Šumadinka

559

нои KaniH, да дочека цара. Изиеђу св!го високи свештенБз лица са дугимЂ, већомЂ части с К дбшђ брадама, о^ликовао ce митропоиитт. московскји, укратенЂ naTpiai'ieCKOMt ируномт.; онт> носаше у руцм крстг,, кон е царт. при улазку у цркву нмао цеиивати. Наскоро приопе и i;api> у пунои и снинои униФорми. НћговЂ ходћ и погледљ бшаше озбииннт« и величественЋ, а за нбимт» иђаше царица, обучена у бћле халБине, бела као и од!>ло нћно, и бмаше очевидно нко тронута и потрешена. Обое се поклоне предг. иконама, намћштенммБ предт. олтаромљ, целнван> ifi и отиду на узвмшено мКсто. гди супрестоли стадии; предљ т.има ићаше полковникб кавалћрЈиске гарде са голммт, мачем-bj наиблин«е до цара и царице стаали су велики сановницм државнБЈ са знацмма царскога />остоинства: осгало пакљ дворннство и ћ ен ерали украшећи крстомт. св. Андрје Првозваногг., станху сг. обе стране узвБЈшенм престола. Пре него што е Александерг II. cfco на престолЂ, бацм онћ полако погледЋ свуд^^ унаоколо: сг> леве стране бмлше великји кнпзћ Констзнтинћ и принцг. Петар -б Олденбуржкји, а ст, десне страие царица, затимг. принц!> Хесенск1и и 1)орђе, принцљ МекленбуршкЈи. На краинТ.мг. десномг. крилу стадше царица-мати са своимг. смновима, и придворнммт. чиновиицмма и дворанима, сасвимг. одвоена одт> главне и средсредне точке. Сви су присутствући упрли очи у «',ара, кадт> се митрополитт, московскји попео у^г> стеиене узвБпиеногв мћста, и npyasio цару отворену кнБигу , гди е ставо символт, вере. Царг. прочита символт, нснммг. и снагкнммт, гласомг.. Затимт, прист^пе митрополити : nieBCfsifi, новгородскји и петробужкш са царскимт, огртачемт,, кои царт, помоћу Hf.ioBOMT>, будући е г-рло дугачакт,, огрне. ЗатимБ очита митрополитт. московскЈи надБ царемт,, кои се беше приклонЈо , обБ1чне молитве. После овогт, црквено-обредногг, освећенл заповеди царт., да се донесе круна; онг. ш полако подигне у вмсг>, и метне « на главу, докт, е међутимт, митрополптт, молитве неке очитао. Затимт, приступи и л,арнца, клекне предт, цара; царт, ioK дирне чело CBoioM h собстзеномт, кру номтј. метн_ е пакг, опетт, на главу, а царица се на свои престолт, поврати. Овога часа заори наедаппутт, дивно црквено nbnie, звона зазвоне, и топови близу саборне цркве затресу сводове и зидине. Свакомт, е читателго позиата мелоДична (складногласна) прЈдтностт, пћшн православне цр"ве, па ипакт, е nliHie обичне литуprie ништа у сравненго от, церемошама, у коима су п 1, вцб 1 царске приворне капеле са свонмт, дивнбтмт, и несравненБШЂ глас овима и ст, наивећомт, заедничкомт. слогомт, участвоза•1и. Докт, су свете химне потресале вмсоке сводове ви_ зантшскогБ кубега, обкружи сва царска породица, на челу царнце-матере и владагоће царице крунисаногт, Цара, и честитала му е крунисанћ. Александерт, II заг Рли cboio маику ст. наивећимт, почитанЈемт,, но у рукованго еа caoioMT, узвишеномт, супругомт, бнаше велика h 1.; i;hoctt>; oho бннше асанљ доказЂ, да супружничко с Рце и подт. царскомт. порФиромЂ исто онако топло и

иепромТ.нћно куца, као и ире. Сви су присутсгвукоћн бмли нао некомБ таиномЂ, непоннтномЂ силомђ гронути и обчарани; врло е тешко. видити толику узвмшеностЂ положан, до коегЂ редко кои смртнБШ долази, у теснои свези са н !=> жнбшђ , чисто човечнБЈМЂ чувствама, а да га то у дублБини душе човека нетроне и непотресе. После овбј церемонјд aie се ништа више знаменито догодило, и кадЂ бм хтћли све по реду опиоивати, мм 6bi се точно морали ограничити на повтораванћ званичногђ програма. МеђутимЂ е свето причешће, кое е самЂ царт, узео, бмло за насЂ предметЂ наивеће занимлЂивости. Да бм ову наисвет!'го таину у оебе пришо, сишао е царт> сђ престола, и отишао е преко предивно златомт, извезеногђ сеџадета одђ кадиФе, кое су вмсоки сановници царства предЂ нбимђ прострли , у „свдтан свитихт,." Пре свогб улазка пакЂ помазао е митрополитЂ московcnifi и нћга и царицу светимт, мгромЂ. По овомђ последн К мђ обреду, кои сачиннва наивишу точку црквеногЂ торжества, прими царЂ свето причешће. Овои свечакон литургји послћдовала е подугачка молчтва за цара. Бани у таи парЂ пао е едант, ђенералЂ. кео што се доцше чуло, ђенералЂ Оотен-СакенЂ, у средЂ цркве у несвеотћ; и морали су га изђ цркве изнети. Сви присутствугоћи уобште 6 бми су врло уморни; ерЂ сви су морали одстоати пуна три сата у цркви, тако, да се млогима и млогима (по свои прилици странимЂ кок нису навикли, у цркви стодти) примучило ; неки веле, да е и супруга енглескогЂ посланика, Лади Гренвнлт, у несвестБ пала. Дипломатско тћло изишло е изђ цркве крозЂ мжве двери, кое воде у царску дворану , и отишло е у палату Кремлн, у „златну салу" или такозвану „боарску салу", гди е бмо спремлћнЂ о. чннђ о 6 Т > дђ . Цћо пакЂ спроводђ ишао е полако одб вдне саборне цркве до друге по прописаномт, реду, и при овомт, свечаномЂ опроводу Hie се ништа знаменито догодило. изузиматоћи неописано одушевленћ безброиног-Б народа. кадЂ е видјо цара сђ круномЂ на глави , са скнптромЂ и царскомЂ нбуко.МЂ у руци и са царскомЂ порФиромЂ на плећима. На дверима архангелскогЂ и преображенскогЂ сабора дочекало е свештенство цара, и увело га е у унутрашнБостБ обадве цркве. Царт, АлександерЂ If бавш се у тимђ црквама само неколико тренутака, и отишао е затимт,, почемЂ е наипре иконе целивао, у свого палату преко оне исте црквене степенице, сђ кое е н сишао, кадЂ е долазт у успенск!и саборЂ. КадЂ се већЂ сасвимт, горе попео, онђ ое окрене народу и поздрави га, на кои поздравЂ одговори народЂ са громовитимЂ усклицима усхићенн, Царт, и царица отиду затимЂ у свои дворЂ и остану тамо , докђ uie првми маршалт, Круне гроФЂ ГалицинЂ, HBio, да су се ови окупили у оали обћда, У 3 сата отиду нБшва велич. на ручакЂ Увече е бмла цћла варошБ и КремлБ дивно осветлћнЂ. ЗзсадЂ саобиггавамо само ово о овомт, нреодиномЂ, и редкимЂ великолћшемЂ снршеномЂ крунисанго. Мм несумнамо, да ће о овомђ крунисачго бмти обширнш и живимђ и пламенитимЂ бочма написанм из-