Šumadinka

175

в0 и преко брега Аилеханв на рћки Михигану ледаећои варош", а нћгоот. противникљ Сцигпо, еднои у Михигану, Индиани, и HeeiopKy. Државице Маина, Oxio и Невјоркг. диче се са Солономђ . На езеру Epio лежи вароии. Еук лидг>, а НевтркЂ има ioniTh едногт> Катона и Цицерона . Имена нзически богова такође су побДинммЂ меc ra»ia придана, тако: у Арканзасу лежи Шиитер-b, у Индјани н Аллабами Марсљ; Церера и Аполло у Пензилваш'и. Флора у Илинои, Динна у Heeiopny, Минерва у Oxio, Кентуки и Хундзону. Бнблјиски имена има и одвише — брусалимт. лежи у Невјорку и у Виргинш, а 7 вароши носе име „Витлеемт>." Тамо има 11 Палестина, 13 Канаана и внше Сиона. ПекингЋ у Илинои нема истина 2 милјона жители као у Хини него 900, али већг, излазе у нћму едне новине и ко зна, дал' неће временом-i, одг> 5 места. коа ово име носе, кое и Пекингг, хинескЈи претећи. У Михингану легки Хина, НанкингЂ и Кантонљ. у OxiA такође Кантонљ и Нанкингђ ; Бомбаи и Делхи у НепЈорку, а у Охш Делхи и 11алкз'та. Каиро лежи на утоку Oxio у Миссипи; у дра!ави Михигану лежи БенгалЂ, у Маини Леванта, и два водовода на р!,ки Арканзасу носе име Дарданела ! Šic-Fegm'gi5e ».isiEscKi' llag»Hiia. 360 год. КадЂ е ПаризЂ мала варопшца бмо, прогласе Легјони римсии. кои су у н Кму седи.ш, НЈлиана за цара римскогЂ •—■ 845, 857 и 861 опл 1,не га 'Нормани — 1200 заведент, е првми .Тниверзитетћ — 22 Августа 1572 бмла е крвава свадба или Вартоломеова ноћ b — 1589 обседне га кралљ ХаинрихЂ 1Ц, а 10 Л1арта 1594 узме, — 28 Лнуара 1763 зак.коченЂ е мирг. између Енглеске и Фраицуске. — 1789 Прва револуцјн Француска,—27 Апрчла 1789 прва седница народне окупштине. — 2 IO hih и. r. разоренЂ БастилЂ — Народнми Конвектг,. 9 Сеп. 1793 Француска проглашена за републику. — 9 lO.tia 1793 смртЂ Лудвика 16 подђ Г илотиномђ — 29 Марта и. г. скупштина револутанта — 11 Септ, 1795 двректориумЂ — 17 Нов. 1799 б\на —; укинутЂ директориумЂ, — 1 Дек. 1799. Бонапарта првћш конз.улЂ — КонкордатЂ са Папомг, Iltnoсомђ VI — 3 ГОшн 1801 обновленћ като.шчке цркве у Францускои — 22 Септ. 1801 мирт, између Pvcie и ШпаHie — 13 Шшн 1802 мирЂ између Француске и Турске 21 Шша 1802 Бонапарта прогл .ашенЂ е за првогЂ конзула докђ е исивђ . — 6 Марта 1804 НаполеонЂ проглаmeiij, за цара Францускоп, — 12 Фебр. 1811 сашзг, са ПраискомЂ — Z Марта и. г. са АустрЈомЂ — 19 Марта 1814 У лазакт, сашзника — 30 Марта Наполеонљ збаченЂ сђ престола. — 21 Априла, повраћенљ бурбонЂ Лудвикт, за кра .1 ,ч—18 Mai^ 1814 привзи парисгии мирЂ — 8 Марта 1815 повратакЂ Наполеона сђ Елбе — 27 ГОша опетЂ повраћенЂ ЛудвикЂ 18 на престолЂ — 14 Септ. света алианцјл између. Pycie, Аустрје и Праиске — 8Нов. 1815 по Другји путЂ заклтченЂ мирЂ —О дђ 14 IO .iia до 25. 1830 Шлјиска револуцЈл, у Koiofi се Kap.ii, 10 престола одрекао —Луи Филипђ ХерцогЂ Op .ieancKifi дође на престолљ, и 1835 при светковини го.тЧске револуц!е хтедоше га vбити — 1570 у предград1Н) св. Германа заклгоченЂ 6 мирт, између Хугонота и Каголика — — 638 у предг радно Сент-Дени, т!,ло цара Дагоберта пренешено е у црКв У, кого е онђ подигао, у uoioH су се после кралћви

