Šumadinka

195

0 дтј Ибра и Ситнице!, одђ твое сестре немаглн се ничем у болти; но нћно he дКте, ано остане у животу, бмти убица твое д-ћце." Тад' повикне Лрна: „Смртв нека постигне нћно дћте!," а Вуча одговори ђаволскимтв сме 1цен ћмЋ: „Тако нека буде; npie него би угинуио овакво биагородно и дично племе, као luto е племе гоначкогљ господара одђ Ибра, нека се уништи и погази таи незнатни црвЂ" — И тако е оне ноћи заклшчена смрт*. невнногљ Жарка. Вуча е примила таи посао на себе да за скупе новце наими уб1ицу, коме caMb д имала дћте предати у руке. А ii мени е обећана слина награда ако се добро узвладамЂ. ако мои налогљ вКрно и разборито испунимЋ, и ако за навћкг ову ужасну таипу, мраку заборавности иредамЂ. напротивт> гога, ако би ми икадЂ пало на умт.. да ifi издамт> оне су ми с.»рћу грозиле. Сре6po^io6ie, стра' а при томе и приврЈкеносп. према моioR госпои, све ово опредћлило ме е, да приступимт. овомт. пакленомљ савезу. За кратко е време нађент. убЈица. и за то богомрско дћло опредћленљ е онаи данЋ, кадЂ си тн. несрећна маико, отишла сч> TBoioMi, сестромЋ АрномЋ на веселћ у сусћдни замакЋ. У исто време измислила е она вештипа Вуча едну гатку, сђ ко^омђ ћу п тебе и остале у замку обманути. На неколико сат!и по одлазску твоме и твое бездушне и подле сестре изђ Нбра, отидемт. н сђ ЖаркомЋ и маломЋ Лилнномђ у наидалБИ угалЂ баглте, гди е владала мртва тишина. Лилану самг. посадила н& меку траву, и дала самг> ion цвћћа, да се сђ нг.име игра, Жарка пакЋ ириволемЂ, да отиде самномЂ мало далћ, да у бистромЂ рибннку рибе ватамо. Онђ се приволе на то радостно, и а га одведемЋ у оближи!0 шумицу. Тамо е чекао џелагЂ и вештица Ву■ia невину гкертву свое ђаволске пакости. Мене е обузела нека таина зебнн и затезанк, кадЋ самљ ове нелтде издалека видила. и мени се учини, као да ми е неки таини гласЂ шаптао, да се нагло оданде уклонимЂ, и сирото дћте избавимЂ. И доиста, н самг. већЋ пошла неколико корака натрагЂ, међутимЂ се мали Жарко заплашено око мене савино, показивак>ћи рукомт. на Вучу и џелата, као да е сирома слут!о, шта оно двое сђ пвиме намћраваго. Но на скоро ме сустигпе Вуча сђ н 1. нимђ пратЈоцемЂ. Она пакостна вештица запита ме срднимт> лицемЋ и стрелагоћиу^Ђ очима, шта значи мои нагли поповратакЂ? Н паднемЂ предЂ нђомћ на колена, и молила самБ е и приклин .чла, да поштеди млађани животђ невиногђ Жарка. .,Несрећо разнћжена, продере се она на мене,,, зарт. tw незнашЋ, да се оваи цр†мора погазити, да не дорасте до отровне змје, кон ће дћцу племените породице одђ Ибра и Ситнице прогутаги?" Нри овимђ рћчима далаеона знакЂ ономђ дивлћмЂ разбоинику, кои се одма на мене устреми, истргне ми Дћте изђ руку. и сђ НБиме нагло у шуму похита, да га, као што му е наложено, далеко одђ замка у густои шуму y6ie и граблБивимЂ птицама и вуцима остави. Каанћ и очаннћ раздирало е прси мое, кадЋ самБ видила, како е г;елатЂ дћте у шуму одвукао, и а посрнемЂ на землго. На то ме Вуча подигне са землћ, и шапне ми на уво; „Освести се, ово е дћло неизбћжно K oe се морало учинити. Немои цћло ово, добро удеше1)0 дћло да покваришЂ твојомћ неумћстномЂ чувстви-

