Šumadinka

116

скои . . . Садашнл распра са Хиномћ тиче се млого важнибГЂ начела, него што млоги мисле. Ратг. е за сада ioiin, само меетан!>, па цару хинескоме стои на волби збацити свога дотичногг. наместника, премда ће онг. то тешко учинити пре него iiito нашг. изванредни посланикћ стигне у Хину. ЦартЈ хинески међутимг. стои и одг, буне у собственои аемлг.и одвећг. опасио тако , да ние лако иапреДЂ погодити на што ће се онђ решити. Но опетг. се надамг> да ће наш-!> изванредни пооланикг., — подпомогнутг. знатномг> воискомг. и флотомђ , код ће бити 10шг> еданпутљ онолика, колику смо били оправили кадг. смо први путг> имали ратг> сг. Хинезима, — постићи желћне цТ.ли. . . . Страни народи сматраће нашу политику за достоину, ерг. достоииа е свака политика, кон чува ирава свов државе и зна кадг> ће умешати се. Министери дакле, кои се држе такее политике, не само нису налетлвиви на ратг., него су ionrb чувари мира. Више пута намг> е пребацивано зашто се неугледамо на Американце, а овамо видимо садг. да се Американци ioiui на насг. угледаго, одупревши се Хинезима «>лотомг> своioMi> одма, чимг. су ови опалили иа американску убоину лађу едку. Флота е та одма бомбардирала безг> престанка, те тако за 24 сата принудила Хинезе да даду Американцима удоилетворена. Каши чиновници напротивг> радили су текг> коракг> по коракг>, и увекг. су оставлнли Хинезима времена да се сами одг> себе на бол1> окрену, па ипакг. ништа." Вћсти изг> А м е р и к е одх> 7. ов. м. нвлаго да су саедннћне сћверно-американске државе заклгочиле сг> Мексиканскомг. уговорг. , по коме за неку сум новаца добиваго две државе. Сонору и Циналоу, кое владаго калиФорнискимг> заливомг>. Тимг. ће се дакле земли саединћни држава знатно размаћи, и допираће до рачиегг> обртногг. круга. О з j sj 'в» • i /j (наставак-b) Кадшто су женске, особито при путованго, одважние него и лгоди, и небеже ни одг. очевидне опасности. Такавг. примера наћи ће читателБ и у овоме елучаго, о коме приповедамг 3 . Младу ону Енглескинго, девоику, ние вико могао одвратити да неиде самномт> у кратерг., па зато отацг. нћнг. покуша ако може мене наговорити да неидемг>, како да онда и она мора остати. Но кадг> н ипакг> пођемг> далћ сг> моимг- вођомг., а отацг> и родбина нТ.на почну е опетг> световати да остане. Сестре нћне стану плакати и клечећи молити е; те шшг> и л се вратимг. и замолимг. е да одустане одг. намере. А да е на то пре скионимг., представимг. iofi како е садг. млого страшние у кратеру него пре што e било. Ништа непомогне. Она одговори да е све и сама промислила, па е опетг> тврдо наумна ићи. Д онда кажемг> да самв се предомислио, па нећу ни самг. ићи; но и то узалудг> Она ми лребаци да самв човекг., кои само говоримг. о опасностима, а немамг. срца и изложити имг. се „Идемг. сама" — дода она. Наипосле, кадг. видимг. да e узалудљ савг> говорг>, утћшимБ отца и родбину нћну, да ћу барг> пазити на нго и чувати е. Наступи трогателно позорћ. Она лежаше у наручлма отчинимг> и сестара iofi, и осећаше и сама да ш вређа што ж оставлл , али ипакг> остане при намери, и пође самиомг> за вођомг..

Хука и тутннва изг> кратера бидше све већа. Ми зато опетг> наставимо путг>. Кадг. пакг> дођемо на стрмените низбрдице, гди валл обићи иратерг> , да се дођ е на едно едино место, одакле се лакше може сићи у кратерг>, (а то е одг> оне стране, одг> кое леже затрпани Помпеи,) а а опетг. и последнви путг. покушамг. одвратити девоику одг> намере; али опетг. узалудг.. Вођа пође напредг>, а л се уватимг. за нћговг> штапг., а Енглескина мени за алБину. Тако дођемо на место оно башг> према оставшемт> друшгву нашемг.. Ту седнемо да се мало одморимо. Вођа насг. еднако опоминаше да идемо далћ, и као да већг. изгуби и волго, ићи сг> нама. fl кажемг> девоици како е вођа у бризи што се ветарг> сваки часг> менд. па можемо страдати ако се противг> насг> окрене. Она опетг. непопусти, а толикимг. иостоннствомг. напоследку побћди и мене , те престанемг> више опоминнти е, па почнемг. шаломг. храбрити е да се небои ништа. Да е то била друга коа, зацело неби гледала на шалу, него би се препала одг> опасности, каква е нама предстоала. Но она не; она се башг> ни мало непромени iiu у лицу. — Л е iouib напредг. спремимг. за сваки случаи, ербо се у кратеру ништа нечуе, ма како човекг> човеку да виче и на уво. Колико самБ пре имао стра, садг> ra оставимг., ерг> дође време да се мора ићи далћ. Нко се обрадуемг. што ћу видити позорћ, ради кога идем!>, а ни далеко непослутимг> несрећу, кон ће се доцние догодити. Насг, двоица, а и вођа,узмемо декоику у среду, па увативши е еданг> за едну, а други за другу руку, сиђемо доле. Изг. вреле а мрке землћ одг лаве покула подг> нама усиинг> пепео , а ноге наше дубоко упадну, и уза сваки коракг. одклизамо на десетг> до двадесет1> кораци доле. На таи начинг. за тили часакг. сиђемо на дно одг> кратера. Но овде наиђемо на сасвимг> другчие поиве, кои изискуго да човекв нипошто неклоне духомг. . и да буде врло смотренг> и окретанг>, ако ће зло да непрође. Прва т. e. незгода, на кого наиђемо, била e широка една пукотина , преко кое намг. e валало прескочити ioim> у трчанго на Hnase, ерг. немашг. за iuto уватити се и зауставити; и да е пукотина била iouii. шира , сви трое би се у нго стропоштали. Чудна другарица наша покаже ту први путг> да е одвећг. одважна; а доцние се шшг. већма осмели тако, да сама потражи опасностл. Тутнива и хука била е тако велика , да мислишг. распашће се сва ropa. Шта е битка , гди наижешће груваго наивећи топови, — шта ли и наивећа грмлавина спрамг. оне страоте ! Човекг. ние у станго описати како е у тои пакленои бездни. Ватра надг. нама , ватра подг. нама, а ватра и свудг. око насг>! За чудо морасмо пазити да непаднемо у ватру. Одоздо буде ioini, већа врелина него ни одозго, и мали пламичци као оно блудећи оганг. падну гдишто на насг>. При томе изненада букне гдишто под!> нама широкт. пламен1>, те тако одвећг> тешко идосмо далћ. Непробавимо у кратеру можда ни по сата , а ирва лава рекомг, потече управо кг> нама. Ми скренемо на страну. Црвена као крвв и текући као сг. некимг. величествомг., прокрчи она себи путг. према Оталну, и сз страовитомг. праском!> разори све, што iofi годг. буде нз путу. Ми приђемо ближе жаркоме кориту нћномг>, ко«