Šumadinka

131

0 оружницима реши тако, да се ова оправе у АргентинсВ у Репубпику. То попуштанћ огласио е .шрдљ Пал мерстонЂ 9. ов. м. у париаменту за „почетакт. умерение владе у НеаполБскои, koio западне силе и траже." Ради наенбуршке creapti држане су у Паризу већт> четири конФеренцие. Последни е бииа 14. ов. мес. Далћ решаванћ стои за далвимтз некимљ наредбаиа, кое изчек уе шваицерсии пуномоћникг! одг. сашза. Већ-Б е обнародованг. у Лондону кралБичинт> прогласг., коимг. се разпушта садашнБи, а сазива други парламентг.. Садашнви парламентг. привремено ће радити Јоштг. до 18. Апр. — Изишао е и други прогласг. , гди се шотскимђ перовнма препоручуе да изберу свои 16. представника за горнћи домг.. Нзђ Париза авлнм: да е француски посланикг, кодг. енглескогг. двора, r. Персинћи , израдко, те е Енглеска усупила Францускои гробв Бонапартинг. на св. влени, заедно сг> кућомг. гди е гкинио. „Hopt" лвла да е Ферукг.-ханb, пре него што ће отићи изг. Париза, имао преговоре сг> посланицима аустрискимг., праискимЂ, тошканскимг. и сардинскимг. о томе, да заклмче трговачке уговоре. Ферукг.-ханг. е , каasy, опуномоћен1> заклк>чити такве уговоре и са свима просвештенимг. европскимг> дргкавама Међутимг. сви !ти уговори могу зато опетг> остати само на зак-почаванк). СаединЈ.не американске дргкаве погађавд се сг> Персиомљ већг> 10 година да заклшче такавг> уговорг>, па iouit ra нису заклшчиле. Наипосле о распри међу Шппнђолско.пђ u Мексиканскомч, »b.ih „ Нр еса" да е подг. управомљ кубан; когг> гувернера већг. отишла експедициа, ков ће, ако дође до морана, извеети се на мексиканске обале и бомбардирати Веракруцг.. (Кенпдба бо 3i» лгобавн. ( к р а и ) fl вамг. советуемг., да одведете маркизу у другу собу, ре кне ми онг>. —• Боже мои! зарг. ће Валериа. ..." — HiioK е врло зло, има узпаленћ у мозгу . . . Ко зна шта ioB е у глави? . . . Све е знанћ за луду према овои страшнои болести, кое и знаци могу се само при паранш видити. Ми ћемо покушати нека сред< тва: но признаем1> да е мала надежда да ћемо е избаиити. Зато васЂ Mo.iHMb удалите маркизу; она неће моћи прежиВити свош унуку. А д ћу остати овде. Онг> оде у собу кг> Ba.iepin, сирота сестра мол леШала е већг> у несвестици, нш е валало однетп такође у постелш. Кадг> н прођеМБ крозљ преднш собу, опазимг> Слугу госпое Лас-Бермехас-|>, кога е она иослала питати З а здравлћ болестнице. — Кажи госпођи да е маркиза и Валерид па смрти. Како ћу описати страданп , у коима смо провели c,, t^yioha четири дана! Б1,дна Валерип ни« више кт> седолазила, нити се будила изљ ужасногг. сна, кои е еве 8 «uie и више личио на смрт^. > затворенимг. нКнимг. ° ч има ние се могло видити суза, тI,ло iofi e било недви^""о и безчувствено; нити iofi е ватра. у noioK се нала-

зила, иричинлвала каквогт> бола. fl самБ непрестано био у нћнои соби , исчек^шћи ма едну речицу или наиманћ движенин. Кадг.-што ми се чинило као да iofi се устне мичу, и да произносе неке неразумнтелне речи. при чемг. сам^ се а одма нагинао надг> нш, и викао е, но она ми ние одговарала. Последић ноћи н самБ седио кодг. нћне постелћ; докторг. е ишло изг. нКне собе у собу сестре мое, и обећа се да насг. неће оставити, докг> се обе ове болести ма на кои начинЂ не сврше. Г. Докторе, рекнемг> a нћму плачући; зарг. ви нећете моћи ни едну измеђг. вби излечити ? . . . . Ахг., кадг. би сестра моа, у нћнимЋ годинама. при нћномг. већг. c.ia6o«b здравлш морала умрети Н знамг. да медицпна неможе удалити неизб1>жни часг> : но Валерин ! . . . — Валериа ! у седамнаистои евојои години. Зарг> е баш -b ништа неможе избавити одг> смрти? Зарг> нема никакве помоћи, кок>мг> би се могле укрепити свезе овогг. гасећегг. се Јкивота. — Оне су већг, раскинуте! одговори жалостно докторг>: она се неможе пивратити; нћна паметв, способностб мислити , наиблагороднин чуства, већг> су e оставила. Каква дакле помоћБ може ш избавити одг. тогг> уништена; или ко е у станш пробудити е ! — Она неиа не одговара ; но може бити чуе што ми говоримо; повикнемЂ а, пораа«енг> изненада некиМ!, уображенЈ.мг.. Докторг. сумнително мане главомг>. В узмемг> свећу и приђемг. кт> постелБи. БКдна Валериа лежала е безг> чуства као окаменКна; б 1>ле ручице нћне биле су ioH скрштене на грудма ; глава iofi е потонула на лстуиу у средг. замршене косе; очи пола отворене : агодице и устне покривене су биле некомг. плавом1> бледоћомг.. Валерио! повичемг> н нагнувши се иадг. hio: Валерио ! ТеобалдБ е дошао, онћ е овде и жели те видити. При овомг> имену она не отвори очи , нитг> се макне, но на н I.иим b игодицама примћтно буде неко тавно руменило. — Валерио ! повикнемг> опетг, n: анђеле нашг>! дакле ти чуешг> ?. - . . . Она почне мицати рукама, и падне у страшно мученћ; очи iofi се отворе, и управлћне буду право на мене, но она ме ние познавала, и нћно нееднако диинћ кадг>што се са свимб прекидало. -— Погледаите са ове стране , рекне ми докторг> прндржавашћн е. Ово ће взсг. позорие сасвимг> убити. . . Валерин се мало предигне, ухвати се обема рукама за главу и рекне са<-вимг> лсно: 0 , н несретнЂи . ff лњбимг васЂ ! . . . бдну васЂ лтобимЂ / . . . Садг. текг> мени падне на умг>, да е она сирота била у онои соби, до кое е врата столо Теобалдг> кадг> се при полазку на испитг> госпон Лас-Бермехасг> кг> нћму приближила. .,Л несретн|,и ! . . И лшбимљ васг.. . . бдну васг> лшбимЋ !" •— повтори Валерин, ухвативши се обема рукама за косе, затимг. падне у постелш; очи ioH се затворе и уста ioii се престану мицати, ни суза ни туге. Сутра уштру умре.