телносћу, немои,изиграи ову игру разумно, како не бм изгубнла снину награду, коа ти е обећана." Д пакЂ нисамБ могла одђ тежке туге сузе задржати. Онда ме Вуча увати за руку и рекне ми: „Аидесамномђ . л ћу за тебе говорити Тш ма само немои у ничемЂ противословити. па ће се све на лепЂ начинЂ свршити." (Продужиће се). Л р is п ц s». — 6дномђ кралго покажу принтелБи еданЂ налгробнм споменикЂ, кои е наивећемт. нћговомЂ непр!ателго подигнутЂ бмо, и да бм му се допали упитаго га, дозволавала да га сруше. КралБ ift ладнокрвно поглнди и рекне ,не, незашто бм то чинили, а бм желш да се свпма моимђ непрЈнтелБима што пре такавЋ сп^ мсникђ дигне!" — После битке код-b Н. дотерали су ce.iaiie изђ оближнБИ села, да погибше саране. Ови су све редомЂ у пупу бацали, и едноме, кои е изпемоглимЂ гласом б викао „Л самБ живћ, немоите ме бацати"одговоре: то nie истина да си тм еданЂ међу оволикима живћ , него аиде и tbi тамо сђ нБима и баце га као и остале у рупу. — Кажу, да е црковнми учителБ АвгустинЂ, едномЂ на средЂ Јплце наградш едну велику дашчару, и почео викати, „овамо, овамо лгоди, н ћу свакомЂ казати, ш-га ммсли." СадЂ навале сви изђ лгобопитства, да виде, дал' то може бнти, да онђ зна, шта нби толики мисле. КадЂ се дапхчара напунила и светЂ се утишао, рекне онђ" и знамт-, да сви вн мислите и ради сте да свашта, евтино купите а скупо да продаге. Сви се насмзго. лризнаду да е то цела истина, и да е сваки човекЂ користолго6 ивђ и разиђу се. — Ие-ии чиновникђ , у време цара 1осиФа II бное ака шдница. Ца р ђ га е вб1ше пут1и као свогђ лгобимца саветовао, да ce еданпутЋ тогћ порока окане, ерЂ ће га изђ слуЈкбе изтерати, кое кадЂ буде не предстои му ништа друго него просдчкш штапЂ, па еданпутЂ му рекне између осталога и ово: „Тм знашЂ добро, дете мое да се теcTifl дотле на воду носи, докђ се Hepa3oie, па се 6 оимђ, да и кодђ тебе тако не буде." Чиновникђ хитро и са. свимћ равнодушно рекне на то, ,,ваше величество, п самБ у томђ сигуранЂ, ерт. се моа TecTia никадт. нено си за воду, већЂ све за вино, и тако се неће никадЂ разбити " — Првнн певацЂ италиански опера у Невјорку, Нардиии, обогетт се, слћдугоћимЂ врло слепимЋ случаемЂ. Онђ се за.поби у едну модисткинго и посћћавао е врло често. бдномЂ кадЋ е кодђ нћ у посћту дошао, дође братЂ модисткинћ и упревши му пиштолб у прси рекне ,,казуи, оћешт. ли узети мого сестру, и ако oheiui. то прави брачнми уговорЂ'' Нардини се упрепасти и одговори да оће. СадЂ оваи доведе три човћка, уговорЂ се начини, и нби двое венчаго се. После венчанн на неделго дана, дође младои госпои писмо изђ Лондона сћ тимђ радостнБ1МЂ гласомЂ, да се е нћкш пћнЂ издалека сродник7> представјо и нго за наслћдницу целогЂ свогђ има-