Šumadinka

насг. одђ тога. Брига, да не бн изложени били подсиего, одржа нашт. унеколико суевернии стра у paBHOBeciio. Борећи се сами са собоиЂ. станли смо на бдномђ истомћ месту, МеривалЂ e звиждао. Ернст! учини доста незгодно примћчанје, да е гроблћ непр1нтно и тужно позориште, особито у поноћи. Н се постара клонулни дух-h мои другова опетт> подкрепити. „То што смо Mbi наумили, участ> ће бити свршено" реко. „Гробг> зацело nie дубокт. За по' сата би'ћемо сг. копанТ.мЋ готови. Поитаимо дакле на посао," — Али, безх. трага, пресече ми речЂ М е р и в а л ђ, ако она браћа песничари шначки насЂ у скромномЂ овомђ д|,лу укебанз, будимо спремни, на мртво име испреб !нни бмти. „Та валвда и вм нећете са скрштенимЂ рукама гледати, и валнда ћете и вш ктети снагомЂ својомђ ползовати се", промумла Е р н с т ђ. Но при свои овои бриги и страви нашои, Hie намЂ могуће бмло натрагЂ повратити се : зато се и рћшисмо, ири намери нашои остати, и извршити е како му драго бмло. Гурну смо кукавногЂ Боба предЂ насљ , но онђ у еданЂ ма стаде, испусти џакЂ , обе руке напредЂ пружи, као да е ктео нешто одђ себе одтурити, и загушлвнвимђ гласомЂ стенгоћи, поче говорити : „Тако ми спасенја мое душе, н далћ ни крочити нећу. ., О вде има нечистм духова. fl чуемЂ шуштанћ такво око мене и подамномЂ . као да десетЂ легшна ђавола у заседи чекаго, да на насЂ нападну. М м се убезекнусмо и послушкивасмо на све страве. Свима намЂ е нко срце лупало. Но брзо се уверисмо, да таи шумЂ, до уш!го Ирца доша^шш, ништа друго ше, него само слепи мишеви, кои е мложина око насЂ пролетала. „Далћ, далћ", повикасмо сви на суеверногЂ. „Скоро е еданЂ сатЂ, и тако намЂ јоштћ само два сата ноћи остае. Треба да поитамо." Неколико велики каплн кишнм падоше намЂ на образЂ, и предвазвестише намЂ непогоду. МећутимЂ дођемо до зида, коимђ е гроблћ опасано бмло, и преко кога смо се морали узпужати; но онђ срећомЂ небмлше BMiuifi одђ четири до петЂ стопа. Б о б ђ , кои е гребао првни да га прескочи, да види нема ли кога у порти, нехтеде ни садЂ послушати. Но кадЂ смо му попрегили, да ћемо га буџомЂ лемати, пристаде онђ уздишући и лелечући, те га подигосмо. ТекЂ што се на зиду посади, али v еданЂ ма страшно муна севну и затимЂ пуче громЂ, те нћго†суевернми ужасЂ ЈоштЂ више увелича. Онђ се поче крстити и самртну молитву муцати; па паде кђ ногама нашимЂ. „Сладка господо," стеншћи молнше, „о сладка господо, заклинћмЂ васЂ вмшнђимђ Богомђ , прођите се тогђ вашегЂ грешногЂ предузећа." — Мм смо се заклели, одговори смо му, да ћемо тело с а со6омђ понети. Дакле сђ места на посао. А вм ми барЂ обећаите, да ћете то сирото створенћ, кадЂ посао вашЂ свршите , опетЂ у землго по хри-

стЈннскои дужности саранити. У противномЂ случаго, немоите ни мислити, да ћу вамЂ што помагати. — Та нашто толико блебетанћ? викну л разлгоћенЂ. и показа му два пиштолн, коа самћ са со 6 омђ изђ предосторожности понео бмо. Tti си се у насЂ наим|'о за оваи посао, па бмло ти драго или небнло, морашЂ намЂ помагати. Скачи таки преко зида, увери се, имамол' се чега бонти и потражи гробЂ, кои намЂ треба, или ако нећешЂ, y6io ме Богђ , ако ти одма зрно крозЂ главу неПрОШрИМЂ. И то подћиствова. Бсзђ едне речице узпужа се нашЂ ИрацЂ прено зида, погледа и на едну и на другу страну. и даде намЂ знакЂ, да му слћдуемо. За два минута бћ1ли смо међу гробовима. Све е бнло мирно. При севанго мунн забелише намЂ се гробови , међу коима се и онаи налазш, кои смо мн копати наумили. ПредЂ нама стадше стара, одчасти бршланомЂ обрастла црква, кон часЂ сенку cboio на насЂ бацаше , а часЂ намЂ се светдомЂ указиваше. Сви смо 6б1ли у врло непрЈатномЂ расположенго. Бледи, дрктагоћи ишли смо одђ гроба до гроба тражећи онаи, кои смо обезсветити наумилн, и кадЂ смо га нашли, едва смо толико снаге имали, да дћло наше започнемо. (продужиће се.) Л Р в и ц к. (здна Енглезкинн, кол е у Ливерполу живила . кадЂ е враћагоћи се изђ театра у собу свого ушла, усмотри, да се орманчићЋ нћнЂ , у комђ су аднђари ићни стаали, у свомђ реду ненаоди. Она отвори орманЂ и нађе, да е неколико врло скупоцћнм стварш украдено. Викне свого служавку и запнта е за ту крађу. Д окђ е она различита пнтанн служавки предлагала , наеданпутЂ опази, гди човечје ноге исподђ нћногЂ кревета вире. Са удивленн достоиномђ ладнокрвносћу заповеди она служавки, да отрчи на сокакЂ и да полицаиногЂ служнтелн дозове. КадЂ лоповђ издану заповеств зачу, извуче се онђ што бр;ке изђ прикривала свога и полети на врата. Али онђ Hie на срце жене те рачунао. Она га счепа за аку , добро му се око врата обеси, и насупротЂ cenvia напрезанама нћговимЂ иехтеде га она ни на кои начинЂ изђ шака свои изпустити. Они сусе већЂ подуго времена комешали, докђ већЂ еданпутЂ служавка са полицашмЂ у собу уђе, кои* таки госпого ту изђ тежкогЂ положан нћногђ ослободи. КрадлБивацЂ буде у безбћдноств одведенЂ, а госпоа та добне одђ власти Ливерполске авну похвалу, ерЂ е ово већЂ другји путЂ она подобно доказателство храбрости и присутства духа показала. — бданЂ шпартанскЈи жителв чуе , како едаиЂ сђ бригомБ и страомЂ казуе , да е брои непр1втелБСке воиске врло великји. Па добро, одговори онђ, to ће истина опасностБ тимђ већа, али ће и побћда тнмђ c.iaBHia 6 б1ти . — Човека едногЂ, кои е угодноств више, него ишта на свету волео, пробуде обноћг. и кажу му, да му е мати умрла. Онђ се окрене на другу страну и рекае : Боже мои, како ћу н сутра кадЂ се пробудимЂ, тужно и жалостно да ллачемЂ !"