Šumadinka

УБ ђограду 2, 0 s т 9 б р а 1856.

ШЖМАДКНЖА, .Illl' i' I, 3 А IHKSKBB1MV& 9 шв&вт ж шеавдгсш, УчредникЂ и издавателв Лгобомирљ II. Ненадовић-ђ.

TF4 V Ов аи листћ нзлази у вторникг и 1 :етвртакт> ва по табвка , а у Суботу на табаку. Цћна му е ~Ш(* <)Д Ј ' ' за трн Mbc. 5, а за пола године 10. цванц. За ог.:асе n .iaKa се одт. врсте 5 краиц. за трипутљ. •/»" •

Будући е већа частв гг. скупителн и;>нви««а , да се свима кћГовимЂ иренумерантима и дал ^ћ ШУМАД1ШКА шал^, то е mw шал-ћмо и осталима , кои шште ниита нису нвили. Ко дал£ држати нежели, нека броеве о д м а врати. У.

Ч у д н м (i е а н 'љ. ЈОтрена магла тште е густа станла на врт>у брегг, на подножт кога леа«ала е амери?;анска варошиг.а Ред клифђ : путови пакљ, кои су кђ г бои водиии , бмли су начичкани лнјдствомћ окоро целе околине. На Аулесбуру бшли су сви дућани позатварани, чекићт> ковачевт. одмарао се на наковнк» ; нинаква кола нису се по сокацима видила, па и сама врата у госттницама бмла сузатворена: едномЋ речи, све е предсказикало, да ће се тамо нешто особито догодити. Но што се б.шж^. варошици РедклиФЂ долази. о, навала одчз лгодш била е све већа и већа; лтди, женз, деца, конби и пси, све е то врвило едно ст> другимљ и^иешано. Варошица е вс*ћт< бмла препуна, пре него што су сунчани зраци дубоку долину, у Koiofi е она лек.ала, осветлити могли. У гостјоници владала е необична врева, на сокаку поздравлнли су се познаннци, кои се Богг. те пшта одкадЂ нису видили ; конбк копали су ногама, пси лаили. жене торокале, едномљ речи, све се то .иолало у дивлбои забуни између себе. Међу зидинама старе, на подножк) брега лежеће камене тамнице, сасвимг. се што друго еидити могло. Тамо е лежао у влажнои, заудара:оћои, текљ еднимт> удимг> прозоромљ штедлвиво осветлћнои рупи , ланцима обтерећент> несрећникљ едант>, кога свршетакг. земалвскогЂ Жипота као да е бмо близу. Пре ненолико сатш нћгова верна лгоба са својомђ маломБ кћери издалека е дот ила бмла, да га на прагу гроба тште едномт> у своа наручн узме. Они едно друго загрле и нзљ мрачногљ затвора подигне се сђ првимг ;стренвимЂ зрацчма сунца славослов !е кђ вечноме, да е тамничарЂ своимб уи^има едва

веровати могао. бли то гласљ еднога убице ? бсу ли то глабови нћгове жене и нћговогЂ детета ? Оваи се краткји састанакЂ сврши. Несретни се узаимнце препоруче заштитити небесногЂ отца и онда ее разстану, супругЂ, да cboi'oh судби на губилишту одважно на сусретЂ приђе, супруга, да предузме дугш, труднин путЂ у ceiro жалостну домовину. ОоуђеникЂ као сасвимђ изцрплћиЂ малакше, и одма затимЂ тврдо заспи. Име е овомђ човеку 6 bi.io Л сонђ КрелЂ, нћгово отечество, као што се уобште држало, Виргиша. О нђ е на повратку своме са сћвера кђ свомђ месту пребмванн, уапшеиЂ и иа смртБ осуђенЂ бмо збогЂ тога, што е y6io еднога путника, кои кодђ себе имађаше не малу количину новца. С ђ овимђ е онђ подуже путовао, и кадЂ су бмли на конаку недалеко одЂРедклиФа, нађенЂ е путникЂ сђ одсеченомЂ главомЂ у соби, и Koiofi су обоица преноћили. КрелЂ се непрестано клео и уверавао: да се убиство морало учинити докђ е онђ спавао ; али су околности сведочиле проти†нћга , и онђ буде зоогђ тога, премда се новци кодђ нћга нису нашли , доведенЂ у РедклиФЂ, у камену тамницу затворенЂ и на вешала осуђенЂ. ДанЂ, у кои е опредћлено да се пог уб и > указао се, губилиште е већЂ бмло подигнуто , лк>бопмтма светина слегла се изблиза и издалека, и са cbi'io страна ечало е: „Наполћ, наполћ сђ убицомЂ Напоследку се приблики и еданаистми сатЂ, и садљ !се већЂ Hie смело далћ одлагати. Судеиски служителби уђу у тамницу осуђенога, пробуде га, лве му да 6 наполго све готово и наложе му да идесЋНБима. Они га увате и хтедоше га извести, докђ онђ као новорођенљ