Šumadinka

82

су. Тако ми Бога, н се закиинћмг., да управо неби умео казати, да ли е то што самв гиедао, каква светковина за честв ове младе девоике, или спреманћ за нћну смртћ, кок) е она и заслужила, ерљ на нћномг. имену столла е гадна кривица убиства, нон се морала казнити. Како угледа гилотину она пребледи , кое се тимђ дче познавало, што iofi е црвена кошула до врата допирала; но опетт. се брзо поврати, окрене се гилотини и смешећи се погледи е. СадЂ кола застану. Шарлота скочи на землш одбилгоћи услугу, кого су iofi при силазенго хтели понудити ; затн-.И) узтрчи узЂ клизаве степене, премда су io8 везане руке и дугачка осуђеничка кошула сметале. Чимг. осћти, да iofi џелатЂ свого руку на раме метне, да би iofi скинуо мараму, кол iofi е вратх. покривала, опетљ лребледи, но одма се затимљ силомг. и последнви путт. насмеши, као да е хтела свое бледило сакрити. Недавагоћи, да е за ону гадну даску привежу, пружи сама у узвишеноиђ чисто радостномг. полетудуше крозЂ страовити отворв гилотине свого лепу главу. Као муна спусти се озго сикира, глава одђ тћла одвоена падне на подножие губилишта и одскочи еданпутЂ одђ землћ. У то изађе изђ гомиле еданЂ прлн†човекЂ, по изгледу покућарски слуга, сагне се , узме главу нћну за косу, и и изђ гадне желћ да у светини смеб побуди, удари мртву главу шакомЂ по образу. fl памт. кажемЂ , да е лице мртве главе на ово срамно поступанћ поруменило; н caMt. видио , цћлу главу, не само ударени образЂ, него оба образа и сво лице обаспе руменило стида, ерЂ свћстБ у овои глави шшђ ние била сасвимЂ изумрла , и сђ тиме ноказала е, да е осћтила недостоину и предг народомЂ нвно учинћну iofi срамоту, кон у судеНскоК пресудн ние станла. И народЂ при.мћти одма ово црвенило на одсћченои главм, и одма заузме се за мртву девоКку проти†оногђ живогђ увредителн, па стане у гласЂ викати , да се држи едно засћданћ поради освете овогђ подлогђ дћла, чое и буде. После два сата проведе стража тога безстидногђ лупежа у тавницу. fl самв хтео дознати , каква е намћра могла тога човека покренути, да на смртнои глави несрећне Шарлоте Кордеове свого суровоств покаже. Зато се извћстимђ. у кого су га тавницу затворили, и измолимђ дозволенћ да кђ нћму пуштенЂ будемЂ. ПресудомЂ народногЂ суда био е осуђенЂ на тромћсечну робиго. Но онђ ние могао никако да разуме,како е могао за такво природно и обично свое дћло осуђенЂ бити. Л га упита, шта га е натерало , да то учини ? „Е чудногЂ питанн!" одговори онђ, „а самћ одђ партае Маратове, за рачунЂ закона она е била казнћна. но л самв е iomTb хтео и за Mofi рачунЂ казнити." „Али" продужимЂ н „зарЂ ви толчко нисте имали памети, да видите, да е таква повреда почитанн, кое свакЂ треба смрти да ода, готово велико злочинство ?" „А, шта?" настави оваи човекЂ, кои е као што ми тада две, био помоћникЂ гробарски при укопу мртваца,

кои су на гилотини погинули, „зарт. вн мислите , да су главе заиста одма мртве, како се одђ тћла одвое." „Зацело cj r мртве" одговоримЂ н. „Познае се, да ви никада нисте у ону котарицу загледали, кадЂ ifi ми око губилишта покупимо. Ви нисте видили, како те главе очима преврћу и зубима шкрнпе, и то често више лтинута после погублена. Ми морамо свака три месеца нову котарицу да узмемо, тако жестоко кидаго зубима плетерЂ. Видите, то су све племићске главе, коима е врло жао умрети и д се неби чудио, кадЂ би кон таква осечена глава кадгодЂ викнула „живио кралв." Што самв желио, дознао самв. Изђ тавнице одма одемЂ, са†обузетЂ едномЂ единомЂ мисли, то еств : да одсечене главе заиста јоштђ могу за неколико тренутака живити и имати свести. Зато тврдо се рћшимЂ, да се о овои важнои ствари за науку о човечиемЂ животу подпуно увћрИМЂ. (продужение слћдуе) Ч а л i» ее |б sa ч е. (О велико.пЂ Петру) — ЦарЂ ПетарЂ чуо е у Москви о едномЂ адвокату, кога су држали за наиглавниегЂ и наивештиегЂ у вођенго парнице у читавомЂ царству. О томђ чоаеку проповедало се, да е онђ све старе како писане тако и обичаине законе а и наидавние указе царева руски у прсте знао и то да е често и у самои; судници судие узаконима поправлно, па ма то испало на нћгову ползу или штету. Онђ е нри томе обично казивао, да онђ воле на правдн и по закону парницу изгубити, него сђ неправдомЂ добити. То бирше човекЂ, каквогЂ е царЂ ПетарЂ тражио. Онђ га е хтео познати, дозове га неколико пута кђ сеСи говорио е сђ нбимђ о разнимЂ заплетенимЂ православнимђ питаннма и познао e у нћму човека одђ наидублћ увиђавност!i, темелБне и оштре силе разсуђиванн и наивећегЂ поштенн. Ца р ђ за то науми, узети га у cboio службу и наименуе га одђ прост>га адвоката за врховногђ судиго и губернатора новгородске губерние, и то сђ изреченомЂ примћдбомЂ: „Нћгово царско величество има подпуно уверенћ како у нћгово правдолгобие тако и у нћгово православно знанћ , и нада се, да ће онђ млогимђ тамошнБимЂ и парницама краи учинити и да га ни псклони ни лична призренн неће задржавати одђ строге правде. Новонаименовани судин обећао е, да ће онђ милостивомђ и високомђ повћренго достоино одговорити и да ће званичну евого дужноств поштено и вћрно одправлнти, и држао е заиста за неко време рћчв на наивеће задоволБСтво царево. Но после неколико година разнесе ce о нћму гласљ, да онђ чешће мите прима и очевидну непраду чини. Жалбе ове доспеду и до самогЂ престола. ЦарЂ ласкагоћи себи, да овогђ човека болћ познае, држао e ове жалбе у први ма за клеветани. Но неколико важни догађан потврде ову сумнго тако, да е царЂ принуђенЂ био, предузети надЂ нбимђ испитђ . ЦарЂ с.е при овомђ hcпиту увћри о истини разнешни гласова и увиди у самои ствари, да е нћго†лгобимацЂ примао поклоне и да е правду и пресуде за новацЂ продавао. КадЂ га е царЂ