Šumadinka

ШШ 761 ШЂ

па разговора са военимг министромЋ. графомљ ВаидерсетомЂ, о томе, да се два корпуса воиске спреме тако, како да могу свакш част. кренути се противг Шв аицерске. Тако и гочеранн, само укратко еаобштена в ^ стб „Дче. A.u. Цтга" изб Бериина нвил ово: ,,У овдешнћмљ министерству вокмм дКла већ-b су, кагку, готове заповести, кое ће се дати дотичнимћ командаитима воиске проти†Шванцерске. Далћ што се величине воиске тиче. кажу да ће имати преко два корпуса. Већт. се зна и ко ће бмти главнми командант-Б. Трошкове, кои се збон, воине буду имали, накнадиће доцнј« Шванцерска. Прамска се већтз обратила дотичним-ii немачкимЋ државама ради п ро ла с к а в о иci:e нкне крозг. hi»h . О овомг. ће се у осталоме скоримЂ лосаветовати и сва с а го з н а н е м а ч к а с к у пш т и н а, коа такоће држи Праискои етрану." „Хамб. Нахр." пакљ лвлн ово : „Вћсти ii3i> Берлина напоминго да ће се не д в а, него четири к о р п у с а воиске кренути, у коме ће 6wти 135.000 до 140.000 момака." Хинезка о v и а. Од-b дужегг. већг> времена гласа се по европскимљ листовита о неком-b енглеско-Француско-американскомљ посредованго у буни хинезкои, кои већ-н одђ неколико година са наивећимЋ огорченћм>> и променЛ1>ивомБ срећомЂ трак Овом-н нам1,реномт> посредовант кажу. да е дало повода непр1ателвско и уобште рћаво поступан>. са поданицима и трговцина предреченм држава. Овомђ приликомг, неће бмти излишно, да саобштимо читателг.има нашимт. сл1 .дугоћ !и допис7> изи Шангал (у Хини) ФранцускомЋ листу „Монитерт. де л' арме," тичућ1и се ноглавара хинезки бунтовника и нћгове воиске. Оваи е чланакг, доста заним.и.ивт., и гласи овако : „Садашна бука у Хини започела е год. 1851. НКн-b е поглаварх. 'оштг, младт. човекг. , рођенг. у планинама Кванг-Cia одг, убоги родигелн , но кои су га бриж.шиво и добро воспитали. Онг. се зове Tien-Te и притнжава сва добра и рђава своиства, ко.ч су потребна, да се народт> на свого страну привуче, и знао се врло вешто ползовати незадовол£.ствомг> народа збогч, управе пекингскогђ (Пекингг. е главна варопи, Хине) двора. Почемг. е онг, приступјо двама таинимљ дружтвама царства (дружтву „Tpia^e" и дружтву. названомг. „морcKiii цвКтг."), нол су имала више одг. 10.000 членова, дигне онг. заставу побуне, и пораздавао е. хиладама прокламацја. коима е онг. ođaaio низврженћ манџускогг. (иладагоћегг. у Хини) царскогг. д{>ма. и коима е позивао народв на оруж|'е У исто време придао е онг. ееби освећенми значаи великоп. реа>орматора (преустроитела), кои ra е поставјо у станћ, да силно на масу народа подћиствуе и за себе придобме. Три дана после овогт. свечаногт. прогласа стапо е онг. већг. на челу 20.000 воиника. Онт> подћли ову воиску, на три одћлена (колоне), устреми се сљ нвоме као валовита и буина река на средстреду царства и разора-

вао е и упропашћабао све, што му е годг> на путг стало. Таво е онг. за манћ одг> године дана дошао већг. готово до самм капјн престолногг, града . кои е само случаемг. еднимг> одг, пропасти избћгао. Оваи е случаи бћЈла поплава велике рћке „Паи-Хо", коа e знатну частв нћгове воиске нотрла , и принудила га, да се са силомг* CBoioMi. повуче у источне области (npoBnmiie). Слћдугоће године занимао се ohi. живо oko тога, да воиску свого преустрон, npe.ieTio е сг> овомг> безн икаквогг. одпора више одг> 1500 килочетра простора, и освојо Be.inKifi градг. Нанкинп,. у komi > е млоге нриврженике имао. Оиг> учини ову вароии, за више месецји свога тамо бавлћни столицом!, свога правителћства ; ова е Baponib и садг. јошт^. у нћговои власти. Год. 1854. крене се онг> одавде, да предузме военми походљ у Шангаи. У боевима, кое е имао са царскомг, воискомг., бмо е онг> готово свападг> побћдителБ. Ouo половине Августа месеца тек. год. стано е онг. јоштг. кодљ Шанган. Нижесл1>дугоће поединости о овомг, чудноватомг. човеку имано захвалити саобштаванго еднога лица изг. Шанган, коее главнми станг> бунтовничкопз воисковође, „TieH-Te H3ryoio е због-b дугогг> транни свога предузећа и воевана млого одг. свога блеска и разглашености; но при свемг> томг> може се воиска нћгова рачунати на сто хилнда вонника, кон, умћсто да се умалава, све већма у брого расте. Воиници, изг> кои се воиска ова састои, неприличе ни наиманћ европскимљ воискама; она е поделћна на одћленл одг. 5—6000 лгодш , коа стое ш>дг> вођама , кое она — одћлена — сама бираго изг> наиодличији и наивећЈи уплнвг> имагоћи лица оба она таина дружтва у царству. Онн су врло различно и неправилно наоружани. бдни манго пушку , друri.i опетг> луиг> и стрелу, а трећи само дугачка копла : неки пакг> саблК и сикуре. Ова воиска у осталомг> маневрира доста добро , и има прп нападанго на непрјлтели таnae'b начинг>, коимг> свакж воиникг> свое opy;nie удесно и сг> ползомг> употребити мон«е. Кавалћрш бунтовничке воиске износи око 12.000конаника, и састон се ii3b доиста валанм воиника ; но они се поглавито на то употреблаваго . да на 50 - 60 километра у околини муте и нуждне за воиску потребе набавллго Кадг> е. една областв овимђ начиномг. већт> оплвчкана, онда се премести оданде главнии станх. воиске кудг. на другу страну , и онда жнви коиска о трошку друге области. Наивећа частв воисковођа и проci-bi воиника воде са собомг. и жене и децу, за коихг. се издржанћ они старати морасо. Предг> битку оправи iK воиска у внутреност!,. да ifi обезбћди одг> свак н опасноетж. Ова воиска има и особену свого артилћр'К> . коа брои 8 omahbii топова, кои су саливенн i'ouitt> год . 1675. подг> владомг> цара Xanr-Xia. Точкови n лаф'*те истесани су изг> едногг. комада, и топџје вуку топове свое сами. Они су у томе врло вешти и имаК' постоннг, и великш коракг,, као годг> и конки. ОсамФуитовћш топљ вуку обично 20 лгод!и.