Šumadinka

Л а л е н i» 85 4 *"• (О великомг. Петру) Како е цар-h Петар-b позиавао духЂ свинј готово странаца. кои су у нћговомт. царству у сиужбу примлћни. лсно се увиђа иач, слкдутћегв разговора н'ћговоп> у колегигому адмиралитета, приликомљ приианн различни странаца, занатлиа, Фабриканта и художника: „Французу", roвораше царг>, може се сванадт, дати повећа плата; ept онћ угодно живи, и потрошиће све, што заслужи, у зем,1би : а исто тако н Немцу, ерт> онљселепо рани и части; и меће врло мало или готово ништа на страну од-b сво« заслуге ; Енглезу се могке слободно датк iouiTT. већа плата, ept онг> оће лепо да агиви, па макарт> iotuTb и изтз свога џепа заслуги додавао. Холандезу пак-в већт> вали манћ дати, ep-b онђ се едва ситћ неруча да само иоваца нагомчла: а Тали.чнцу iouiTfc манћ, sp* оваи е одђ природе тако умћренЋ, да му свакад| 5 новацЂ претече; а притоме ТалиннацЋ ни наиманћ не таи, да онђ само ст> томђ намћромЂ вант> землћ слјжи и умћрено живи, да стечени новацт> у своме обожаваномћ раго, у Итал!и, гди мало новаца има, у миру и ратлуку ужива. П а и а« е. — Досетл£>ивост1 5 без!> здравогг> разума престае бити добро и постане зло; она само дае мореп.-.овцу више ветрила а сг> тимљ ra баца на стрмените и шиласте стћне у мору. — Уђите крозћ тесна врата смрти. Истина су она узана, и незгодна е путана, коа кт. нбои води . Али е землн, у koio она сироводи, пространа, гвета , лепа землн. То е зем.ш покон и награде. То е землл великогт. мира и неувенуте милине. — Поредх> божества , непочитуи ни на небу ни на землг>и ништа тако високо, као огледало божества у савести TBoiofi, разумЂ ! — Кадт> нађешт. гроблћ отворено, немои да га мимоиђешЂ, ако ће ти бити неколино кораклаа и на странпутици. Сматраи отворена врата као опомену, да ћ^шт> и ти гроб.чо, ђумруку тпиђ вечитости, дати оно, штанћму припада. — На правомЂ одваанго онога, uito е у свету средство и цћлв, почива мудроств. И све шта чуствама принадлежи само е средство а ние цћл^. — Свака ноћћ нект> ти е залогт> дана. —- Ако и има мало лгобимаца среће, то сђ гимђ више има весели и задоволЂни лгоди и ове врло често наодимо у свакомЂ станго, у свима редовима лгоди; врло чеето и у наиннжимЂ колебама землћдћлца, у неукрашеннмђ рукодионицама рукодћлца и убожества. Божш верозаконЂ свеза е лгобави, наиистинитиегЂ сћдиненн између створителн и нћгови створенн, и измеђћ сви(о размишлавагоћи и разумни створена, међу со6 омђ самима, основђ наиточниегЂ сагоза природногЂ са нравственимЂ светомЂ, и садашнвости са будућносћу. Редко ћешЂ тн сђ неправеднимЂ куденћмЂ твоме неприат елго, али ћешЂ увекЂ сђ неправедномЂ аохваломЂ твоме прнателго чаудити

П р н н ц е. — вданЂ НемацЂ у Бечу iuto е превео неке народне србске песме почне преводити и гди-кое пословице и здравице. КадЂ дође на ону народну здравнцу у Koioii срби желећн да имт. Богђ опетЂ даруе патрилрха у србскои пећкои патрилрмми кажу: „Да Богђ поживи четири вселенска патрнврха и петогЂ да мете у ПећЂ" (у ИпекЂ) , а онђ преведе на немачки овако: „Да Богђ поживи четири вселенска патринрха и петогЂ да мете у Фуруну". — ХерцогЂ одђ Норфолка био е са свимђ иианству оданЂ. КадЂ e едномЂ хтео на маскирани балЂ да иде, унита вдногђ списателн : „Шта мислите, како ћу да ндемЂ на маскирани балБ, а да ме нико неоозна?" — „Идите трезни!" одговори му онаи. — Лорду Норту преговоре едномЂ приликомЂ да е хрђаво учинио што е оставку на министерство дао пре него што е свое приателћ наградио ; на кое онђ одговори: „Мое министерисанћ умрло е напрасно , одђ шлога. и нисамв имао времена тестаментв правити." — Ш панБолци 1580. год, заробе нидерландскогЂ предводителн Ла-нуа. Нидерландци жалећи млого за своимђ важнимЂ предводителћмЂ , понуде ШпанБОЛцима размену са гроФомЂ Егмонтомђ и барономЂ СелесомЂ, кое су они опетЂ били заробили. ПринцЂ АлександерБ ФарнезЂ одђ Парме предводителБ пшански , одбингоћи ту понуду одговори имђ : „Мени ние могуће датн у размену .ta-sa за два овна." — У некомЂ друштву очепн еданЂ свогђ сусћда, кои повиче одма: „магарче!" — „то н нисамв одговори сасвимЂ ладно онаи — „него самБ марвени лћкарЂ, и ако вам7> се каква несрећа догодила л ћу васт, сђ драге волћ излечити." 3 а ч ts » ц ei. Човеку е чиста савћстБ наилепше благо. Она му е подпора кадЂ пада ; услађенћ кадЂ се подиже; она му ,е изворЂ у жеђи, а узглавлћ на смрти. КадЂ хрђа†и безбожанЂ човекЂ у палати живи. немон мислити да е та палата шта друго осимђ едне паучине, кон ће се првимЂ вћтромЂ развући. Водена каплн издуби каменЂ кадЂ само често каплћ, добра речБ нађе ма кадЂ свое место само кадт> се често повторава. Зрнца песка створе брегЂ, минути годину , а мимолетеће мислн вћчна дћла. Они лгоди постаго великима кои чишта на свету недрже за маленкоств. ХрабростБ познае се у битки, приателБство у нужди а мудростБ у лготини. Одђ природе лгодн су сви међћ собомЂ равнн, али восгштание доцние чини in нееднакима. ТиранЂ е само онда н«ђ кадЂ су други слаби, бои се одђ онн кои се нћга небое, клони се одђ они кок се нћга неклоне Болћ е умрети него сироти хлћбЂ узети.