Šumadinka

91 а Л i« " 4'. Добродћтеив е далеко више способнз, да сдма себе награди, него наисрећгми порокт>, да самт> себе казни. Зато башЂ «лого ће се пре чес.танЂ човекЋ у несрећи кђ добрдћтелБИ обратити. з нан >, свакогЂ човека почин i, сђ веромг , и човечество би злосрећно у томђ биио, кадЂ би оно сђ разпознаванКмЂ поедини истина, дотле чекати морало, ^ окђ неби разумЂ последнћ и наидублК основе исти одкрио. — Представлннн о Богу и будућности снажно дћи ствуго на волго свакогЂ човека, и оиа су често вдина подпора и наитврђе основоположенћ лгодске добродћтелћи. Права верозакона представлћнн могу богатЂ источникђ наилепши мисли и тврда ограда спрамЋ драшести порока бити; она су средство кђ нравсгвеномЂ изображенго, сђ коимђ се у сили и траанго никаково друго сравнити неможе. — БеЗЂ лгобави кђ отечеству, безЂ покорности према законима, безЂ трудолгобин у дужностима позива нашегЂ, безЂ уздржана у желлма и страстима нашииа, безЂ добродћтелг»и и поштенл, нема блаженства. — Основоположенћ е добри ерца , све лгоде за добре сматрати,кои'невалалство доказано ние; изаиста мало има невалали , кои незнаго хитростЂ, да себе одђ доказателства не обезбеде. — Нити вала лађу само за еданЂ ленгерЂ. иити жи вотђ само за едну надежду везати. —- Срећан1 3 и миранЂ животђ у онога е, кои себе строго кадЂ испита, пађе: да никакво преступленћ себи пребацити нема. — Сваки нека сматра не само себе самога, него и све друге лгоде за ц%ли, а не само за средство кђ узвишенго свогђ собственогЂ блаженства. — У савршенству еастои се суштество Бога; оно е планЂ створени, источникђ свиго природни случаева, цћла свиго наши лакомости и желл, правило свиго наши дћла; оно е наивише основополо:кенћ у моралу, у политики, и у вћштинама и желама задоволћства. Оно е сунце у системи знана. безЂ кога се све у ноћг, и забуну стр опоштава. До наивећегасвога добра доспе човекЂ крозЂ несрећне случаеве и илнду би му одкровенн остала сакривена, да in нужда ние изнашла. Она е тежина на сату, кол све точкове тера. То е исто и са бурдма у нашимЂ прсима, са лгодсиимђ страстима. —- Сви пороци и све погрешке нашегЂ рода мораго наипосле целоме иаивеће добро дати. Сва несрећа, кон изђ страсти. предра зсудка, ленЂости и незнана происходи, може човека само научити, да кругЂ свои болћ позна све раскошности сђ десна на лево наипосле га одгураго натрагт, кђ нћговомЂ средоточиго. — ЧовекЂ безЂ благородногЂ поноса раванЂ е дрвету, кога дебло уместо да до венца израсге, савезано на землви остане. Лепа женска безЂ лица пуногЂ изражаа Равна е небесномЂ своду беЗЂ сунца. Онога избери сеои за приателн, кои ти неодае увекЂ у говору нвну похвалу и одобраванћ ; а одђ oho-

га затвори кућу свого: кои говори само зато да ти се донадне, и кои волћ и желћ твое штеди. S? с т « в; '!> ti а а н а д i>. Као што су истокђ и западЂ међу собомЂ различни, тако су и обичаи лгоди на та два краа землћ различни и едни другима противни. На истоку лгоди бриго главе а пуштаго браду и бркове, на западу сасвимЂ на противђ бриго браду и бркове а пуштаго косу да расте ; на истону еду сђ прстима, на западу сђ вилгошкама; иа истоку прекрсте ноге па при землг.и седе , на западу седе на узвишеиимЂ столицама; на истоку лгоди носе широке дугачке и nsapeHe а.шине, на западу кратке црне и са свимђ узане ; на истоку дочекати кога гологлавЂ то е увреда , на западу то е велика почеств; на истоку пигпу одђ десна на лево, на западу пишу одђ лева на десно; на истоку говоре тихо и полагано, на западу гласно и брзо; на истоку лгоди узимаго по 7. жена, на западу едва и по еднуј ria истоку жене се замотаваго и криго лице. на западу и сђ голимђ грудма иду:ва истоку непиго вино и нееду крметину, на западу беЗЂ тога нема части; напоследку, на истоку живе мусломани, на западу христиани. III к © л с е; sa а- а -r р в«. УчителЂ. ђаче учениче, у школама изборниче, кажи шта е то землБОписЂ. ђакг.. ЗемлБописЂ или геограФии естЂ наука коа учи землго познати, Уч ителЂ. Колико части света има и кажи m по имену. ђакЂ. Има шестЂ части света. и есу слћдугоће : Европа, Азин, Африка, Америка, Аустралиа и Русид. Учителb. Ниси погодио. То одма сђ почетка па незнашЂ. Кажи дакле кое землћ ограничаваго Русиго. ђакг. (кроЗЂ плачЂ) Енглеска, Француска и Аустрии. УчителЂ. Невала то ништа. Седи доле ти ништа незнапЈЂ. Да гћ ти до нћга. Кажи ми какви лгоди има иа свету ? ђакЂ. Има началника, совћтника . капетана и практиканта. НчителЂ. Невала то ништа, о Боже , шта да радимђ сђ нБима ни еданЂ неће да се труди. LUto непазишђ шта те питамЂ ? кадЂ кажемЂ какви лгоди има на свету, л то онда питамЂ , какве су Фарбе лгоди ? ђакЂ. Има лгоди беле , црне и бакарне Фарбе. .Учителћ. Какве су дакле Фарбе лгоди у Европи. ђакЂ. Европа, Европа граничи се, Европа граничи се, одђ истока опеаномЂ, — УчителЂ. НепитамЂ те то , далћ ти и-за нћга што дремашЂ. Какве су дакле Фарбе ? ђакЂ. (брзо) Обично су беле Фарбе и разликуго се одђ остали животина у томе што су питоми . и што кадЂ се еданпутЂ на лрамЂ навикну вуку — УчигелЂ. Шта брблишЂ коешта. Ти незнашЂ јоштљ ни о чему говоримо. fl те питамЂ изђ землБОПиса а ти одговарашЂ изђ естествен е исторје. <Што непазишЂ? Ш то дремашЂ ?