Šumadinka

Ш 635 ш

овоме претресанш дала му е полемика (препирка) неки и ннки нЕмачки листова. „Пеи" заклгочава изћ те полемике, да Аустр|л само зато жели развлаченК одлазка Hliне воиске изг. подунавски кнажества, да 6bi задобмла претежнми упливг. и преузела у свое руке изклнјчно сву трговину. Ho „Пеи" вели , да е и едно и друго противоборно са смб^сломћ паризкогт. уговора мира, и зактева потомђ ca удвоеномљ ревносћу и жестиномЂ. да ce ауCTpificKa воиска изђ кнажества повуче. ђенералг. Оргони. кои е сђ бирманскимЋ посланствомћ у Паризг> дошао, понудјо се, као што се говори, одђ стране аваискогт, (т. е. бирманскогт. — двора, •— будући е Ава престолнми градг. бирманскогг. царства) двора цару Наполеону ону област!.. ионј е Намдође-Просг>. преемник -b Аломпре основатела садашнћг -b бирманскогт. владагоћегг. дома, кралт Францускомг. Лудвику XVI. год. 1778. поклошо. Ова важна областћ има близу мартабанскогт. морскогг. залива вдно изредно пристаниште. — бдна телеграФгка депеша изђ Марселл нвла: ОдкадЋ е енглеска Флота изг. Aa^ia отишла, Hie никако више ни виђана. Француска ф .чота стануе у Тулону, и снремна е, да се свакш часЂ кренути може на море. — Изћ Алџира пишу, да се тамо видило I. Октобра помрачен!, месеца. Алцирсн!и листђ .,Акбарг." вели томг. приликомг., да су ce тамошнви урођеници, кои овомг. природномг. понву придат суевћрну важностБ, изпопинали на кровове, гди су се дуже време те ноћи лсно Богу молили и поали. Затнмг. су дизали страовиту вику и ларму и лупали у бакраче и санове Цћлг. овогг. смешногг. поступка бмла е по суевћрномт. ммшл1.нго та, да уплаше змаа , кои е хтео месецг. прогутати. — вданљ провинц|'алн£»ш лисг-г. лвли, да е у Сен-Ет1енну узетг. подг. кирпо дворацг. „Вила Бермонљ" за рачунг. рускогг. правителг.ства , и да е опредћленг. за велику кннгин10 Нлену, тетку владагоћегг. цара Александра Н. ВЛАШКА Ш МОЛДАВШ. О станго пнтана о преустроенго подунавски кнажества пишу „Шурналу де Деба" изг> Царнграда подћ 1. ОктобромЂ слћдушће : „ФерманЋ, односећји се на сазиванћ привремени дивана кнажества Валшке и Молдав1е, саобштенг. е текх, сг> концемг. npouKie седмице представницима сила, кое су подписале парискш уговорг. мира одг, 18 Марта. Посланици сматран) саставг. овогг. Фермана засадг. барг. у основу за добарг., кои се неће иамћнБивати. По свеиу. што се досадг. о томе могло дознати, састоаће се речени диванк изг. 17. велики боара, 17 землћпритажатела сг. нсклгоченћмг, велики боара , 17 трговаца и занатл!л, 17 аемлћдћлаца и 12 свештеника , између кои су и архиенископи и владике, скупа изђ 80 депутираца. Будући ће свака класа свое собствене депутирце по Bbiшини гласова бирати , и то велики болри и свештенство непосреднимг> изборомг,, а остале класе изборомг, у два разреда, то ће све класе депутнраца сачи-

нлвати особене одборе, кои ће заедно образовати тћло цћлога дивана. Желћ сваке поедине класе претресаће се и примаће се у дотичнимг, своимг. одборима , затимг, ће се поднети цћлокупномг, дивану на рћшенћ, кои ће свако dhтанћ наново претресати, па затимг. резулгате свога дћлана европскои комисји поднети у виду желћ народа. Н Е 4 П О Л b С К t. Изг, Шваицерске лвлжо , да неаполБСко правителг.ство ревностно узима у наимг. Шваицерце за свого воиску. нарочито у кантонима у средини землћ. Пређе су бронла четири шваицерска полка кралн Фердинанда 300 ОФицира и ttOOO момака, а садг. ће сеумложитидо 10.000. Агенти, кои ио налогу правителвства прикуплак) младиће за ову воиску, полажу тако поволБна*услов!л, да се млади Шваицерци гомилача у редове ове воиске уписуго. ВЕолмтнчкби П])ег.1С!ДЂ. Изг. Париза пишу едном!, бер.шнскомг. листу, да ће се пре поверителногг, саставлана коиФеренц1н непрекинута европска питанн претресати у еднои предвари" телнои конФеренцји у KoMiiieHto. На ову конференцно доћиће граФг, КиселћвБ , баронг. Хибнерг, и гра<*>г, ХацФелдг,. Цћлљ obi,i предварителнм договора биће та, да се споразуму, кадг> ће имати започети праве конФеренцје, кое ће силе на истшма участвовати, и сг, каквммг, ће се пмтаннма оне занимати. Сви готово Француски листови претресаго познату ноту „Монитер-" ову о неаполвскомг, пмтанго (кого смо у предидућемг, брого саобштили). Ова е нота очевидно врло дно утишала духове и произвела е поволанг, упечатакг.. Обште мишлћнћ сирћчБ налази, да е говорг. „Монитера" врло миролшбивг,, и овомг, се нотомг. асно потврђуе, да барг> за садг, НеаполБскои никаква озбилвна опасностг, негрози одг> стране запада. Францускш носланикг, у Иеанолн). r. Бреше отишао е изг, Неапола на лађи „Динеили". Флота naKi, Француска у Тулону јоштљ се Hie «>данде никудЂ покренула. У Неаполго остае само Францускш конзулг,. ВћстБ кого доноси еданг> белгшсн1и листг,, да е сирћчн царг, Александерг, Н. савћтовао крала Фердинанда. да попусти, у Паризу се ако вћруе, као што се и иначе млого говори о прјателг.скомг, сношенго између Pyci« и Француске. У дипломатскнмг. круговима ioujTi, се еднако надаго, да ће се не апол)>ска размирнца на мирнми начинг> свршити. Говори се, да се царг, НаполеotiT, садг, млого умћренЈе и тише изражава о Неаполго, него што е то досадг, бмло. .V Паризу се уобште инсли, да ће царг, удотребити састанакг, толики дипломата првога реда у Комп1енк> на то, да се унапредг> стави у споразумлћнћ о постоећимг, непрекинутммт, пмтанлма, и да тако унапредг, олакша посао париекимг, конФеренцјама. По писмама изт. Неаполн одг, 4. Октобра ФранцуcKifi посланикг, Bpenie Hie овда iouiTi, бмо отишао оданде. У слободоммсленммг, круговима напротивг, го-