Šumadinka

говачк^и и землћдћлскш народЂ, претворити се у оружанми воиничкји станЂ и одушевлћну воисву, подђ предводителћствомљ искусногЋ и поштованогт, воисковође." И тада неће ово бмти Шванцерцм изг. времена битке кодђ Моргартена, нити Шваицерцм одђ год . 1798-е, него Шваицерцм од-б новогг. савеза, одђ год . 1848-е. Правителвство шваицерско у Берну издало е прогласљ на народЋ, коимђ му лсно разлаше и предЂ очи ставлн станћ CTBapifi и озбилвноств садашнћгг. положан Ратна се спремана у наивеКои мћри и сразмћрицн продужаваго , тако е правителвство опремило 1600 кона за топове, џебану и пртлаг-t воиничкји. Одт. правител£.ства Кантона Ваадта *) дошло e данас -б извћст!е, да оно осимђ ohbi деветг. баталвона воиске, кои она дужностно има давати, ставлн на расположенћ савезногЂ савћта ioiuTT. далви 16 баталвона одђ резерве, дакле 25 000 добро наоружанм и опремлћнм бораца. У исто време нвла дршавнми сав1 ,тЂ , да е yryuiio распре партан у вароши Лаузанну. наводећи, да у садашнћмЂ тренутку, кадЂ е незавмсимоств и цћло бмће Шваицерске у опасности, сваку клицу распре и несаглаcia утаманити валв. Правителвство Кантона Цириха учинило е све нуждне наредбе и предузело све мћре за ратна спреманв, безЂ да е о томе и пмтало велику савезну скупштииу, надагоћи се сђ поузданћмЂ, да ће ова драговолБно и радостно све, па шштђ и далћ учиннти се имагоће одобрити. Подобне вћсти долазе и изђ Ааргау-а и С. Галека. СавезнБ1и шваицерскш савћтЂ обнародовао е подћленћ и разноредЂ савезно-шваицерске воиске. По гласу овогђ подћлена састои се шваицерска воиска изђ 9 дивиз1 *л, а свака дивиз!а изђ 3 бригаде. Свака дивиз!н брои едну роту инџинирске воиске, 2 х / г ескадрона кавалћр1е, 4 батерје топова и 12 баталвона пешака. Команданти овм дивизЈн есу слћдугоћи : ШарлЂ ВелвонЂ, ФридрихЂ ВелБОНЂ, Буржоа Курцт». ЦиглерЂ, Егловђ , ЕдуардЂ одђ Сание — Co.ii.io, Цимерли и БонтанЂ. КомандантЂ е инџинирске воиске полковникђ БухвалдерЂ , командантЂ артилћрЈе полковникђ ФишерЂ, и управителв apTiuitpifiске припреме полковникђ ВурстембергерЂ. Артилћршска резерва састоећа се изђ петЂ бригада , свака по 3 — 5 батер|'л и резервногЂ пртлнга, стои подђ командомЂ полковника Денцлера; а резервна uaBa.ii.pia, броећа три бригаде, свака по три ескадрона, стои подђ командомЂ подполковника Линдена. Осимђ ове воиске има шштђ одвоенв!: 9 рота инџинирске воиске, 13 рота воиске пра непокретнои аргилћрји , 17 рота ловаца и 27 баталвона пешака. Врховну команду надЂ цћломЂ овомђ знаменитомђ воискомљ даће шваицерскчи савћтЂ по свои прилицб ! ђенералу Диа-уру. и да ће му за шеФа ђенерал-штаба полковника Циглера. Г .!авнБ1и ратнми комисарЂ бмће А 6 исђ , и вр овнБш воиничк1и суд1д Г. ГонценбахЂ. "Р авителвства ceiro кантона добвкта су одђ великогг сагозногЂ савћта у едномЂ разпису позивђ , да се неодложно постараго за конћ , кои су воисцб1 нуждни , и да с.е исти опреме и у нриправности држе , како 6 bi се на првбш позб1вђ у бои кренути могли. *) Овде се збоп. тога каЈке правителБСТво кантона, што се Шваицерска састои изђ 22 незавБ1Сима кан тона, кои су у савезЂ ступили. (Примћт. Учред.)

