Šumadinka

150

ча аато „што кралћ сматра да ние сходно оставити свогђ дипиоматсиогг. агента у Бечу, кадт> е и Аустрин одазвала свога дипломата изђ Турина". — Правителвство capдинско обнародовало е еданг. меморандумт>, коимљ доказуе права свон на Ментону и Року. У А н к о н к е, као што отуда авлл „Ес. Кор.", 19. ов. мес. неко пуцао са сокака на жандарскогЂ страЈкмештера Балдониа у еднои одђ наиживлБи као>ана, и ранио га e смртно. Ho мисли се да ће то пре бити приватна чин освета, него политичка каква демонстрацин. Међу Шпатолскомо и Португалскомт> заметнула се распра збогх. границе. Зато е саставлћна една мешовита комисил, r:on е, кажу, већљ прилично незгода уклонила. Избори нови чланова за парламентт. у Епглескоп, као што авлн „Гло 6 ђ ", овако су испали: Изабрани су те. нбк 325 либералаца, и 210 конзервативаца. Оружанћ противЂ Хине наставлл се међутимЂ еднако: Тако „Преса" лвлн да е 25. ов. мес. отишло изђ портсмутскогЂ пристаништа више убоини лађа са едно 3000 мом.; а и изђ Гибралтара отишла е една бригада. Наипосле вћсти изђ Америке нвлаго о одношаима американскогЂ правителвства иђ Новои Гранади ово: ПосланикЂ американски, Бовлингђ , и изванредни коглисарЂ саединћни држаиа, Морзе, кои е одаславЂ био у Панаму да изслћди заЈито в тамо проливена крвг. поданика нћговогЂ правителЂства, — ишту пасоше да одлазе изђ землћ, ербо правителЂСтво републиканско непристае учинити имђ по предлозима. В е з j в љ. (к р а и) 1 ошђ никадЂ нисамЂ био у тако очаанои незгоди. Енглескини се еднако молила Богу, немогући далк ићи збогЂ ноге опалћне. Нисамг, могао ни помоћи iofi ни оставити е. ОпасностЂ постане неизбежна. Лава т. е. сврши течаи свои до великогЂ дувара, па онда скрене десно , и вотече узЂ нћга башЂ покраи наши ногу. Отуда буде тако ака врелина, да е више немогосмо ни минутЂ издржати. fl се усилимЂ што већма могу, паузмемЂ сироту девоику да е однесемЂ преко пећине одђ сумпора. Она се шшђ молила Богу. КадЂ пређемЂ преко пећине , дођемЂ до неколико повиши стена, по коима самБ могао далћ пужати се сђ нбоиђ заедно. ВећЂ помислимђ да смо спасени, кадЂ али една одђ тш стена, на кого самх> наипосле стао, одрони се подђ нама, те обое скотрлнмо се доле, а за нама полети млого каменн. Срећомћ и чудомЂ некимЂ ненауди намЂ то камен1н ништа. И одђ лаве међутимЂ побегнемо тако, да остане иза насЂ. Али како се лко препаднемЂ, кадЂ опетЂ наиђемо на опасностЂ, кого доиста, ако ико1о другу , ние никако могуће било избећи! ПредЂ нама се уеданпутЂ отвори една провала, широка и пуна ватре. Преко нћ прескакати неусудимЂ се, ербо самЂ био изнемогао одђ тешке врелине. Но све и да покушамЂ прескочити е самЂ .• оћу ли то моћи и сђ нђомђ заедно ? Никако. Зато она, кадЂ то увиди, прикуне ме да е оставимЂ, па гледамЂ како ћу се самЂ спасти- Но како н да е оставимљ ?

НЗначни младк СалваторЂ, исти вођа нашЂ, узмеобнесвешћену и полакЂ мртву девоику , па одважно прескочи преко провале. ОхрабренЂ , прескочииЂ и н за нђимђ , па онда саставимо руке унакрстЂ, и по среди у. змемо девоику , и поскочимо преко стена и пукотина крозЂ жарЂ и ватру, те тако сђ тешкомЂ мукомЂ дође. мо до дувара, одђ кога се надасмо спасенин). Како самБ се успужао на дуварЂ, незнамЂ ни самЂ. ГустЂ димђ кулио е и подђ нама и надЂ нама, и више пута смо одклиза -!и натрагЂ, башЂ кадЂ смо сђ наивећомЂ мукомЂ едва неколико стоаа отишли били у напредакЂ. Срећа велика што се ние донде шшђ променио био ветарЂ, а никадЂ се неби полели на дукарЂ. Више самЂ пута био и обневидио. и клецао самв коленима сваки часЂ , и морао самг, често спуштати кукавну девоику. ербо сзмб едва могао и самЂ пужати се. И вођа е био нко изнемогао тако, да смо морали сваки часЂ пити вина изђ могђ стакла, те тако смо се држали на ногама. Тако очаавашћи, обазремЂ се, и може сваки мислити каио ми буде кадЂ неочекивано видимђ кодђ себе вернога вођу нашегЂ! Онђ е невиђено прескочио био преко ватрене провале кђ нама. То ме наново охрабри, и загрлимЂ га као анђела спасителн. Онђ пакЂ огргне се одђ мене, па поплашено пружи прстЂ горе и продере се колико игда може : „Мена се ветарЂ !" И у исти ма' покриш насЂ читавн облаци одђ пепела усианогђ , и грдно комађе одђ стена састраовитомт. праскомЂ стропошта се свудЂ око насЂ. Земли се подђ нама занин, и груне тутнава тако лка, да помнслимђ садЂ ће се стропоштати сва гора, и саранити насЂ подђ своимђ развалинама! КадЂ се попнемо за три трећине узЂ стрмениту низбрдицу , севну око насЂ различити ватрени повви тако, да се сви стресемо одђ стра. Гора као да хтеде и насЂ заедно сђ ватромЂ избацити наполћ. Громови нћни грмише ужасно, и дуварЂ, узЂ кои се пужасмо, затресе се тако ако, да се едва могосмо држати. Сваки минутЂ стансмо све опасние да насЂ дуварЂ нестресе са себе. Но башЂ та опасностЂ и пооштри насЂ да се усилимо што већма можемо, те тако наипосле стигнемо на наивиши врЂ. Прође ме ладанЂ знои, па обнесвешћенЂ свалимЂ се на зем.ио; и прође неколико сати, докле се опетЂ повратимЂ да могу ићи далћ. Неколико господе одђ оставшегЂ друштва нашегЂ, а међу НБима и отацЂ, скоро полудивши отацЂ несрећне девоике, дотрче кђ нама са своимђ вођама да намЂ помогну. Али помоћ^ нБиова на жалостЂ дође већЂ доцканЂ, ерЂ сирота девоика већЂ e сва дрктала изванЂ себе, а и вођи нашемЂ била е десна рука готово сва раздрускана одђ сдногђ камена, кои се у ономђ прескаканш одронио био на нЉга. Сви смо били да неможе горе бити. У наивећемЂ ћуташо пођемо натрагЂ , но сви жалостни, а не онако весели, као што смо били кадЂ смо дошли. Девоику обнесвешћену однесемо до Резине, ® оданде у НеаполБ, гди после неколико сати — умре." ДодатакЂ по г. В. М. — 1 ошђ страшние e Везјвђ избацивао ватру пре наведеногЂ случаа , о коме приповеда ХаилбронерЂ. 24. Августа 79. год. засуло 6