Šumadinka
•iOt 598
дигећи ce подигне очи кв небу: „Ха } санв ! еанЋ !" no-i виче гласоиљ као чудећим«. се. „Какавв санг.?" упб1та га судја, особитмиЂ владаH'kMT> несрећника пазл!.ивмм-ћ учинћнт.. „Санло самн. — естЂ, доиста, тако е бмло— санно самв, да, докђ сге ми ви господине судт читали moio смртну пресуду, да се на еданЂ ма крозЂ множину протисну и предЂ насЂ дође еданЂ човекЂ сђ белшмЂ шеширомЂ на глави, у пепеллвои горнБи алћини и сђ густомђ , седом! брадомЂ. Птица се една пролепрша надЂ нћговомЂ главомЂ и ово процврку та: То е Леви, убица путниковЂ. Суд1н и нћгови прат|'оци убезекну се, посаветуго се међу со 6 омђ и сагласе се, почемЂ снови у ономђ предћлу више важе, да добро назе на тогђ човека ci> белммЂ шеширомЂ и пепелнвомЂ алпиномЂ. Тамнична се врага отворе и несретникЂ е посртао бледЂ и слабЂ но пунЂ поуздана кђ губилишту, дргкећи молитвену кнђи!1£И1;у у рукама. Но текЂ iuto се узпео но степеHbiMa, баци изпмтушће свое погледе на скуплћну мноа»нну лгод!и. Суд1а е читао пресуду, стра несретника растао е саакога тренутка , онђ се обзирао пунђ очалнн — тада му глача клоне на прси и дубоко уздане; но кадЂ главу опетЂ подигне, стаао е еданЂ
човекЂ, сасвимЂ као што га е описао, удалћнљ само 6 стопа одђ лћствица. „То е Леви, убица, путника!" повиче осуђеникЂ са за .каренммЂ очима. Одма странога увате. Сђ почетка оваи покуша да по бегне, но кадЂ види, да е то узалудЂ, призна убиство, изкаже ближе околности догађан, поврати еданЂ део vкраденогЂ новца, каже гдисе и осталии налази, и затммЂ буде преданЂ суду. К р е л ђ буде одма ослобођенЂ н поита, као да бш му умЂ поремећенЂ бtio, низђ степене губилишта, а после и далћ. Три су дана протекла. КрелЂ е изчезао чимђ е постао слободанЂ; но садт. наеданпутЂ дођу cy^ie у забуну признанћмЂ човека сђ пепелавомЂ алпиномЂ, беЛМЛ1Ђ шеширомЂ и намешгеномЂ брадомЂ, epi> онђ двно изповеди, да онђ нико другш nie — него c у п р у г а осуђенога. ПланЂ за спасенћ начинили су иђи двое у тамницш и на така†поспћшант. начинЂ удћло привели. Дали е КрелЂ доиста уб1иство учишо, никако се Hie обелоданило. — Жена е после краткогЂ затвора ослобођена и никадЂ се ништа не чу нити о нђои нити о нћномђ супругу. превео Д. И. П а в л о в и ћ ђ.
ДОМАћЕ н CTPAIIE НОНОСТИ.
С р Б i а. Београдг 30. Септе.лбра. Свенароднши празникЂ, данЂ рођенн Нћгове КидЈкеске Светлости, прославлћнЂ е гоче сђ великомЂ свечаносћу. На богкественоилитургји, кого е слугкило Нћгово ВБЈСОКопреосвештенство Г. 1\1итроиолитђ сђ два архимадрита и више мирски свештеника, присутствовали су осимђ виши и нижи чиновника и млоброиногЂ грађанства, такође и сви садЂ у Београду налазећи се г.г. конзули, и при долгоденствјго, великомЂ входу и возгласима, одговарало е предЂ црквомЂ упарађено воинство изђ пушака, а топови на калемеидану и врачару. После цркве ишло се на честитанћ Светломе Кназу, а у вече бшла е цела варошв осветлћна и до неко доба ноћи свирала е воена банда по улицама. Обштина вароши Београда, да бм ован торгкественми данћ 1оште већма прославлћнЂ бмо, дала е о своме трошку исто вече балЂ за честв Нћгове Кнджеске Светлости, на кои е не само овдашнћ чиновничство,г.г. конзуле и отмћне грађане, него и млоге са стране госте позвала- ИсамЂ Светлћш Кннзђ са С1дтелнамЂ КннгкевићемЂ ПетромЂ почествовао е своимђ присутствомЂ балт. ован, на коме су се гости до предЂ саму 3t>py веселили. Т У Р С К А. >,Ле нор -ђ" саобштава намЂ едну турску, ноту коа носи датумЂ одђ 25. JO.iia, а коа се односи за дунавска острова и ушћа. Фуад-паша позБ^ва се и наслани на уговорЂ
одђ год. 1812. како бм доказао, да ова острова по праву Турскои нрипадаго. Ова нота гласи овако : „На парискомт. конгресу и у ономђ часу, кадЂ се око тога радило, да се точке односеће се гча преустроенћ и уређенћ одношаа у станго иодунавски кннжества разправе, изавили су турски пуномоћници, да ће вшсока Порта радо примити на себе предварителне послове, кои ово пмтанћ буде зактевало. Ово нзнсненћ налази се назначено у протоколу одђ 15«. Марта 16, и царско-отоманско правителБСтво похитало е одма по измћнЂиванго ратиФикац !е парискогЂ мира, да исте послове изврши, пославши. на дунавска ушћа едну справу за чишћенћ Дунава и еданЂ паробродЂ за подпомаганћ тога чишћена, и подигнувши еднусветлећу кулу за безбћдностБ пловидбе ПочетакЂ овм предуготовнички послова, кои ће се допунително накнадити онммђ пословима, кое ће европска коMHcia сматрати за нуждне, бмо еу исто време и Фактично заузмманћ дунавски ушћа и дунавски острова, кои нбои — Турскои — по праву припадаго. Вглсока Порта Hie никадЂ посумннла нити е могла посумнати о своме праву и о намћрама ceoiS сагозника у смотренго повратка долнЂО -дунавски острова у непосредно притнжанћ Турсне; а што се мм данасв опетљ кђ овоме пмтанго враћамо, то бшва само зато, да се то право опредћлителше разасни. и да се последнћ сумнћ, кое у томе погледу владаго, разгоне. Опредћлена (стипулац1е) парискогЂ уговора мира назначила су нове границе измећу отоманскогЂ царства и Pycie у Becapa6in; еданЂ дћо ове провинц^е повра-