Šumadinka

У Б еограду 7ј Фебруарин 185 7.

ШУИДДННКД, IИ i f % i А Учредникћ и издавателћ .li»oon»]>ii II. Не^вадовнћ-љ.

_ „ Оааи иистт. излази Вторникомт., ЧетврткомЂ и СуботомЂ на по табака. Цена иу е за 3 мес. 4. за пол& в/» "■ £i * W *is год. 8 а за целу год. 16. цв. За огласе плаћа се 3. кр. ср. одђ врсте за едан-путЂ а5 кр. ср. за трипутЂ. *Jf° * vF'

73 а .■ 4» н gi bi ч е. Млогозначећи ексерт>. ■ —- бданљ постарљ човекг> имао е две милћ даиеко одг. Лондона еднолепо полвско добро, кое е већ-b одт> 500. годнна у Фамилји нћговои одђ отца на сина прелазило. Осимљ овога полбскогђ добра имао е OHh и одт> лежећи капитала знатне приходе, тако да га е сваки за богатогљ човека држао, кое е онђ заиста и био. Онљ е имао единца сина, кои ће ово богатство некадЂ насн1,дити. Да би пак-Б сина свога метнуо на пробу, преда му отацљ управлинћ надЂ половиномђ целогљ имана. кадг. е синг> већт> 21. годину навршио. Но синг> ние ни нииманћ био по ћуди отца. О нтј се одда пиинству, картанго и другимг> пороцима и страстима. За кратко време онг. е не само иманћ свое разтурио, него се тштг> и презадужио. Узалудне биау све опомене и мудри савћти. Наипосле е отацг., кадг. е већг> на самртнои постелБи лежао, молио свога безвадеи«дногт> сина, да онћ у случат томљ , ако га несрећни догађаи упропасте и примораго, да прода своа добра , да барг. стару отчеву кућу, кон е одг. давнашн!.и времена била собственостБ н!.гови лредака, не прода. Наивећма га е пакг> приклинло, да ону собу, у Koiofi онг. умре, за свагда за себе задржи : „То ће ти" , говораше му отацг., „бити последнћ склониште, ако ra нигди више на свћту не будешг. имао". Но што е годг> отацг. сина лепше савћтонао , то е оваи све манћ слушао, и у мћсто да се мало тргне, онг> по смрти отца не само продугки свои пустЂ и неуреданЂ Животђ , него се 1оштч. већма поквари. За неколико гоДина онђ e све наслћђено иманћ расточио. Онђ е шта више и стару ону кућу продао , и само последнго желго свога отца ислунио, сир1:.чБ ту, пјто е задржао себи ону с °бу, да за цћлога живота у нбои обитава. За кратко в реме потроиш онђ и oho мало новаца , што е за кућу Добио. и нћму ништа друго неостане, него саакалћнћ они, кои с)' му за велику добитв, ишли на руку разтурити свое иманћ и кои су га у пороке увалБвали. И тако е провео онђ неко време у туги, бћдиитешбриги. У углго нћгове собе стааше еданЂ стари дола пђ , кога e онђ до тогђ времена слабо и примћћавао. На оваи долапЂ баци онђ садЂ свои суморни и очанни

погледг). ЗарЂ ние MOf-уће, да е у ономђ орману заостала нека частв родителБСкогЂ иманн? помислИ, и ђипи са столице: да своме лгобопитству удовлетвори. Онђ е све испреметао, но не нађе ништа друго, но старе неке папире, и комаде одђ чое , свиле и платна, остатке очеви алћина. Но онђ ипакЂ даде себи труда све ове стварн испретурати, дОгодђ ние дошао до дна долапа. Но како се онђ упрепасти, кздђ на дну долапа види слћдугоће рћчи крупнимЂ словима написане: „Распикућо! зарЂ си већљ ctie проћердао ? ЗарЂ си и твого кућу већЂ продао ? Иди садЂ и вћшаи се! У таванскои греди наћи ћешЂ еданљ велики ексерЂ на ту цћлв". Каква поразителна стрела за изгублћногЂ сина! Самљ отацЂ заповћда му, да се обеси. Уплашено погледи онђ горе у таванЂ, и види заиста, еданЂ подебео ексерЂ, о ком-б е висио лкђ конопацЂ. У краинћмЂ очанниго помисли онђ , Да е то нћгова судбина и волн бошии, да онћ слћдуе савћту родителБскомЂ. ОнЂсепопне на едну столицу, замакне личину око врата, отисне ногомђ столицу, но у мћсто да остане у воздуху оличини, онђ ладне доле о патосЂ. Тежина нћговогЂ тћла истргла е ексерљ заедно сђ еднимЂ иверомЂ греде, у KoioS е закуцанЂ био. Изђ едне рупе у греди покулн садЂ на очанногЂ сина силни дукатЂ , и оваи бинше извантз себе одђ стра, удивленн и радости. Мудри е отацЂ ово сокрОвип1те сакрио у шуплбои греди, да би тако свога сина, коега е конацЂ и судбину онђ лредвиђао, у часу краинћгЂ очаннн освестио, да кђ себи дође , ако е икако могуће. И ова краинн мћра локоиногђ отца имала е пожелани успћхЂ. Сђ едномЂ части сакривеногЂ угрединовца могао е онђ одкупити очеву кућу ; сђ осталимЂ новцемЂ почео е онђ трговати. и распикућа почео е одђ тогђ времена уредно и 1лтедлБиво живити . тако, да е онђ за неколико година стекао ! оштђ веће иманћ , него што е оно било, кое e одђ отца наслћдио. (ШалЂива превара) ШирнасЂ , Француски богаташЂ био е кодђ Лудвига XIV. пажЂ , а у исто време служио и међу тћлохранителБима нћговима. Онђ е имао предЂ своимђ полбскимђ добромЂ у Анжу, врло дугачко шеталиште међу дрвећемЂ , кое е одђ куће селанина сдногђ, кои е крончЂ био , сакривено било. Ни ШарнасЂ ии oтацЂ нћговЂ, нису могли никоимђ начиномЂ селннинато-