Разширица j 4з1и. Бечкш дописникђ пештанскогЂ „Лвода" »влв иод"& 12. ов. м. о рускои воисци на персјискои граници, па иротивно вћсти еднои „Ендеп."-а пише овако: „Премда петробуржке вћсти, кое има „Евдеп." другчје гласе, ?ато опетЂ друге hafihobie вћсти наново потврђуго, да се на nepciBcKofi граници скуплв 40.000 момака руске воиске, сасвимЂ спремне за бои и готове да оперира. Та вћстБ дошла е овамо преко Цариграда. У о" вомђ месту т. е. у Цар играду, вко су се з6огђ тога узнемирили. Да е предпоменуга вћстБ истинита, види се већЂ и отуда, што у исто време, као што е btti^ позиато, Порта такође поставла еданЂ корпусЂ кодђ Ерзерума, кои ће бранити еуфратскш предћлЂ. За главногЂ команданта ове воиске, кон мора да е садЂ већЂ поставлћна, наименованЂ е, као што се наново потврђуе, познатБ1и ИсмаилЂ -паша. И та турска воВска има, кажу, 40.000 момака; но то е по CBofi прилицн претерано. Зацело неће нико погрешити, ако узме да е има наидалћ 20—30.000 мом." „Тр. Цтгђ " пакЂ одђ 12. ов. мес. доноси чланакЂ еданЂ, у коме пише о плановима рускимЂ и енглескимЂ у АзЈи уобште, па вели: ,,Pycifl и Енглеска свуда се сустижу на грднои a3iлтскои тврдоК землБИ. Истина нигди невиде една другу, али свуда прете една другоВ. Међу СибирЈомЂ и Хиномђ, међу СибиртмЂ и ТибетомЂ , и међу СибиртмЂ и ПерcioM't ирете Руси и Енглези едни другима издалека. Енглеска има ion>, и то наИбогатЈи краИ нћговЂ, скоро сву Индјго. Но Pycifl може себи сђ временомЂ прокрчити путове до тогђ rora. Али што е могуће, то немора уедно 6б1ти и известно. Притоме hie ни политички, бмти самЂ у свои Asin. Руска моћБ свариванд неможе допрети тако далеко , да свари и сву A3i'ro. Pycia у Хини , а Pycia и у Индш, те 1'оштђ и у Персш , — то може учинити да нестане Pycie. Она онда неће владати, него ће сама себи доћи главе. ПланЂ таИ, да се што већма повећа , неиде iofi у рачунЂ, него напроти†вала да се прибере. ПутЂ нћнЂ води великимЂ трговачкимЂ друмовима, кои иду одђ Окса у Бухару, и одђ Нксарта у хинеску Татарску. Тамо е за Pyciro пространЂ путЂ за велике трговачке послове сђ Хиномђ, стз Индјомђ и сђ авганскимЂ землнма. Енглеска пакг>, ако таи путЂ прекорачи и усхте покварити руске те одношае, сама ће себи скрЂати вратЂ. Овде дакле долазимо на точку наиonacHiro. Pycia е садЂ газда одђ Кавказа, а то ће и довека бмти. КадгодЂ ће владати и свимђ каспискимв моремЂ. Ни дивлби Лезпапци, ни веромЂ и установаиа своимђ подивлдчени Персјннци , неће никадЂ моћи огледати се сђ рускомЂ силпмђ, кон е како кои данЂ све већа. Енилеска има освоити велике трговачке друмове, кои се одђ Мид!е пружаго до Тигриса. Pyciro пакЂ одбити да нема никакве користи одђ силе евое , ту треба тако усилити се, како се неможе усилити ни една европска велика сила, сама за себе. Зато e наипаметше да се Енглеска и Pycia договоре, да се и една и друга прођу свега, гито немогу постићи, па да се можда јоштђ