Šumadinka

196

узалудЂ на зеилви тражииЋ. — Садт> све потанко знашЂ. адна, преварена Вешто! Л се не усуђу «-.мг., да те за опроштенћ молимђ ; а.ш немои ме барт> проклиннти; та тм видишт>, како те е промисао 6f)atiH на мени ужасно осветио." Она ућути. — fl самБ е безв и едне рћчи слушала, премда су ми била чувства у наивећемт> степену збунћна и узр\ г нна. Наизменце е прси мое раздирао часљ силнми болћ, часљ освета, часЋ калнћ. „Тако е, несрећнице," рекнемћ н болнои, кадт> е приповћтку свок) окончала, „судбина ти e твон горко плати-ia; но зашто си само Tbi казнћна, кон си наиманћ повина. Она остала чудовишта, на коима ленси теретв стогубо већегЂ злочинства живе у изобилн) и веселт и радуш се свршеномЂ уснћху свога пакленогљ умишллв. Путуи спокоино сђ OBOi-fa свкта, теби ћу н опростити, — али оно чудовиште, itoe ми e судбина сестромљ наавала, ону подмуклу змик>, кои ми е у очи ласкала, а у исто време могђ живота едину ућху и радоств утаманила, проклиннћу и гоннћу осветоиЂ мојомђ, догодђ ми прси душу, догодђ ми имаш уста рћчи и разумЂ мбјсли. —• После ови рћчи паднемЂ а уморна на постелго болне дћвоине и осећала самБ неописану тугу. „Бћдна и сирота маико!", рекне Воллна, кадЂ е Вешта одђ дугогљ говора неколико тренутака оданута хтела и узела неколико каплБи оногђ цћлителногЂ лћка кои iofi е Волнна сготовила. „Тако е мое, лепо дћте," настави Вешта сђ уздисаемт>, „садЂ самБ текЂ бмла. убога сирота; ерљ пређе самЂ подранБивала 10 штђ у прсима моимђ тврду вћру у човеческу лгобавБ, у вћрностБ и истнну, и ro ми биаше у животу моме едина шштђ утћха Но садЂ ми е и та вћра насилно изђ душе мое изчупана, — и одђ тогђ e времена наступила савршена тама у души Moiofi. Ништа Hie ту ноћБ могла разгонити, нити топли зраци сунца, нити npiaTHa свћтлостБ бледогЂ мћсеца, — само еданЂ бурнми пожарЂ, — разбуктанмн нламенЂ мов за осветомЂ жеднеће душе. КадЂ самБ одђ силногђ раздраженн и узрунности посрнула краи постелћ умируће несрећнице и тамо као у заносу лежала, пренесе ме нћна мати на постелш одђ лепе маовине: ту самБ на скоро тврдо заспала. Но у сну су ми страшни ликови ужасне прошлости облетили душу иом. Н самБ гле^ала, како онаи безчовечнми џелатЂ мое невино дћте убин; а самЂ чула дћтинго вику, хтедо му притрчати у помоћЂ; но моа нечовечна сестра и проклета Вуча счепала ме, недадоше ми маћи и гротомЂ се смћнле Moiofi безмГ .рнои туги. У краинћмЂ бћснилу хтедо а ђипити и напасти на оба ова чудовишта; но у таи ма поиви ми се сћнБ мое покоине маике; — она ме суморно погледа и рекне ми: „Вешто!, тм си твош судбину заслужила; зашто си одпала одђ твое старе вћре, и зашто си се одрекла богова , коима самБ л служила. и кои су насЂ бглаословоиЂ обасипали, докђ смоЈимђ годђ вћрни 6 бхли. Какву ти е ползу нова вћра принела? Видишб ли садљ плодове твога одпадничества! Твон тугомЂ и боломЂ разтрзана душа праведно жедни за осветомЂ, — но тш се несмешЂ осветити; ерЂ вћруешв Христову науку; тн ре морашЂ дати трпелБиво газити као црвЂ, па морашЂ

