои собственои сигурности и развитку HiiioBM трансакц1н шкоде, свуда спречаванзћи мешанћ м!,стне управе. Власт!. судебна Koionii страни агенти закланлш свое поданике, учинила е, те се у управи образовало млого други управа'. и тако е свакомЂ поболБuianH) положена запрека, код се недае уклонити. Баронг. Буркнеи а сг. НБимг. и осталн пуномоћници признаш. да е то зло и да е нуждно ук .шнити ra: али то уклананћ има се удесити спрамг, pe<&opMiK, кое Турска у унутрашнћои управи CBoiofi извршуе, те тако да се емства. коа су нуждна за странце, сравне са онима, кол изг. тји реФорм1и проистеку. После тога испнтиванл пуномоћницм свн прнзнаду да е нуждно прерадити како одредбе о трговачкимг. одношаима портинимг. спрамг. други сила, тако и положаи странаца у Турскои. Они заклтче, да се у овомђ протоколу изрази желн, да се, пошто се заклгочи мирг>. у Цариграду Порта и заступницм осатлм уговаратћи сила савћтут о томе, како да се та двострука ц К лб постигне тако. да ое сасвимг задоволћ сви оправдани интереси. Конгресгз затимг. наново почне испмтивати пмтанћ о С р б i и. ГроФг. Валевск1н нрочита дотичне чланке, кои се, iiouito се iotiiTh еданпутг. поправе, приме у овомг. саставу: ЧланакЂ . . . Кнажество Cp6ifl остаће у своимг> одношаима завмсности спрамг. вмсоке Порте, сходно царскимг> хатишериФима, кои нћна. одсадг. подг. обште ел1ство уговаратћи сила' ставлћна права и слободе утврђуго и одређуго. Исто книжество по томе ће задржати свого незавмсну и народну управу, као и подпуну слободу вћроисповеди, законодавства. трговине и пловитбе. НКгово Келичество Султанг. обвенуе се, заедно са вмсокимћ уговарагоћимг. силама испмтати поправке, н У } кдне у управи кнлжества. ЧланакЂ . . , Вмсоке Порте ираво на посаду, онако, као iiito се налази утврђено ран1имг> одредбама, одржаНО fi " Никакво оружано посредован1-> неможе се у Србш Догодити безг, предходногг. споразумлена високи уговаРагоћи страна. (Сравни са саставомг, у протоколу XIII. на краго.) Конгресг. далћ заклгочи , да се тинистри портини у споразуму са пуномоћницЂша уговаратћи сила о

наредбама, ков се у то.пе погледу имаш учинити, да се постигне поставл^на ц%лђ. *) ГроФг> БуолЂ мисли да ће овомг. приликомг. нолезно бмти, да се одг> руски пуномоћника добнго о Црноп Гори уверена кон су они амачно готови дати. По некимЂ обтсолтелствама, кон су се полвила у различита времена, могло се мислити, да Pijciti намерава учинити у топ области дбло, кое е у нечему наликЂ на д£ло у подунавскимЂ областима. Руски би пуномоћници могли у томе погледу уклонити сваку су.ннн/ излснен%МЂ, кое 6bi се имало назначити у овомЂ протоколу. Руски пуномоћницм одговоре да Hie бмло о Црнои Гори речи ни у документима бечке коиФеренфе. ни у самимђ актама, коа су предходила састанку конгреса. Но будући да се они зато опетЂ nsiTaro, то се нимало незатежу изнвити, да Hhioeo правителЂСтво нема сђ ЦрномЂ ГоромЂ никаквм други одношал, него онш, кои произилазе изг наклоности Црногораца сп.рамЂ Pycie, и изђ благонаклони чувства Pycie спрамЂ riu планинаца. КонгресЂ прогласи то излснен). за такво, кое задоволнва. па онда пређе на испмтиванћ чданака о Вл ашкои и Молдавји, кое е чланке текстЂ сачиннвагоћа KOMncia прерадила. Ти чланци, пошто су јоштђ еданпутв претресани. остали су у протоколу овако саставлћни : ЧлгшакЂ . . . Кнажество Вдашка и Молдав^а и одсадЂ ће подђ европскимЂ емствомЂ уживати оне повластице и преимућства, коа имаго. Никоа уговарагоћа страна неће надЂ HtiiMa упражнлвати исклгочително покровителЂство. — Неће постонти никакво особито право мешати се у умутрашнТ. Hi>ioBe послове. ЧланакЂ . . . Вмсока Порта обвезуе се, оставити тимћ кнажествама независну и иародну управу, као и подпупу слободу вероисповеди. законодавства, трговине и пловитбе. Закони и установе кое данасЂ постое, прерадиће се. — Да се у томе погледу има споразумленћ, особита ће KOMHcia, о кое ће се саставу саоразумети уговарагоће силе, беЗЂ оклеванл саединити се у Букурешту са еднимЂ комисаромЂ вмсоке Порте. Та комисја имаће известити се о садашнћмЂ станго кнажества', и предлоге учинити о основима будућегг> иб!овогђ устроени, Чланап . . ■ Нћгово Величество СултанЂ обећава у свакои одђ TiS област1и одма за ту ц1>лђ сазвати дивзнђ, кои ће 6 б 1 ти тако саставлТ,нт>, да предсгавла наиточн^е заступничество интереса ceiro разреда друштва. — Ти дивани имаће изразити желћ народне о коначномЂ устроенго кнажества'. 6 дномђ наредбомг> конгреса уредиће се одношаи иомисје и TiK дивана. ЧланакЂ . . . Коми cia ће, пошто испмта мишлена, коа изреку дивани. беЗЂ оклевана послати садашнћмЂ засћдаванго конФеренц1а' послћдицу нћие собсгвене раднћ. *) Стронпи преводЂ Францускогт. текста овако гласи: „Конгрест. дал-ћ зак.чочп, да се миннстри портннн у ЦариградЗ 1 , споразз'му сб представницииа уговарагоћч сила о наисходнЗнн-Б средствала, да се учинн краи злоупогреблеi r # Ha>ia, кон се потврде изс.гћдован1емг, кога ће прнроду они међу собомЂ опред^ћлпти.