Šumadinka

тш 7i7 т» ДО!14ћЕ и CTPAIIE НОВОСТИ.

С Р Б I fl. М. Т. Угкица 18. Ноемвра. Овде e већг. наступила нка зима. Снегг> е почео падати книтт, одљ 24. пр. јнесеца, пакљ се и сада често понавиа. Сћ тога су дрва здраво поскупила, а сено и сувише. Изг Окруж^н долазе гласови, да су се тамо млоги зверови полвили. Данас-fa е у овдашнћои цркви дргканг. иарастоп> покоиhomi. Г. Вучети X. ТриФуновићу, бмв. Учителго другоп> разреда Школе Ужичке, при коме е присутсвовао Г. Началникг, Окрушнми, са млогимћ другимг> отм 1,нБ1мт> лицама. Читалиште Ужичко наиредуе полако, и нрилика е, да ће се одржати. Оно има већт> и свои печатт>, ст> надписомг>. „П е ч ат!> Читалвшта У ж и ч к о г т>. 1 ' Hkobij Н. Марковић, ПодгоричанинЂ, златарч, и оружарт. Ужичкји , начинјо е оваи печап, одт> пиринча, и реченомт> Читалишту подарт. на комђ подарку буди муавна благодарнос тг>. Радт> овога печата врло е леглз. На среди печата . између надписа, изрезана е Минерва са шлемомт> на глави и оклопомђ на грудима. У деснои руцм држи Минерва шар-b земнии , у место фид16вогт> лзображен!« побћде, а у левои коплћ убоито, поредт> кое стои совулага, као символт, будноће (бдћнји). Изт> овога се види, да е оваи напч, србинт, врио искусант> у своме занату. Особито у везу пушака са сребромт> и влатоиЂ, можемо казати, да онт> превосходи све маисторе овога заната. кое сада у СрбЈи имамо ; и Mbi се нимало неустручавамо, што га можемо двно препоручити свмма онмма, кои 6bi желили чинити наручбине овоме нашемг, Србину, ерт> могу одг> нћга сребромљ и злагомЋ наифин!е извезено и израђено ор^жје.за умћрену цену добнти. Т У Р С К А. О ужасном -b запалћнго барутане на острову Родосу доноси намт, „Журналг, де КонстантиноплЂ" слћдугоће поединости: „30. Септембра у 4 сата после подне зачуе се наеданпутт> у средг> велике олуине и кише страовитми тресакг., куће се изћ темелл потрееу. и у првомг> страу мислило се, да се олуини придружјо и силнни землћтресг,. Сви жителг>и изтрче изг> кућа наполћ. Но садг> се теиг> представило очима ужаснути гледаоца. шта е у ствари. Громг> е удар1о у стару велику барутану. кон е стаала у средг> лепе части турске вароши, и да се савг> барутг> у нвои, коега e бнло преко 132.000 ока , запалн> и у воздухћ разпрскао. Стара црква Св. 1ована , кон е год. 1500 сазидана, а одг> Турака у цам1го преобраћена, и велика кула старм гоначки родоски ритера, (кои су одт> времена крстоноснм воина ово острово у cBoio.4 власти имали) преобраћена е у гомилу развалина; знаменита и исторично важна улица родоски гонака сасвимт> е разорена . а исто тако и око 300 кућа, кое су близу

барутане бнле. Осимћ тога повређено е више манћ око 1000, едномг> рћчи , трећина цћле вароши показуе намг> позорК страовите пустоши. Брои погинувши томг> приликомЂ житела рачуна се на 1000 душа , понаивише жена н дћце. 5. Октобра ископано е и саран1>но е већг> око 300 лгодш , и само 6—7 лица нађено е ioniTb \ животу. Овал громомЂ запалћнни барутг>, стои јоштљ одг> времена владе родоски ритера, и поглаварг> HbioBT> Вилј(-:рг> | npHh-pio ra е у време оно, кадг> су Турци год. 1522. о; строво Родосљ освоили, у пространимг> подземнимг> сводовима цркве Св. 1оваиа. Теиг> године 1828 одк [Јивенг> е оваи сакривенми барутг>. II по томе погрешно е казиванћ истршписца Хамера. да се Родосћ предао Турцима збогг, оскудости у џе|бани. У Цариграду 3. Новембра. Француски, енглески и нћмачки листови већт> су досадг. доволг>но претресали пмтаиа о разправи бесарабске границе, о змшномћ острову и о преустроиству подунавсни кнажества , и зато ће бмти доста занимл1,иво, дознати, како ее У U a P играду о овнмг, спорним-b интанама суди. Нама е по последн1,имг> догађаима у Цариграду већг> прилично познат!) пранацљ садашн!, турске политнке, и зато е сасвимЋ природно нижеслћдугоће разлаганћ едногђ чланка „Журнала де Констаитиноплг!", кое се односи на повлачен1> стране воиске изт> подунавски кнажества и стране Флоте са црнога мора. ЧланакЋ оваи гласи овако : „Европски лисгови, т. е они, кои веле, да стране воиске и Флоте треба да се повуку са турске землћ и црнога мора, кажу, да у овоме пнташо Тускои претежант> гласг> прииада. Они веле, да бн се како аустршска воиска, тако н енглеска Флота одма повући морала, чимг. бн Турска то озбилг>но зактевала. Они држе оваи доиазг> за врло асанг> и очевиданг. , а при томе губе изт> вида, да се ово Hbioeo положено начело у еамоме основу сасвимЂ опровргнути може Но шга бм бмло, кадг. бм вмс. Порта држала. да е по интересе нћне пробитачнЈе, незактевати ово повлаченћ, него кадЋ бн напротивт, желила , ла ншјтћ еднако страна воиска и Флота по нћнимг. областима стануе ? Осимћ тога отоманска Порта одбнн одћ себе то, да она у томе пмтанго претежанЂ гласљ има, у н^нимђ очима све су силе, кое су уговорЂ заклгочиле , равне, и незгоде и занлети могу се само споразумлћнћмЂ ceiro расправити. ЗасадЂ су ншттђ три пмтанл нерћшена : пнтанћ о подунавскимт, кнажествама , о Болграду и змшномђ осгрпву. У смотрешо ceiro овн пмтана скупа неће се никадЂ доћи до подпуногЂ споразумлћна. Нека се дакле наипре види, кое е наиважнје — а то е 6e3b сумнћ пнтанћ о преустроешо подунавски кнлжества. У томе послу мора се саслушати пре свега мнћше и гласЂ жител^ства, дакле жител&и и оне части Becapa6ie, коа ће се