Šumadinka

C ob L tij e законЂ o пенз1и високи удовица већг. савршено одобрјо. Као што наинов1б вћсти изв Алгира нвлак», Францу зи су подђ ђенераломЂ Масенатомт, у Бгмборсу наодеће се чете Кабила покорили, и ђенерал-b е таки на покорене Кабиле военни трошакг. разрезао. r i* ч i; а. „Патрн" намЂ нвлн слћдугоће: ,у политичкимђ круговима енглескимЂ нко се говори о могућности, да ће кралв грчк1и дати оставку на престолх. кралКвскЈи, и то на ползу принца баварскогЋ Адалберта, кои ће у томћ случаго подвргнути се свммђ религтзнимг. обредима и Формалитетима, кои се изискуш. А и писма нека изћ Атине говоре такође о томе разнешеномљ гласу. но додаго, да се кралх.ица ни наиманћ несаглашава са овомг. намеромг. кралћвомг.. — Мн ове гласоведаемо онако, како што сио iS чули, и нећемо за исте емствовати. II Т 4 .1 В Н. „Ост-ДаНче посгх." пише : „Као што изг. Милана лвлнго, догађаго се у Ломбардш вагкна кретана. коима нени даго политичку важностБ и значенћ. О томе пишу „ФранкФуртерг. Журналу" слћдугоће: " Пре десетв дана отишао е пешачкш полкг. „баронљ Хесг." у средсредну niTa^iro Бартасину и нћну околину ? гди ће се шестг. неделл бавити, а затимг. у БрешЈго и Пелисјеру преместити. — Изг. Милана отишао е немачKiii полкг. „графб ђулаи" у хитнбшт . маршевима на пармезанску границу (границу воиводства Парме). Сг> овимг. су отишли и баталћони друга три полка, млога артилћрјн и шонери према Парми. Исто е тако воисцб 1 ayCTpifiскои, станугоћои близу границе сардинске, издана заповћстх., да буде за свакЈи случаи спремна и да наистроHsie границу чуваго. Па кадЋ се притомг. зна , да е aycTpiScKa воиничка KOMHcia у Парми искусила повторителне увреде. и да се тамошнћ правителБСтво изг. петнм жила напрегке, да издћиств}е одлазакг. аустрјиске воиске,и како се напротивг. сг. друге стране између Парме и Турина води врло јкивми саобраштаи телеграФски депеша , то се дае сђ пунимг. основомг, заклгочавати , да правителвство ауCTpificKo све нуждне мћре предузима, да бм за свакш могућш случаи спремно и заклонћно бмло. AycTpia стои У Италш очевидно на подлоканои и подкопанои землви. Сг. више се страна подстрекава и буши, да бм се каког одђ завадиле AvcTpia и Сардита, а воиводкина одг. Парме као и да немисли о томђ , да е она у овои ствари са. Мо голо средство и туђе оруд1е, и то сг> опасносћу, да с еби и CBoiofi дћци круну изгуби.

€ А Р Д II Н 1 2i. бдна телеграФска депеша изг. Турина одг> 30 IO hih нвла. да е кралл сардин^кш издао еданг> указг>, коимг. се одобрава издатакг« одг. 1 милјона лира за аче и проCTpaHie утврђенћ града Александр!е, како бм се тиме, као што гроФг> Кавург. у свомт, о томе извћст!го вели, насупротг. тврдинћ Пјнченце стааила лка препона и нападанћ сг. те стране осуећавало. II К I II О Л b С IS .4. -— Одговорљ кабинета НеаполБСкогЋ на ноту западHfai сила већг. е стигао, и саставлћнг. е у врло умћреномг> и благомг> стилу: — у самои ствари пакг. брани кралв енергично свого самосталностБ иодбацуе свако туђе мешанћ у унутрашнћ послове нћгове државе. Казмванћ, да се Aycypia у еднои одвоенои ноти придруЈкила зактеванго западнБЈ сила, nie основано.— Аустрјд е додуше далеко одг. тога, да одобрава у свему поступке неапол!>скогг> правителг>ства, идавала му е у згоднммг> прнликама свое совћте, па се шта више нашла увређена одг. непоколебимогг* упорства неаполвскогг> правителћства : но она зато опетг. сматра занеумћстно, мешати се }' унутрашнћ послове едногг. независимогг. владаоца. Телеграфске Депеше. Римг. 28. Шша. ђенералг. Киселћвг. предао е данасг> свечано папи свон пуиомоћји. као изваиреднБ1и посланикћ и опуномоћенми министерг, цара Александра II, при двору папиномг.. Карлсрув 2. ИЈ.пн. Бракоса четанћ великогг. кназа Мјаила са принцесомг> Цецил!'омг> млађомг. сестромг> принца регента баденскогг. бмће у Вилдбаду. Паризг. I. Шлја. Данасг> е тћло министра Фортула са наивећомг. свечаности матери землБи предато; Дворг> и сви вмши чиновници бмли су при спроводу. Лондонг. 1, КЗлЈи. Лордг. Палмерстонг. добмо е орденг. подвезе. Кралћвско-праш ки гости иду са дворомт> у ОсборнЂ. ПринцЂ Оскарљ шведскш вратјо се натрагљ сг> путованн.