Šumadinka
507
самћ те јоштђ онда за мок> играчицу изабрао. кадг. e твои отац-b на твое лепо тело за маск> аивине Mepio, Ахт., биисавето. л бм те за више што изабрао: ерт. а те обожавамЂ. Твон предивна иепота Hie створена за гру6ori> и сиротогх. крончкогЂ ка .1Фу. Тм имашЂ више опредћленћ Да ии ме разумешЂ. оћешљ ли да ме разумешЂ?" Она неодговори ништа. извуче се изт> нћговогт. наручјн и само му се за играчицу обећа, ако ioH то отацљ одобри. Обое оду садт. у дућанљ. Овде шапне онт. кроачу на уво. „Она e готова. постараите се за набавну нужднм CTBapiH, како бм пристоино дошла, а ево вамЂ трошка. И сђ тимђ да старцу подобарЂ завитакт, дуката, пакт. оде. Но садЂ насгупе бурћ у кући крончевои; ерт. I ос и фђ кал«>а, заручникљ блисаветинЂ, скоро побесни кадЂ чуе о чему е говорљ. Хиладу умилнванл разплакане девоичице и толико псовкш и клетв!и старчеви нису га могле умирити. То е, вазданЂ транло. блисавета сву драгу ноћв Hie тренула. Она е ЈосиФа искрено лшбила, па ипакЂ ni« му могла или nie хтела, ма да е онг> то упорно зактевао, жертвоватн ову прилику, да се едномт. на балу сђ маскама, међу свомђ варошкомЂ и сусћдномЂ господомђ, у наидрагоцћшемЂ накиту, каквога у целомЂ свомђ животу nie понела неполви и обште удивленћ непобуди. У самои ствари онђ е скоро оно зачтевао, iiito е немогуће. Зашто она nie другчјв ни мислити могла, него да е онђ искрено неволе, кадЂ ioS закраћуе толику радоств, а кон е посеби савршено невина. (продужиће се) ПОДГРФВЦН. Хинезски десетЂ 3anoeidiu. Судимо да ће и за наше читателћ занимлЂиво бмти да муш, каково Хинези о Богу и лгодма понлт]'е имаго, и зато ставлимо овде неке одђ HfcioBM „десетЂ заповћд^и." I. Бога одвећЂ почитуи и лгоби. Богђ е отацЂ свакогЂ човека, бмо онђ одђ когђ му драго народа подђ небомЂ. Свакји е човекЂ одђ нћга створенЂ, свакога онђ рани и закрилнва, и зато е свакш човекЂ, изђ благодарности за толико нћгово добро, свако готро и свако вече хвалити га и славити дужанЂ. II. Зле духове непочитуи. Сви су духови, осимђ единога Бога , зли духови: они вараго и развраштаваго човеческш родЂ. VI. Л»оде невређаи и неубЈни. Цео е светЂ една породица и сви су лгоди браћа. Како бм се дакле могли међу собомЂ вређати и у-
б ати? Зато даи свакоме мирЂ и спокоиство. VII. Непрелгободћиствуи и никакову нечистоту нечини. Сви су rk мужеви браћа и све жене сестре. На небу стое муЈкеви на еднои, а жене на другои страни, тако, да заникада грешити немогу. И онаи, кои око себе са залгоблћнммђ погледомЂ гледа , кои ошумЂ—аФЈунЂ—пуши, кои скверне песме пева, преступа ову заповћдв. VIII. Некради и неосвоаваи туђе. Буди задоволннЂ сђ твојомћ с УД 6 нномђ; ма она како жалостна бмла, нетутжи се на то. IX. Нелажи. Неистнните и пакостне речи грешне су предЂ Б огомђ. K o премлого говори увекЂ зло чини; затб буди предосторожанЂ и на мисли твое добро пази. X. Немои лко ништа желити, нити буди лакомЂ. Кои лепоту жене или кћери другога желвно погледа , кои се на лепе куће и притнжашн другога полакоми. као и онаи, кои се коцка, греши проти†ове заповћди. Л Р в н ц и. — Енглеска крал£.ица Елисавета запмта сдномђ овогђ министра Бакона, зашто е тако малу кућу за себе начигоо ? — ,,fl нисамБ мого кућу за мене малу начиHio, него вм сте ме за мого кућу одвећЂ великимЂ начинили," одговори министертт. — У овомђ свету различни народп различно се поздравлнго. Срби обично кажу: шта радите ? — Руси: како живите ? — Немци: како се налазите ? — Холандези: како возите ? — Енглези : како чините вм радити : Французи: како се носите? — Шпанг.олци : како стоите ? Кинези : како сте вашЂ пила†поели? — Египћани: како се зноите ? — Словаци : шта робуешЂ. — Али Чеси ииаго овоме новчаномЂ вћку наисходше пмтанћ , онк се обично поздравлаго : „како се имате ?" (Б а с н а.) Орао разшири свол крила и узлети у висину, па онда падне на наивишш еданЂ брегЂ; и одатле гледећи чита†светЂ подђ собомЂ поносно рекне : хвала ти Боже, што си ми дао оваку моћв, да се могу овако високо узвисити, гдћ ни едно одђ твои живм ctboренн неможе доћи." У таи истбнј ма шушне нешто више нћга, онђ се осврне и види едну жабу на стћни. Орао се зачуди и повиче лготито : „како tbi презрен1 - д достоино животно беЗЂ икакве способности за ову висину дотле дође ?" „П узећи !" одговори жаба. (РазуманЂ читателћ наћи ће у свимђ народима и у свимђ временима међу лгодма млого овакве не басне него истине. Млоriit човекЂ узвиси се поштенћмт., гонаштвомЂ, родолгоб!емЂ, способносћу и правдомЂ ; а млогш узвисе се беЗЂ икакве добродћтелг.и, онако као она жаба , само п у з ећ и.)
ДОШАћЕ и СТРАНЕ НОВОСТН.
С р в i n. II. К р а г у е в а ц ђ 13. Августа. Полугимназ!л наша са свршеткомЂ прошлогЂ теченја испратила е сђ благодарностћу свое десетогодишнћ траннћ, одкако е
т. е. изђ Чачка године 1845. височаишниЂ рћшенЈемЂ овамо премештена. 1 оштђ 1832. год. основана е бмла у нашои вароши цеда ГимназЈи , коа е нарочито знатна и потоме, iuto e она прва србска ГимназЈл, v Koiofi су све