Šumadinka

У Б иограду 2. А в г у с т а. 18 5 6

ШЈИАДВВКД, ЛИСТЂ ЗА жшмнишжмпњ 9 шжћљм^- S м©®©^аш, УчреднинЂ и издавателв ЛгобомирЂ li. НенидопиКт.

ТЕЧ V ® ва " листћ 113.1 азн у Вторникт. и Четвртак-Б на no табака , а у Суботу на табаку. iI/ћна му е ]*/* твџ за три м-ћс. 5, а за no.ia годнне io. цванц. За or.iace n.iaha се одт. врсте 5 кранц. за трнпутт.. «/ »° *

М р Т В r.l М Г О <• Т '!». (Продужено) Капетану небм башт> наиии.не. Гледаше у писмо ст> укоченимг. очима. и ко е MOTpio на н1,га. могао е спазити, да се замисл1о; бдномљ речи. изгледао е као онаи. кои санл. Но сђ друге сгране отцу е бмло стало за тимђ, да се нћгова Лепосава радуе свомђ младоженви и да ту cboio радоств да познаги свима. кои су при трапези. „Како ћу се радовати. родите.ио мои , рече Лепосава, „кадт. л тога Светозара Петловића нисамћ никадљ видила." о tti плашлг.ивицо да, да; н понднђ твое снебБшанћ: то е природна стварв. Но н ћу те успокоити. С в етозарЂ е изображенЂ. младЂ, вицкастЂ младићЂ - , беле му се образи као млеко. ЗасадЂ изгледа нешто мало слабЂ, алЂ то е одтуда, што е нагло порастао. „КадЂ сте га видили, отацЂ ?" КадЂ самБ последнЂШ путЂ 6tio у Темишвару; реци, пре десетакЂ дванаестЂ година. ЗнапГЂ, кадљ самБ ти донео ону велику лутку; бмла е скоро колика и тн. Сећашт> се. Онда е СветозарЂ могао имати текЂ некош годинпцу преко двадесетЂ. Та красанЂ младићЂ, да ти око види! 6w волела, да самБ наипре нћга видила па онда пнсмо читала." fl самв сђ нћговимЂ отцемв тако и уговорјо, да онђ самЂ собомЂ дође на твои данЂ, алЂ ето видишђ , шта га е спречило. КадЂ самг, се н гкенјо, н самг. самЂ дошао кодђ твое магере. А , мати , шта ти се чини ? е л' да си избечила очи ? Та н самв на мукама 6bio, докђ самЂ ту таину itpio одђ васЂ. Додуше, одђ тебе небћ! е затано; а .пђ вм жене врло сте чу т дно»ате. Мон таина престала бм бмти таина, и онда ne6bi бћма тако радостна данашна свечаностЂ. Госпон IVI и р к о в и ћ к а одговори му онако озбил^нимђ гласомЂ : „што си учинјо, добро, е учинћно, и ако

ме ниси упмтао, шта а мисли.мђ . Садт^ на томђ остае. Богђ некЂ благослови твое дћло !" Ал' кажи ми шта ти се чини , есамв ли добро иза брао ? — Шго е Иетловићг благородникЂ, на то не полажемЂ ни коликђ зрио песка; премда оваква девоика као што е наша Лепосава, небм се срдила, кадЂ бм е звали милостива госпоа. Но знаи tti, да е то кућа богата! Н и мени равни непретежемо ништа према нћму. БогатимЂ лшдма свуда су отворена врата. Одђ Петлов и ћ а узимаш новаца на заамЂ и саме државе , а то Hie мала стварт.. Дакле, кажн ми искрено, налазишЂ ли , да е изборЂ добро учинћнЂ ? Казуи, жено. шта иислишђ „Н налазимЂ, да е погођено, неможе болћ 6bith." То рекавши спусти очи доле. Лепосава погледи на матерБ и узданувши рече : „Шта, мати, зарЂ и вн ?" КомандантЂ е еднако држао писмо у руци, укочивши очи у нћга, алЂ е притомЂ добро пазЈо и на разговорЂ, кои е вођенЂ. „Кои врагЂ, господинђ капетане", продере се домаћинЂ, „зарЂ вамЂ е мало еданпутЂ прочитати ? та олади се чорба !" КомандантЂ дође кђ себи , погледи |'оштђ еданпутЂ на писмо па га онда бацн, као да е кужно , и прионе за ело. ОтацЂ се гнћвк), што mv кћи nie весела. Спочет ка мис.но е, да е самЂ riorpemio, што е тако изненада стварв одкрјо, па е готовђ бно извинити свого кћерБ, што е заћутала. Но при свемЂ томђ неостави се свое шале, и изобиловао е у досеткама, само да би друiiitbo разведрјо , алЂ му се Hie дало. Само су сеЈсмешили нћгови млаћи. Наипосле 6bi му досадно, па рече кћери : „Ето даемЂ ти властБ, девоико, да кажешЂ онако одЂ^срца , еI самБ ли noro^io волш твош или самБ натрчао. Слободно кажи твомђ отцу. Та другч!е ћешЂ се тм чудити, само докђ видишђ младогЂ П е т л o в и ћ а."