ЈоштЂ цћливати ногу, кол ти за вратЂ стае. У наивећимЂ твоимђ мукама несмешБ заиолити небо, да казни, вопигоћа злочинства TBoifi сиртнн непр1 - ателн; не, ти шта више морашЂ се јоштђ молити Богу, да онђ јоштђ и благосло†свои ниспошлћ на проклете нБине душе ерг тако вели и налаже Христова наука; освету си могла зактевати само одђ они Богова коима самБ л служила, — но тм си се нби одрекла. „Н ћу опетЂ да имђ се поклонимђ, и ћу опетЂ старимЂ боговииа жертве приносити, и христјннства се одрећи!" викнеиЂ а v сну велегласно и — пробудииЂ се Сва сграшила, кои су ме у сну узнеииравала, бмну изчезла; но последнћ мое рћчи учине ма се, као да нису санв, и као да самБ ifi на дви изговорила; — одђ тогђ часа сазрела е у души moi'oh сга.ша намћра, да се старои Moion вћри опетЂ вратимЂ. УзнеииренЂ и раздраженЂ духЂ мои Hie више могао исповћдати вћру, кон е дисала самомЂ лгобави, смирености и стрпелБивосги. Л скочимђ сђ востелћ мое и изтрчимЂ наполћизЂ колебе, у KoioK сви бинху у дубокомн сну. Сунце се башЂ родило и први нћгови зраци продирали су кроЗЂ густе гране. Олуина е прошла и прси су дисале чистђ воздухЂ, мунЂОМЂ и бурномЂ кишомЂ изшибанЂ. СлужителБ, кои е бмо мои пратиоцЂ , ^ оштђ е спавао краи оба наша кона, кои биаху за еданЂ гр .иђ привезани. Н одрешимЂ могђ кока, бацимЂ му се на плећа, н одездимЂ натло упра†онимђ правцемЂ, одкуда самБ н дошла, да са моимђ новимђ наслћдЈемЂ иово разноложенћ учинимЂ. У ИбарЂ пакЂ намислила самв отићи текЂ онда, кадЂ будемЂ 6bi.ia у станго, moi'oR бездушнои сестрн ужасно осветити се. СадЂ изкђ да се ибои вра*тимђ , било ми e немогуће; ерЂ н бм се морала силомђ претварати, да не издамЂ у присуству мое сестре пламените мисли мое и за осветомЂ жеднеће умишлае; а притворноств и ласканћ Hie ми 6 б 1 ло урођено, као moioh злоковарнои и покваренои сестри. КадЂ самв свршила послове мое око наслћдиа, нисамБ отишла у дворЂ мога зета, властела одђ Ибра, него самБ се упутила у ону пусту долину, у itoioii е мол мати провела последчћ живота свога дане, кадЂ се одђ отца мога з 6 огђ вћре развела. И то е оно исто мћсто, гди мм и садЂ обитавамо, мое лепо дћте. Кућа у KoioH самБ негда у срећша времена заповедала, бннше празна и пуста; ерЂ жигелЂи околногђ предћла држали су то мћсто за свету обителЂ, будући е ту живила една виспренимЂ и чудотворнимЂ знаннма обдарена пророчица, и одтз тогђ времена нико Hie дрзнуо, да заузм« ову пусту кућу. Тако самБ д опетЂ заузела мћсто мое првашнћ миле постоибине, одрекла самв се овди христ!анства н поклонила се опетЂ старимЂ боговима, коима се и мати мол кланлла. Сви околни жителЂИ бину се веома радовали моме долазку.а нарочито бидше жмђ мило, што самБ постала достоина наслћдница и послћдователЂка оне, кон ме е родила и у таинимЂ знаинма и обредима старе наше вћре обучавала; — и тако самв за кратко време придобила међу планинцима толико почиташе каково е у пређашнд времена уживала моа матн.