Француски сараввивали — 28 Окт. 1567 Католици подђ МонтморенсомЂ, побћде Хугоноте подђ предводителћствомћ Конде -а •— 13 lO.iia 1593. ХаинриХЂ IV пређе у Католичку веру. Iffl |f н ss н е. Преварена дбвопка. бдне нКмачке новине донеше намљ слћдугоћу чудновату приповедку: „Ови е дана учинКно предЂ судомЂ у Гиоингену ово памтенд достоино одкривенћ: бдна млада, 16 годишна девоика, именомЂ Роза КнебелЂ, упознала се сђ вднимн ђаиомг>, кои е медицинске науке учио, и залгоби ce у н]нга. бдна наводаџика умеша ce међу иби, и ову е сароту. дрбродушну девоину 14. словомђ четрнаестЂ година! са лажнимћ подметнутииЂ мисмама заваравала и у надежди одра;ивала. При свемЂ томтј , што она тогђ свога мнимогђ за.поблI,ника пуни четрнаестт, годипа ние видила, при свемЂ томт>, што е она, као бавги одђ н1,га, добиала непрестано читаву поворку писама, коима е онђ на нго нава.шивао, да му шилћ новаца, а.п.ина и млоге друге коекакве ствари, при свемЂ томђ, што су ова писма садржавала лагарие, кое готово у предћленевћроватносгн спадаго. као н. rip. да е у Хамбургу едно особито казннте.чно заведеnie установлЈ.но, у ное се сви они затвараго, кои испите школске добро неположе, при свемЂ томђ, што лгобезникг, н К нђ по гласу пчсама свои изђ едногт, апса у други прелази, сваке године наиманћ по двап*тт, руиу или ногу сломие, и изђ едне болести у другу пада: то e ипакЂ сирота девоика непресгамце и посгоано подранБивала према нћму нћжну лгобавг,, догодђ io ние еданЂ огласЂ нћмачкОЈГЂ едногт, листа раздрмао изђ овогђ принтногг, сна н показао iofi ништету свога наданл и ono ру истину нћне обгшнуте душе. У оглаоу е сирћчт, стаa.io, како е таи н1,нт, мними залгоблћникт, Готлпбт, Кеп лерт,, осгзвивши жену и неаку дћцу, у ВинтербахЈ, умр о. СадЂ iofi се смакне густа тмина испредЂ очиго: садЂ е теиЂ видила она, да е пј ' ни 14 година лажна писма и квите примала, и да го е она преварила, кого е дргкала за наив1,рниго пов1,реницу свого; т. е. наводаџика. —- Само женскинго могуће е овако преварити; но и сђ друге стране са.мо жена е кадра овако преварити и само жена може имати овако неограничено повКренћ. — У овомђ догађаго лежи заиста непонатна слабоств, ио уедно и неизказана племенитостг, душе. — Паплепша дквопка на землБи кажу, налазила се у харему персшскогЂ iuaxa. Нћна е иепота по казиванго бмла тако плћнителна, да су млоги између чувара харема полудили. Лаже. бданЂ Француски великапп, обећао е ономђ одђ троице служптелл н1 : ,гови, кои ће му наинеекладни10 лажг, казати, знатанЂ поклонђ. „н нисамЂ никадв лагао," рекне први између ш>и: други продужи, и рекне: Н не само да нисамв лагао, него н то и неумемЂ;" <>наи трећи пакт, рекне: „Ова два мон другара говоре сушту истину." ВеликашЂ се насмее , рекне овомђ тређемт,: „То е текЂ пресна лажг.," и даде му обећану награду. ХитростЂ у лаганм. бданЂ Енглез«, обећао е едномђ демку, кои е био брзЂ на лаганго, дукатЂ , ако му сасвимЂ на брзу руку iiito слаже. „Шта"?, одговори хитра паралажа, „та ви сте ми мало пре обећали за едну лажв два дуката, а садЂ сте спустили цћну на 1 дукатЂ. Ладнокрвномт, Енглезу видила се ова сђ безпримћрнммЂ безобразлукомт. изражена лажг, сувише скупа; но онђ се насмее, и даде лажи 2 дуката. —- (Пеотичне погрешке многи c.iaenu живописаца) Познато е, да су и наиславнш ашвописци у своимђ ликовима често веома смешне погрешке правили; и изме-