Šumadinka

е мора посредствоит> землћузкина иое примораваш .»ађара, кои путуе изг. Hio-Iopita у Сан-Франциско, да обП.10ВИ око предгс>р!л „Капг. Хорла" (више стотнна милн) и кое принуђаваго лађу, кол изг. Лнверпола, Марселн. Генуе и TpiecTa у Калкуту (у источнои Индш) путуе* да обиђе око предгор!н „Добре надешде," (на наишжiiifiMh краго Африке. Каква бм се неизмћрна користћ, какво прекраћенћ пута за трговину произвело, кадг. бм еданЂ водоводт. сћдин10 атлантско море са чирнммЂ океаномЂ, и средиземно море сћ црвенг»шт. О чему су прошли вћкови, иои нису располагали са тако грднммт. средствама, као што су парна сила и капитали, кои сваку па и наивећу препону побћђавак) , очаавали, то мм сђ лакоћомт. удћиство нриводимо, и чему се iotuTi пре само неколико година сменли као голомт. сну и привиднои cl.nни, оно ће се за кратко време остварити. Американци сирћчв зак.почи.ш су, да просћку землћужину кодт. Панаме ( коа сашжава сћверну Америку са шжномг. ) а Европлнни оће да просћку землћужину кодт. Суеца. (Ова землћужина везуе Asiio е>. Африкомт,, и кадт. се она просћче. онда цела грдна Африка бмти острово). Прорктт. о просћцанш ове землћужине Hie тако новђ. Ofl'b е често понавлинтЈ, но свакадт. е оиетљ упуштанљ, докћ nie наииосле последнгпи ратЂ ci, PvcioMij истокт. OTBopio. и обштми позорт. на истии oopario. Зна се, кано е просвећенми вице-кралв египетскји примт провктЋ г. Лесепа; зна се и то, како е енглескш уплив!. умео задуго стати Султану на путв, да оваи проектБ, когт. су Енглези за немогућант. представлнли одобри. И зато садт. ci> наивећимљ задоволљствомчЈ дознаемо изв Париза поединости. изт. кои се види. да ће се ово велико дћло зацћло предузети. Наивеће препоне чини Енглеска. Она, коа се rioноси cBoioMt. трговиномЂ, са источномг, Индјомђ , бои се, да ће монополђ (изклшчно притажаванћ) исте трговине ако посрнути , ако се седини средиземно море ст. црвеHHnt'b. За Француске, руске, аустр!иске, сардинске, грчке и турске трговачке лађе постаће путљ у Инд^ш. кои нису никадт. ни траашли. мл.»го краћ!и. него за Енглезе, и тргочина предреченм народа добмће тимт. новимђ, светскои трговинн отвореним-b воденимг, путемт. исполинскш полетт,. Но Енглеска као да се већт. оставила те мисли, да у томе сматра за себе опасноств , и као uito се дознае, ставила се она сама на чело тогђ грдHori> предузећа. Наиславнји инџинири н построителви изнвили су поеле подробногт. и точногт. испмтивана полож 1 нд , да се таи плант. може удћиствовати , и да ће по учинћномт. нредрачуну просецанћ суецке землћужине стати око 200,000.000 Франака. Вице-кралБ египетскЈи не само да е радостно одо6pio таи планЋ, него е опт, првми опредћл!о на таи конацт. 30.000.000 Франака, почемт. е већт. дошло потврђенћ одт. блистателне порте.

Осим i> тога уписао е ohi > за рг чун н оФицира и воиника свое воиске 2.000.000 Франака , и изижо е, да ће о cBOMb трошку довести тамо воду нилску, кое ће морати предходити овомт. великомт. предузећу. Исто е тако обећао Саид-паша, да ће дати нуждне раденнке. Око половине НЈлјл месеца тек. год. скупили се членови међународне isomicie (коа е за ту цћлв поставлћна, да размишла н преговара о просецанш суецке земл Кужине) v Паризу , и предходителни послови већЋ су заклшчени. Оставлашћи на страну превелику важноси. овог-ћ предузећа за светску трговину , удћиствованћ овогљ усредт. рата сазрелогт. плана одћ наивеће е поли гичке важности за туреко царство. 3. Новембра год. 1854., дакле у средт, рата поднео е г. Лесепт. вице -кралш египетскомт. еданг меморандумт., у комБ е ohij разложш важностгз суецкогЋ канала , а у комт. између осталогт. и олћдугоћа млоговажна примћтба стои : „Зашто су се сложила правителЈвства западнм народа, да одрже Султану Цариград-b ? И зашто е наишла Pycia, коа е Цариграду грозила , на оружанши одпорт. Европе? Зато. ерт. е ноденми путт> изч> црнопг, у средиземно море o/i,b тако велике важности , да бм она велика европска сила, коа бм истми исклшчно присвоила, над1. свмма осталпма завладала, и тиме нарушила равнотежу, кош сви гледе одржати и коа свима у рачунт. иде. Нека се дакле на другои точки османскогЋ царства створи едно подобно, шта више iouiTb млого важнје положенћ, нека се т. е. просћче землћужина суецка, и онда ће се положаи истока двоструко оснажити и обезбћдити." Велики ратови, па ма како бмли опустошавагоћи и грозни за онаи тренутакљ, оставили су свакадт. плодовите клице за будућа времена. Taiio е 30 годишнб!и рат -b учин!о новч> одсћкг, и епоху у свћтскои исторји , оставлагоћи намт. као плодч> : слободу caetcru и etpoucrioeidu. Ратови старог-b Наполеона извоевали су намт, обште признато правно начело ерађанске вднакости. Пмтанћ е дакле , да ли е и окаи последнвш ратљ с». PycioMT>. кои е велике крви и новаца стао, и почемђсее истокђ Европи приближЈо, посташо каково вашемЂ времену сходно и нашимг. интересима примКрено обште начело? О Tosie нема сумнћ. Ово е начело слобода ceim народа, на коима е досадт. застава енглеска иск.иочно владала. Ово е начело у некомт. новомт. виду морскогљ права примлћно и ставлћно у уговорт. мира одћ 18. Марта, и мм не претеруемо, ако предстоеће отваранћ суецкогљ канала сматрамо за символђ овогг, за цћо свћт1, млоговажчогт начела .