Šumadinka

115

А is с б д о r е. — Некога писмочошу. кои е изђ едне велике вароИ1И кући путовао , сретие еданЋ сеинкг. и запита га: не знали што годђ мово ? Ништа особито, одговори писмо„огаа . осинђ д£ су пре неколико дана едногљ злочинца обеоили. „А шта е тако ти Бога учинио ? запита лшбопитлбиви селлкЂ. „Та то е био еданг, варалица, одгововори писмоноша, сушио е зимусЂ снегљ на Фуруни и у место соли продавао га „о чуда ! ко би се томе сетио !" повиче зачуђени селнкЂ. — У некои вароши буде еданЂ казанџиа обешенЂ. У исто време догоди се да е еданЂ путиикт>, кога е наступашћа Hoht. у полш затекла, подг. едно дрпо, кое е башт> поредг. вешала станло , да преноћи легао. Дру ги данв у зору пролазили су млоги землћдћлци онуда, путушћи на вашарх >5 еданг> одт> ови повиче изђ шале обешеномђ : „устаи море устаи ! аидемо на вашарљ !" — Путникђ , кои е подђ облиашБИМЂ дрветомЂ легкао . мислећи да нћга зову, одговори: „Ето ме ето, прнчекаите ме мало". Будући да зора само обћшеногЂ , а никога подђ дрветомЂ лежећегЂ, видити допуштала ние, то држали су сви да онаи сђ вешала говори и нагну бегати. П^тникђ потрчи за нБИма вачући непрестано: чекаите! чекаите. Но што е оваи више викао то су они све већиа бегали и наипосле, кое одђ стра кое одђ умора едва зкиви у варошБ дођу и разгласе да е онаи на вешалама оживио. — ПутушћегЂ воиника крозЂ едно село нападне еданЂ пасЂ, Ftora оваи саблвомЂ свошмђ прободе и на место убие. ГосподарЂ пса хотећи снош штету накиадити, искао е знатну суму новаца говорећи: да е псето весма B'tpno и вре,1,но биио. Воиникђ се нзвинлвао да онђ ние навалице пса, но изненада бранећи се, убио. СтварБ предЂ судие Дође ; кои воинику пребацивати почну, да онђ ние морао сђ оштримЂ вр'омЂ саблћ, но са држкомЂ бранити се. „Н би заиста тако и учинио био, одговори воиникћ, да е псето на мене репомЂ а не зубма напало". Судие, кои су овои досетлБиво'"ги гро'отомЂ смеити се морали, ослободе воиника одђ новчане казни. М. Л. Нсточае иословнц Ако ти е пепринтелБ и као мра†мали, опет1» га сматраи да е већи одђ елеФанта. ВладателБ безЂ правичности. то е потокђ безЂ воде. МудросгБ беЗЂ упрагкн.чвана . то е облакЂ безЂ кише ; дрво безЂ плода ; богатЂ без?> издашности ; сирома безЂ стрплеиа; кандило безЋ зеитина. ПриателБСтво великаша, то е топло време у среДЂ зиме ; умилате речи жена, и опроштаи неприателн — а све скупа то су четири ствари, коима нетреба нигда веровати. Болћ е са тешкимЂ чекићемЂ у вигнш гвожђе коваТи ) него сћ прекрштенимЂ рукама предЋ тираномЋ стоати. Д » II I fc К м о в о с т и По гласу званични новина членЂ Суда Окр. ЦрноР ''Ч когђ г. Миленко Петровићт> премештент. е no потреи с луа;бе за члена у СудЋ Окр. ГургусовачкогЂ.

