Šumadinka

Ш 309 Ш

но, зак.иочи Konrpeci-, да су св>* мћрв б<-зт, раз.шке, кое су п»дт> прг-дузете у иочетку и.ш и зб»гн рата, а кое су имаик за ц1..и» то. да се за вреие ирекмне трговина са HenpiHTe.tbcnoMh др :иавомг,. унинутн, и дз се у сиему, што се тиче трговачии yiom»pa. неизузимашћи ни оие о за6pahhiibimi> у6онн1»1мн • тварма, а таио и iijto се тиче ши.шмп еспапа, и ii.rctvn, нн < а гргоначкимн лађама. одђ данас-h ствари свуда oiicti . доведу у оно станК, у коме су бмин npe рата. Рускн пуномоћницм лве, да су добмпи заиов I .ctr , да у одговору на пbi t « i н 11. ное им«> « iio.io.iu'ho . нзлве да ће се пристаниште севастоио.изско отнорити сакмничкимг> си.1ама, да iiito пре извезу воиску и Marepifl.ii>. Они додаду да имђ наредбе . i.ots судобмли, допуштак> увКрити, дл f>e се руска воиоа одма чимђ се поизменшо потирђена почети иовлачнти са отоманске земл!, у Asisi, и да f»e. се чимђ доцусти .феме и станК путова, приступити ith преношенн) магацина и убоини гтпар!и, и да ће се обште кретанК руске ..оиске у исто време са обштимч. кретанКмг> воиске сак>зничке извршити, и свршиги у исто време и до poita, одређеноп> за повлачен!, са остале землК. У име KOMiicie, noiofi е на. osnerio предло-.кити саставт, наредоа, кое су о,|ређене за комисаре , кои ће но пдреби 23. чланка уговора о миру ићи у подунавска кнпжества^ барон-b Буркнеи прочита таи предлоп>. ГроФг> Кларендонт> примКтн да е конгресћ, занимагоћи се подунанс |.-имЂ о^ласти. а, г.окаинре себи аадао io, да побуди слободанћ изразт> асела' народнм, а та цКлб неможе се постићи , ано господари н далК узимат власти. noioMi, располажу, па зато мо;«да ће уместно бити пронаћи начинт.. сходвнб да cr за ту ц1.л£, осигура диванима подпуна слобода. ГроФЂ iSyo.iT> одговори, да у време прелазка, онаквоп,, какавт> су кннжестна паумча извршиги, валн само ci> врло великим!> уздржанап I mi , покретати управу, и да бм то значило у сумшо бацчти све, кадт> бм се учинјо кран свима властима, пре него што се нове устрое, и да у свакоме случат Иор-.и конгресг. треба да остави. i>oстарати се за мКре, кое бм се нашле за нужне. Али-паша разложи, да садашнн управа мо;ке бмти и нема сва емства, кол 6i,» конгресЋ захтевао, али 6bi се дошло у onacHocTti анархјн, кадг> бм се шжушало изстунити из1> законитоп, поредка Лордт. Кларендонћ изаки, да онт> никако немисли предлошнти, да се оОоре све власти, и загдно са другимг. пуномоћницима напомене, да <_е влада садаинши господара приближуе ttpaio, определ1>нимт. уговоромг., коимг. имћ e поверена, и башг. зато да бм се остало м«*ђу границама законитога поредка, умес.но е с томе промислитиВише нуномоћника nanoMt ::iy такође, да се у основноме закону побринуло за престаннК власти господара'. Iloc.ie тји изпснена заклтчи конгресг., да Порти оставлп, да при концу власги садашнћи госнодара нареди н>жне п сходие мере, дз се иЈпуне памере конгреса, саединенКмг. норедка и почитованн законитогг. станн. Ио предлогу првм пуномоћника' енглескогт, и Францускогв, конгресг>, да бм се чредупред !о CBaniS сукобг> и свако нспмгиванК, кое е сажалКвати, зак.почи и то, да се Ферманомг., кои нареди да се за ту цКлб сазову

дивани, одреде правила, ко« ће се наб.цодаватв, iiito се тиче предсКдател1>ства на тимг> скупштунама, и начина саветована. После тји зак.иоченн конгресг>, изузнматћи неколи« ке измене, ков су учинКне, прими наредбе, кое е предипж|'о баронг. Буркнеи, и кое су додане овоме протоколу. г р офђ Валевскш изнсни се , да е желити, да пуномоћници, пре иего што се разстану, кажу шта кои мисли о некимг. предметима, кое вала ренлити и коима е полезно зани^тати се, да се нзбегну нови заплети. Премда се конгресг. зато састао, да расправи нсточно пмтанК, зато опетг> може oiib после себи пребацити, ijito прнлику, i<oioMi> су се представници главнм европски сила скупили, nie употребјо да осветли неколико пмтанл, уреди неколико начела, и искаже намере, а све то само за ту цКлб , да се за унапредакг. осигура споконство СБета ; растеравши облаке , кои се понвлшт на политичноме небу, пре него што буду опасни. „Неможе ce одрећн" рече онг>, „да се Г р ч к а н^налази у стант правилноме. Anapxia, ко.ч е у ннои завладала, принудила е Енглеску и Француску, послати у Пиреи воиске, и то башг. онда, кадг> е воиска имала н другогг> посла Конгресг> зна v каквомг, се станш Грчка налазила; а Hie му ни то непознато, да тако исто ни данашнК сганК нКно Ki далеко nie задоволнватће. Па небм ли полезно 6 i>mo , да силе, кое су представлКне на конгресу, изаве же.по, да три силе кое су ioK покровителг. зрело испмтат жалостно станК кралКвства, кое су оне и створиле, поразговоривши се о начину, на кои да се помогне?" ГроФг> Валевск!и несумна, да ће и лордг> Кларендонг. сг, нћимг> заедно изнзити, да обадва правителвства едва чекат тренутакг., у koi , ће моћи прекинути заузиманК, коме сада немогу безг> наиозбилвнЈе опасности учинити краи, докле се годг> непредузму дКиствителне измене у садап1иКмг> станшо стварш у кралКвству. Првми пуномоћникт, «>ранцуск1и напомене да ни п ап ;i н е државе нису у станш правилноме, и да су тимг>, ihto е нужно неоставити ту зем.по анархш, Француска и Аустрјн побућ^че бмле учинити св. столици io захтеванго. па заузети воискомг>, прва Рнмг., а друга области. Онг> при томе разлоаш, да е Француска имала>^в^ струкг. узрокг>, одма учинити св. столици по захтеванго^ и то едно као католичка а друго као европска сила. Тнтула наистар1еп> сина цркве, котмг> се поноси ФранцуCKifi суверен*. налаже цару као дужностг., да светоме отцу притече заштитомг. и помоћу. Мирг> римски држава, одг> кога зависи и мирг> све ИталЈе, млого се већма дотиче одржана поредка у Европи, него да Француска нема наивећји интересг> дКнствовати на таи мирг> свнма средствима, кон има у власти. Но сг> друге сгране неможе се одрећи, да е у врло непразилномг> станго сила, коioft мора страна воиска помагати да обстане. Онг. неоклева изаснити се — а нада се да ће узг> то изнсненК пристати и гроФЂ Буолг, што се тиче АуCTpie — да е Француска не само готова повући свого воиску, него и едва чека тренутакг., у кои ће то моћи учиниги, а да у опасности неостави унутрашн£>ш мирг> землК и ауторитетг> папине владе, за кое благо неће царг>, нћгов1> вмсокји суверенг>, ннкадг> престати заузиматн се.