Šumadinka

535

неоддамо Срезком-в Старешинн као Надзирателго Шкоиа. г. Николићу, и мћстнимЂ гг. Свештеницима, кои су умели побудити и породити овакову ревностћ у обштини. Но исто тако хвала и обштини Линолишкои , коа се потрудила за оваково преполезно дћло, кое заслуткуе да се на нћга обштине и други Срезова угледаго. Р о д о л to б ђ. Т 9 Р С К 4. Вћсти изђ Цариграда доносе намт. слћдугоће : „По извћст1ама са черкескогЂ прибрежЈн, заузели су тамо Руси oneTii свое старе позицје. ТврдинК Сухумкале и Редут-кале опетг. су у нгповммг рукама. Француск1и посланикљ у Цариграду дао e за чест& царско-рускогљ посланика при отоманскои Норти, г. Бутенћва снину частв. Гласа се, да ће г. Коело, учредникг. иЈпанскогЂ листа „Епоке" постати шпанск1и посланикЋ при турскоме двору. Египетскои воисци раздане су медалћ за заслуге сђ наивећомчз свечаности. У Цари граду 17. Августа. Изт> окончаногљ испмта и изслћдованја, држаногЋ по предмету оне у Варни убјене христјанске девоике (о KoioK се толико по новинама писало), види се, да обвинћHbiH Сали-паша Hie ни наиманћ кривг>. За морску полицаину службу на црноме мору потребуго Руси неколико лаки убоинб1 лаћа. чега ради е рускш посланикЋ г. Бутенћвг. иснао одт> Порте дозволћнћ. да неколико таковм, кое су Руси наумни довести ст> источногђ мора , крозЋ дарданеле пропусти. Савт> заоставш!и персоналг> Француске воиничке управе кренуће се сутра (18. Августа) на парнои лађи „Виктору Емануилу" у Француску ; а паробродт, ,,ШапталЂ" и топовска шаика „АлертЋ" отићиће на дунавска ушћа. Р у с i а. У едномЂ енглескомЂ листу, кои е одђ краткогљ времена почео у Лондону издавати ИванЂ Головинђ, изишао е еданЂ чланакЂ , у коме између осталогЂ стои слћдугоће : ,,Pycifl е природнБШ сагозникт. сћверо-американски драсава. Између обе ове прегрдне државе влада наивеће подоб1е. Нг>има е у руке предана судбина и будућноств света одђ оногђ ч^са, одкадЂ е Pycia ступила на стазу слободе, кон е у Америки толлка чудеса произвела. Наивећа частв земне површине у HbioBOH е власти : у Pj'ciH никадЂ сунце незалази, и нико неуме казати, докле ће Америка напредЂ корачати. PycKiK орао, у сагозу са американскимЂ, савЂ ће светЂ крдлма своима покрити, и т. д. ( Изђ Ост-даиче пост"-а.) У Петробургу 15. Августа. Нћг. велич. царЂ дигао е обсадно станћ у тавршскои губернЈи и Бесарабш, гди в оно постоало одђ Hoвембра мес. 1853.

— Московски трговци дали су за споменЂ крунисанл цара Александра II начинити два скупоцћна сана , еданЂ одђ злата , у комђ има више одђ 11 ока , а друп*И одђ сребра, кои е близу 18 ока тежакЂ. Ове санове начинјо е pycnifi вћп1такЂ ГуркинЂ, и израђени су дивно. На дну сана представлћнЂ е узвишено и изпупчено Кремлв, иза кога се еунце рађа. Са стране пакЂ стои руск!'и орао са царскимЂ скиптромЂ и нбуком! , и грбЂ Москве, а поизмеђу obw ликова стои символинкји ликђ правде и милосрд1 - а Велика утркнванн на ионго у Москви . гди ће се давати награде одђ 1000 сребрнм рубали. држаће се 31 Августа, 21. и 30 Септембра. и 4 и 6. Окгобра. У Москви има јоштђ доста празнв! квартира. НапротивЂ Knpia онм места, одкудЂ ће се спроводЂ крунисанн наиболћ видити. врло е CKj^na. Обмчна цћна прозора, сђ коегЂ се све прегледати може, износи 80 100 рубалп сребрнм, а понеки коштаго и вмше. За една кола плаћа се мћсечна кирјн наиманћ 600 рубалн , а у истои сразмћрици порастла е цКна и другимЂ потребама. У Петробургу 17. Августа. Московски лиетови преиспунћни су извћстјама, кол се односе единствено на предстоеће крунисанћ. ДанасЂ (17. Августа) када ће царЂ свечано ући у Москву, бмће већЂ предЂ подне у 11 сатји све главне улице, крозЂ кое ће снинми спроводЂ проћи, затворене , и све су мо. гуће припреме учинћне, како се никакавЂ нередЂ и гунгула небм догодила. Торжество крунисана садЂ е единми предметЂ разговора и забаве у Москви. У Тверскои улици , у KoioK су наиотмћше гостјонице. продаго се квартири често на лицита!ци, и онаи. кои нанвнше да, добми га за прескупе новце. Изђ Петробурга отишла е у Москву читава воиска фризера, ободренм и подстрекаванм примћромЂ едногЂ нбјовогђ еснаФ.ие, кои е год. 1826. стекао у Москви само за неколико недела 30.000 сребрнм рубали. Тада су наивеће госпое чекале повазданЂ предЂ вратима каквогћ Фризера, да бм само у вече на балу имале пристоино и по моди намћштену косу. и цћна за едну Фри3 УРУ износила е 25 рубала : па ипзкђ су млоге и млоге госпе остале нео.ризиране. Садашнћ крунисанћ у Москви превазићиће безЂ сумнћ дивотомђ , чрезвичаиносћу и блескомЂ све, што е Европа досадЂ виднла. На жалостг, пакЂ мало ће нби 6б1тн тако срећни , да прегледаго ову свечаностБ у цћломђ свомђ пространству; но ово у тзквимђ приликама Hie другче ни могуће. Е н r л к С К А. „МорнингЂ постђ " рачуна , да е оваи источнми ратЂ стао Енглеску 80 чи-иона Фунт1и стерлина, кое износи преко 160 милшна дуката. — Енглескш адмиралитетЂ доноси намЂ списакЂ руски трговачки лађа , кое су Енглези у овомђ рату отели. У свему е 205 лађа кое отето кое упропашћено; између овб 1 враћене су 35 своимђ господарима, а 7 10 штђ нису осуђене (за отете у рату трговачке лађе постое