Šumadinka

КадЂ су бмин на едну милк> далеко одт, Bapiepe, окрене се кочјдшђ са ceoia места. „Еи , грађанине рекне онљ, „кудт> ми управо идемо!" т Цептун i покаже прстомг. на пошстансна кола. „Добро" примКти кочЈлшЋ, „идемо кудг. они иду. А ли куДЂ они иду? „Тераи само далћ!" викне НептунЋ нестрпелг.иво. „Зато ће ти се платити." Ko ^imiiTj ошине свое koh L бичомг> и продужи раз говорг. „Бога ми," рекне онг., „вн говорите врло добро. Али л имамЂ два добра конд, кон самљ како видимђ наум1о сатрти, — сђ вашииЂ дозволенЈ.мЂ — Bbi ми неизгледате као да , што' но pest, имате новаца " Н ептунЂ извади десетину луидора изђ џепа и покаже ift iio чјиту. Оваи одма одушевлКнг. опали бичомг. кон1,„Боже мои" проговори онђ „ како ли е лепЂ посао 6fciTH АрапиномЂ " У Сен-Жермеи-ан-Лаи зауставе се кола. да измену конћ. ФјнкерЂ iS престигне и ишао е напредЂ: али се то опетЂ наскоро измени. Оба конн ночну бедно дактати; пушили су се rio целомЂ т!,лу и нк!и знои nypio имђ е низђ вратт. и по слабинама. „Оћетел' ннитђ две штацЈе таио издржати као сада, у ПБ1та Н епту н ђ немирно. „Две штац!е, повтори коч1ншђ , „две штацЈе, за Бога, не, то неузимамЂ на себе, па да бм ми све те жућаке хтели дати, кое ми показасте." „Тераи само дал1т" заповеди црнацЂ, сакривагоћи свои унутрашнБЈи стра. Овогђ часа протутн!! поштанска кола упрегнута сћ другимЂ одморнимЂ конвма поредЂ ФЈнкера, „Брзо', викне НептунЂ. К очi лшђ опали 6 ичомђ колико е годђ могао. Конби трчали су дрктагоћи и измакну опетЂ мало напредЂ. Али што cv далћ ишли, тммЂ е очевиднје падала Htioea снага. ПросЈдкЂ се поиицаше овамо онамо на свомђ астуку. Чинилосе као да своимђ движенћмЂ жели конвма већу снагу дати. „Брзо," викаше свак1'и часЂ. Тако ти живота немои iR изгубити изђ вида." Коч|'ашЂ чиннше све што се може: но нћгови су кон1,и очевидно малаксавали. НаеданпутЂ догоди се да кола при едномЂ савитку исчезну испредЂ OMiro крозЂ прозорЂ промолившегЂ се Н е п т у н а. „Немаите бриге," рекне коч^аињ, „на ћоп1ку ћемо ift опетЂ видити." Оии дођу до ћошка, али неугледаго кола. „ДесетЂ луидора, ако ifl престигнешЂ," рекне Н е пт У нђ кратко и опоро. „Двеста Франака," промумла кочјншђ. Бичђ нћговЂ трипутЂ ошине разлренћ конћ. Болђ натера iS те мало пођу напредЂ: потомђ стану- Кочјншђ ударао е немилостиво. Конби разнрени не-

кимђ беснећимЂ смртнммЂ страомЂ, потрче наново савивши главу међу ноге посрћући и спотичући се прн свакомЂ кораку, али они су летили као ветарЂ, а коч{н шђ еднако тукао. НептунЂ, крозтЈ прозорЂ промолг.ивши се, викао е све еднммЂ гласомЂ. (продужиће се.) РОВЛЂ НА (Продужено) СадЂ се обрати ГрамовЂ Шамилу, и рекне му сасвимђ полако но озбилвно : „БашЂ да иман) кназеви еданг, милјонђ , они вамЂ ту суму зацело небм дали." А зашто ? Зато, што царЂ небм допустЈо, да ce вами тако знаменита средства за вођенћ рата у руке даду. Кннзеви су nai«7i горди лгоди, и неби дату свон) рћчБ никадЂ натрагЂ узели. ПритомЂ дозволите ми казати, да titi моЈнете бмти задоволБни са славомЂ, што сте Русе принудили, да вамЂ врате смна , кога су оружаномЂ рукомљ одђ васЂ отели. Сва ће Европа о томе говорити , и по свммђ новинама писаће се , да сте вм надЂ Русима побћду одршали. То е све тако, но и новацЂ е леиа стварБ, одговори ШамилЂ лукавимЂ смешенћмЂ. ВеруКте ми Имаме, да бм л вама радо на руку ишао, премда самБ кназевима нко обвезанЂ. Ко зна . да ли нећу и а кадгодЂ у ваше руке пасти. Е добро , одговори ШамилЂ по краткомЂ ћутанго. fl ћу гледати, да до сутра у вече сђ моимђ народомЂ ту .стварБ на чисто доведемЂ. Тм знашЂ, да а беЗЂ одобренд народа ништа заклгочити немогу. И тако моћићешЂ прекосутра одавде поћи са нснмжђ и опредћленимђ ОДГОВОрОМЂ. ГрамовЂ затимЂ одступи , а сутраданЂ у 9. сатш у ГОТ РУ Д а га ШамилЂ опетЂ звати. Но садЂ е 6tio ИмамЂ обкруженЂ одђ свои планински Наиба и поглавара. Чимђ е ГрамовБ ушао, обрати се ШамилЂ нћму сђ рћчима: „Исаи-беже, а ти морамЂ честитати. Ево овде могђ секретара, (н ШамилЂ показиваше рукомЂ на едногЂ чонека, кои сеђаше предЂ сдномђ гомиломђ apTia). СадЂ башЂ пишемЂ писмо кназу Орбел !ану. НовацЂ е као цветЂ . кои за часЂ увене; мм се молимо Богу, а не новЧУ- Пр и овммђ рћчима владала еунаоколо дубока тишина, и сви су присутствугоћи сђ наивећомЂ пазлБивосћу слушали. ШамилЂ продужи затимЂ » стимђ гласомЂ : нећу млого пнсати. У томе н нећу вашемЂ примћру слћдовати: но тм ћешЂ повторити кннзеваиа, што имђ н овде писмено нвламЂ : „Богђ е млогомилостивђ: нека ми пошлго могђ СБгна, а н ћу ослободити кнагинћ. ТолмачЂ (т. е. ГрамовЂ) отиде . но после неколико тненутака буде опетЂ позванЂ , да прими Шамилово писмо. Оваи му преда писмо , кое су килгинћ писале кннзу Чавчаваџи, и кое е онђ наипре прочитао. ОнЂТзаповеди Грамову, да оба ова писма у присутству нћговомт*