Šumadinka

У Београду 6. ВДлгн 185 7. v

ШЈЗПДДННКЛ

Л i ®: Т % Ш !i

ввишшшмп, шжшжшж ш штштшЋЖ

Wfi 6

Ован лнстђ излази сваке Суботе. Цена e од-b 1. Апр. до нове године 18 гр. За огласе плаћа се 3 кр. ср. одђ врсте за едан-путЂ а 5 кр. ср. за трипутЂ.

Љ' 50.

СиателномЂ Кннжевићу Србско.ш ПЕТРУ КДРАђОРђЕВИћУ. НА ПЕТРОВ-ДАНТ ј. „Што пзгуби род-h у дедн Што у оцу гада о.1еди Л унуку нек' нас.1еди 1" Слав-уну.че! деда славногћ Снне, србскопЈ К н а з а слиногћ, C в е т ле маике златно крило Кннжевићу! чедо мило И надеждо рода евогљ ! Светлв твое са висине Прими поздравЂ, изг> низине Изљ дуб.1Бине срца могђ. — ДухЂ се рода Богу моли „Храни Боже Г о с п о д а р а," Света правда што измоли Одг> милости вишнћгљ цара: ,,Одг> Т о п о л е богодану СлавногЂ стабла славну грану!" О дђ молитве србске ове На потомство одекљ пада О дћ оцева на смнове, Смене на могв смна млада: Па одг. оца свогђ што чуе С мнђ, да смну cbomij казуе. Н ћу смна могђ заклети Да за Србство мре и гкиви —• О ног' слави — ономг! c' диви Кои ће слави родг. понети : У унуку нека штуе Што у деду оплакуе ! Некг> у Т е б и миађанг> гледи Светлогг« свога госнодара ЈКивотг> мили нек' нештеди „Као М илошђ за Лазара" Да подг» тобомг. племе ово Заборави на Косово!! У Београду С. К.

11 у х t> is sg С у д 6 sa ia е.

(Продуагено) Она ме одведе натраг-fa у замакг>. Узпутг. поведемо и малу Лилнну, кон е iourri> еднако по трави играла, а Вуча е међутимг> сву траву у наоколо пошкропила крвлго едногг. закланогљ марвинчета. Лилнна ме е све еднаио питала, зашто л илачемг,, и гди самв оставила нћиогг> драгогг> Жарка. fl пакг> на ова питанд ко.ч су ми срце раздирала, нисамл знала ништа одговорити Кадг> смо прпспћли у замакг>, подиасе Вуча велику запКвку и кукнпву, и прнповћдила дотрчавшимг> на нћну вику служителБИма ону измишлћну гатку, сг. koi'omij си и тм бћдна Вешто и несрећна маико, тако лукаво обмануга. Мон нема туга, кол се само у сузама и зап1.вкг. изав.]ћива, п <Јтврђивала е лажно казиванћ старе варалице, и нико се већг> више Hie сумнло о истини жалостиве гатке. Мене одведу у мого собу, и Вуча, коа се одг> мое стране надала издаи. мотрила е пазлвиво на мене, догодг> се Hie Лрна повратила. Два дана затимг> морала самБ ићи сг> rocnoioM^. и ВучомЂ у замакгз Ситницу; — и тамо самћ добила награду, кол ми е обећана. У мћсто да ме новцемгз награде за учинћне Јимг> ђаволске услуге, бацише ме у мрачну тавницу. да у нљои цћо мои вћкЂ проведемг>, боећи се, да ћу а кадг> тадг> ово грозно нбиово дћло одкрити и ићи издати. Ho л нисамћ задуго боравила у томг> живомт, гробу. вдногг> дана, кадг> ми е л"авничарг> донео мои сужничкји оброкг>. опазимг. а, да е онг> веома напитг>, л употребимт> то на мош ползу, нападнемг> на нћга очаателно. савладамг. ra, и умакнемг. срећно изг> тавнице, а после и изг> саме околине замка. Н самг. побегла овамоу ову удалћну и пусту долину, гди моа мати обитава; но високоумна и свирћпа госпон одг> Ибра ние прокопала ово мћсто, па зато смо мм одг> чћногг> гонетд сасвимг. обезбћђени. — Ахг>! кадг> бм а само тако исто утећи могла и одг> грозногг> каанд и паклени мука узнемирене совћсти, као што самБ од - ћ Ирне побегла/ Не, ове ме муке непрестано разтрзаго, и одг> оногг> ужасногг. дана тштг> nie прошла ни една ноћв, у koioh ми нису предг> застрашену душу излазила сваконке страве и аветинћ. Одљ тогг> време:1а Јоштг> nie миранг> санг> мое истрошено тћло опоравио. Но наскоро ће мое. толикимг> мукама раздирано тћло, сурватисе у гробг>. Ахг>! кадг> бм барг> смртв подарпла души мојои покоа, кои и,