Šumadinka

,У В в о г р а д > 15, Н о в е м б р а 18 5 6.

ШТФАДШШКА, лист б :i v ШВДДОЖЖШКМШк« ш&шжшж s

Учредникљ н издавателБ Лгобомирљ bi. НенадоииКљ.

ТКЧ V Оваи листб излази у ВторникЋ и ЧетвртакЋ на по табака , а у Субсту ia табаку. Ц4на му e ™ за три M -hc. 5, а за no .ia године to. цванц. За or .iace n.iaha се одч. вротз 5 краиц. за трипутЋ. ®/»-

117.

Лнкови н»% д|»ЈЖтвенот1| живота. (Свршетакт>) Сутраданљ у два сата после подне прјнпн Moii враTSpib маркиза одт> П, Нћгово породично име бмаше едно одг. наистар!и у цћлои Францусиои. вдна актерка са шалБивогљ позоришта Францускогт., приповедала ми e несташне и ветреннчке догађае изт> живота едноп> врло допадлљивогљ дворскогљ пагка при двору иралвице Mspie Антоанете (супруге Лудвика XVI. кои е заедно сг. неимђ у време прве Фракцуске револуш'е погублћна), и име овога иаа>а сасвимљ се слагало са именомт> оногћ лица са излизанимт, капутомЂ и плаветномљ марамомЋ. За менн бмдше врло занимл1>иво,упознати се ст> човекомт. изљтако чудноватв1 и давно протекши времена. Марки31> уђе у собу. почемљ е наИпре свои сигаввш горнбш капутљ упредсобио остав10. Кдант> изногленми кећт> црнии капутт>, коме се свак^и конацт> избролти могао, rioкриваше горнго частг. нћговогт> тћла. Но нпакт. морамт. признати , да нисрмб никадт> у животу моме видила , да когодт> такове ха1>г.ине са толикимђ поносомђ и господскимђ држанћмЂ носи. О нђ бмаше доиста царљ у npoсвчкомђ одћлу. Bw сте дакле бмли међу дворскимт> tлужителвима кралБице Антоанете ? запмтамЂ н маркиза сђ наивећомЂ ШТеДНБОМЂ. „На служби." „Дакле вм сте отмичарски однели господичну ЛанжЂ?" пАко се неварамЂ, всамв." „Вм сте дакле бмли и едаиг. од»> првм лгобимаца лвкоммслене Мезере-е?" „Могуће.

„То е истипа цћла, и а се тиме поносимђ." „Па то смо мм, маркизу, стари познаници!" викнемЂ а шалБИВо и разположено. „Мм смо имали едне исте прјателћ, и а сзмб врло често чула причати о духу, даровитости, племенитости , ир ^атности у обхођенго и вкусу маркиза одђ Пр., „последнЉгЂ Римланина." „ПоследнћгЂ Римланина!" пресече ми маркизЂ шалбивимђ гласомЂ рћч1>, и •— „ово е све, што e одђ нћга јоштђ остало!" придода онђ , бацивши подсмевателант» погледЂ на нћгово изношено и половно одћло. „Међутимђ , а самБ вамЂ обећао, да ћу вамт> испричати повј .стб мога излизаногЂ капута. Чуите ме дакле, господична ! „Н самв велика богатства наслћд10. Већт> у двадесетои годиии сматрали су ме као човека одђ избраногЂ вкуса и моде. У некимт> извћстнимЂ редовима дружтва мћри се обично вредноств човека по нћговои кеси. У револуц1и бмла су и моа добра узапћена. После рестаурац^е (повратка кралћвскогљ дома у Француску) повратили су се и сви изгнаки племићи у Фравцусву, гдн самв а мои старми раскош нб и начинЂ живота опетЂ наcTaeio. ПоврагакЂ мои иоздравили су стари мои познаници и пр1ателБИ сђ радостнимЂ ускликомЂ. Но а самв у изгнанству научјо лгоде болћ познавати. и научЈо самв правилше о нБима судити. Наскоро се а увћримг> , да прЈателБИ мои око мене обилазе единствено збогЂ увеселегмн, а мое лгобезнице да су се вшле око мене само з6огтј користш, кое имђ е мое богатство и раскоп!Ство доносило. Само окаи, кои нигде ништа нема , бвша лгоблћнтз единствено себе самога ради. КрозЂ млого годиi*a тражјо самБ некористолгобиву наклоностБ. Сви , кои с,у ме у кући Moiofi потраживали, кои су ми врата ooia-

ли, чинили су то само збогЂ тога, што су знали, да самв о , i -i и ; богатЂ. и што су мислили, да имамљ велик!и упливЂ. Ко„Бм сте ранили у двобого rpa*a одђ С т . II. зоогђ " . . лико сзмб годђ лгод1и обвезао и усрешо, сђ толико самћ лица умложш брои неблагодарнм. Ако самв гдегодЂ излазјо у шетнго, онда су отимице тражили прилику, да се самномЂ нађу; свакЈи се држао за срећногЂ, ићи самномЂ подђ руку, да га светЂ види, како га н удостонвамЂ мога дружтва. КудЂ самв годђ ишао, свудЂ самБ чуо ка-

вдне певачице изђ опере ?" „fl самБ то већЂ бмо сасвимЂ заборавш, к благодаримЂ вамЂ. што ме подсећате на давнашнћ доггђае." „Вм сте такође 6бјли пр1ателв и обожателБ госпо* дичне КонстанЂ? 14