Šumadinka

163

т о створент>, да служи свету на удивлен-ђ и лгобопитство. Н ^ говћ необични узрастх, затворио му е све изгледе будућности, почемг> по понатиама тадашнћгљ времена ние morao оваково чудовиште ступити ни какву драгавну c ,y W 6y или раднк). Наскоро осети и самЂ Балтазарг> гкалостне послћдице свое величине. ОтацЂ му у трговини п острада и умре, оставивши дКци само дугове. Балтазарова два брата нађу себи лако mI scto ; CTapin е био на фиоти , а млађи е добио државну слузкбу; БалтазарЂ пакт, ние нигди примлћнг.. Исполинђ би рђаво изгледао на лађи." „Незнагоћн шта да ради и на кого страну да се окрене, скитао се несрећни БалтазарЂ пуне две године у Динколну, гди е служио дТчци на сокаку за увеселение, манго пакЂ дћцу, коа су непокорна бнла, плашили су родителБИ именомЂ нЈнговимђ , као са баукомЂ. Дошавши до наивеће бћде, онђ е већЂ наумио, да скочи у воду н да окончи свои шивотђ , кадЂ наеданпутЂ дође кђ нћму домостроителЂ rpa«>a НилФерстона , и понуди mv 100 велики дуката у име свогђ господара- Да би пакЂ ове новце заслужио, требао в ићи на полвсио добро ВестембургЂ, еданЂ сатЂ мћста одђ Линколна. гди е граФЂ скупио млогоброино дружтво млади племића , да се БалтазарЂ бори са прославлћнимЂ борцемЂ ДавидомЂ Дикомђ, кои е, почемЂ е све свое противнике побћдио хтео нову палму стећи побћдомЂ и надЂ овакви -лЂ исполиномђ. у млогобронномЂ дружтву овомђ обкла дили се млоги за велике новце о исходу ове борбе, и домостроителв графз наговарао е Балтазара живо , да се прими тога посла БКдни БалтазарЂ, кои е већт, дошао био до очаана и видећи толике новце , склони се и отиде у ВестембургЂ. (продужиће се) М §s в ii ц е. Случапно одкривени убица). бданЂ славни Француски драматички песмотворацЂ принео е недавно неотице кђ томе да се еданЂ злочинацЂ одкрие и улови. Онђ иђаше сирћчв замитгглћнЂ улицомЂ, и занео се дубоко у свое наиновие, багпЂ тада довршено дћло; онако удублћнЂ у мисли, говорио е онђ полако неке стихове нзђ тогђ позориштногЂ дћла, и пратио е свое рћчи са движенилма тћлеснимЂ, као што би се то у театру морало представлати. Између осталогЂ, рекао е и оваи стихЂ:„Стани убица; нећешЂ ми умаћи." — бданЂ мимопролазећи упрепасти се на ове рћчи, и нагне безобзирце бћжати. Ово чудновато владанћ нћгово побуди подозрение два наблизу налазећа се полицаина агента; они потрче за нбимђ , увате га, и после се дознало . да е онђ за иста убица, кога полицин одавно вреба. но коме е трагЂ загубила. — КадЂ е Мирабо , прославлћни бесћдникЂ за време прве револуцие Француске . противнои партаи у народнои скупштини, све опасши постадо и све више грозио, да ће е оборити, гледала e ова партаа отрести г а се, и наговорила е 50 благородника изђ наистар1и пороДица, кои еу готово сви били ОФицири, да га позову на Двобои. Мирабо, кои е и самЂ био одђ стране племенит е породице, и коега су предци крозЂ читава столћтин

у воиничкои служби славу стекли и кои е и самЂ славно воевао — понео е све 50 понуде на двобои са собомЂ у скупштину, изприча сву стварв, и метнувши писмеие позиве на асталЂ, рекне: „Мод глава важи отечеству моме више, него 500 овакви вуцибатина! Н молимђ , да се нбиовђ позивђ и мои на то одговорЂ народу обнви." (& среди). Двоица су ишли кући у глуво доба ноћи. и пролазили су кроЗЂ тесне и тавне улице. 6дант> између нби , кои бинше веома плаамбивђ рекне свомђ другу, кои се далеко напредЂ удалио : ,Чу ешЂ, n те трал »имЂ, што си тако далеко напредЂ умакао Е , па ти иди напредЂ, а а ћу за тобомЂ ," одговори онаи други. Оиаи први стане напредЂ ићи, но у своме страу умакне далеко напредЂ, и викне ономђ другомЂ, кон далеко за нбимђ иђаше : „МуешЂ, мени е стра, што си толико натрагЂ заостао !" „Е, па како ћу ти угодити, како си радЂ да идешЂ?" „Пусти ме бога ти, у среди да идемЂ," одговори б hдни плапЈЛБивацЂ. (Лњдождерци). Кодђ Батакера, сдногђ народа на великомЂ индискомђ острову Суматри, обичаи е, ести лгоде, па шта више, оваи е обичаи и закономЂ утврђенЂ. Г1о закону биваго поедени : 1. , нарушителБи брака. ОдтудЂ произлази то, да су батакерске госпе врло цћломудрене, или управо да мораго такове бити , будући имђ врло тешко излази за рукомЂ, уплести кога у свое замке. 2., издаице и шпиони. 3., лопови, кои су више пута крали. ОваквогЂ злочинца вежу за кака†дирекЈ>, и сваки прн овомђ позорго присуетвугоћи одсече са живога кривца rro еданЂ комадЂ меса , кое на ватри као ћулбастиго пеку, докђ бћдномЈ> кривцу сва крвБ неистече, и оваи у наижешћимЂ мукама неумре ; притомБ непада никоме наумЂ , да овомђ несрећнику самртни ударацЂ даде, кои ће га грозни мука ослободити. 4, зароблћни иеприателБи. Ако ови нису на боиномЂ no.uo ct оружиемЂ у руци уваћени, онда iH немуче живе, него iK наипре заколго, па онда теКЂ поеду. Чудновато е, да оваи нечовечни обичаи може обстати у народу , кои е иначе доста образованЂ , кои има доста валнни обичап, кои има свон особита писмена, и кодђ кога е читанћ и писанћ закономЂ наложено. — Неколико Енглеза тражили су владику одђ Квебека, кои е заедно сђ нБИма путовао , па се после некудЂ степао. При траженго наиђу они на едногг, дивлака, и запитаго га , да ли онђ познае владику одђ Квебека? Дивлнкђ имђ одговори: „Како га неби познавао: та в самБ га и поео!" — Славни статистикЂ баронЂ ШарлЂ ДипенЂ прорачунао е, да е одђ створенл све га , ако се постанку овога за основђ узме свето писмо , помрло досадЂ 26.628,,743.285,075.840 лгоди ! (Н и к о). Цћло жителБство едне мале меанице у Берлину састоило се недавно само изђ каФеџике , келнера и еднога госта. КадЂ е келнерЂ по зактеванго госта пошао у подрумЂ по едну оку пива, рекне му брижЛБИва госнон каФеџика: „ЧуешЂ Мартине ! немои никако