БеоградЋ.— У 23-ћемЋ брош „СрбскихЂ Новина" еданЂ г-осп. подђ знакомЂ вели: „ Читагоћи животопист, свет. Ca.ee у осјиоп части „Гласника," лаиђемт, на ст рани 192■ у 8-ои врсти, на неке речи ; кое ме зауставе ." А те су рћчи, кое су ra зауставиле, ове : „У no ноћи очи Нскрса, светшп Сава — предао в духЂ своп ." Исте рћчн нанеле су га да посумна : прво о истинитости оригинала, а друго о вћрности превода ; но како се то мене, као преводителн Јкивота св. Саве, тиче: то држимг> да е нужно, да г. одговориМЂ, и да га сумнћ ослободимЂ , барг> iuto се друге точке тиче. Што е на страни 192-ои Гласника казато „очи У скрса", то не само да nie „каква замашна" мон поргћшка, него Hie ни наиманн ; ерЋ у рускомЂ оригиналу стои: „вг полночђ на денЂ свтблаео Boci;peceuin. u а „денБ св^тлаго Воскресен1'н," Руси самоУскрст> зову, као што зову и цћлу недћлш iio Ускрсу „свћтлан Недћлн:" дакле изђ тога може г. виђети, да д, превг>дећи, нисамБ умћсто , „недћла," казао „Ускрсг>." А ако онђ сумна да ли е тако заиста у оригиналу казато; то некЂ изволи доћи у библштеку овдашнћ Семинар1е и некЂ иоиште одђ Биб.потекара „Пр ибавленЈн кђ издашш TBopeHifi сватихђ отецЂ, частБ VIII," па прочитавши на страни 297-ои врсти 12-ои одозго, може се о истинитости моихђ рћч1и увћрити. А што се тнче пБ1таиа • „да небуде каква погрћшка у самомЂ рускомЂ оригиналу?" На то му нисамБ у станш одговорити , пошто немам-s по^ђ рукомЂ ни рукописа лаврске библ1отеке, коимђ се сачинигелБ , као што самЂ вели у примћтби 2-oii страни 153-ои, при саставлииго истогђ сачинћн!а, руководио, нити оногђ , коимђ се ШаФарикЂ руководио. Л бw рекао да и сачинителБ ние погрћшио, него да е на основу каквогЂ рукописа тако рекао. Ово мое мнћше правда се тиме, што сачинителв на страни 153-ои примћтби 2-ои вели: „Треба шштђ и то узети наумЋ, да се рукописЂ гкивота св. Саве, коимђ се ШаФарккЂ руководио , разликуе одђ руски рукописа, ма да се и на овима последнБима свуда налази надписано, „снисано Монахомг> ДометианомЂ." Дакле могуће е да е у истоме пукопису , когђ е онђ подђ рукомЂ имао, казато, да е св. Сава очн Ускрса умрЂО. Ово твмђ npie можемо мислити, што се изћ примћтбе прве на стр. 153. види, да е сачинителБ знао, да црква светкуе св. Саву (руска) IZ и (наша) 14. Ннуара и 13. Фебруара . притомЂ да е познавао и друге изворе изђ коихћ мбј знамо кадЂ е св. Сава умрЂо; па послћ тога. валБда нје могао тако грдну погрћшку учинити. Ако е погрћшка(?), то е rioгрћшка у рукопису Штета е само, што сачинителБ Hie ову разлику у примћтби и ставио. (Д. НешићЂ.) В. Беоерадг 9. А/арта. Бивши правителств. нигомацЂ воени наука бфремЂ Тов. ВелБковнћЋ после дужегЂ боловани на жалостБ свои родитела и принтела преселио се у вћчностБ. Тћло нћгово биће сутра саранћно. Београд 7. 9. Марта. Н зђ разни места нарочито изђ Ујкичкогћ Окружиа чуемо да е ови дана вр to велики снеп> иао. Овде зима сђ акимт> ветромг,, мразомг> и снегомђ никако шштћ непопушта. € Т Р А SS К Н О IS О С Т 81. Изђ Турина одђ 1 !V1 арта ввлнн): да ће рз ска царица-мати ићи у Р имђ где ће УскрсЂ провести а потомг. ће се преко Сардиние иовратити.