Šumadinka

У Веограду 2. Новембра 185 7.

ШУМАДИВКА,

i ? ћ

жшшмжхмштшш џ шшпшљшж ш

ткч. VI,

Ован лнстђ излази сваке Суботе. Цена е одђ 1. Апр. до нове године 18 гр. За огласе плаКа. г се 3 кр. ср. одт> врсте за едан-путт. а 5 кр. ср. за трипутЂ.

V 6?.

д р а г о i. Каква дивна створила те сила , Какви дуси Фантапе буине? Да с' у тебе огледаго sin.ia МаискогЋ мтра све дивоте руине. Твое око угасито нламно Умилнтимђ прелива се жаромљ, Мерцан-у<тни смешенћ потаино НепознатимЂ обасиплћ чаромг>. 4'. Ко ти свилне оплетао власи, Дивнимђ стасомЂ тћло окитио Лаке виле с' извора планински За образацЂ узео е био. * Сладке речи са анђелскимЂ гласомЂ, Медна уста пронашаш твон, А на лицу — прамалећа храму, Таине чезн1т развин се бола. •УЛепо дете! за то 6 омђ ће иое Болно срце н;иво да изгори Даи ми руку, буди вћчно мод

Да ме црна туга не ywopi

М.

SIOCTKBIKHK жкискк годинк. (Чокеова Новела.) (Продужено). У нђиовои кући ништа ми се ни« допадало, и само е Августина едина оила, ион би ме побудити могла, да при свимђ нћнимЂ веселама. уколикоеу ми послови дозволавали, саучаствуемЂ. Ола ми се ние допадала, али самв е опетЂ за лгобведостоину држао; нћна весела наравв, нћно ђаволннћ и ићне досетке у толико су ме привлачиле, у колико ме е опомена и сравненћ садашнвости сђ прогцлосћу одђ нћ одвраћала. Оеећао самв, да би ми и садЂ могла опасна бити, при свои нћнои лакомислености, к нћномЂ слободномЂ животу. ио" "^ акЂ есте ли ви срећни; милостива госпо!" реко ка е ^ НОГЂ в е чsра, кадЂ самБ већЂ напоследакЂ безЂ ип сведока сђ нђомђ у опери у кднои истои ложи седио.

„Шта зовете ви срећомЂ ?" одговори она. Н иои счепамЂ руку, срдачно е притиснемЂ и рекнемЂ: „Д оно срећомЂ називамЂ, што сте ви едномЂ момђ срцу дали били. „бсте л' срећни? „ЗарЂ сумнате, г. предсћдателш" ? ,,То самв онда срећанЂ, ако истину говорите." „Истину говоримЂ? Како предсћдателго, зарЂ сте ви ioujTT. онаи стари бунцало? Г!а и садЂ то шштђ леио стои. Али немоите заборавлнти, да место у опери ние за исповћстг,. Да вамЂ кажем ј , што ви желите чутн, морамо насамо бити. Посћтите ме сутра на ручку. Благодарно иои руку притисне .МЂ. Наше се руке опетЂ магнетически прилепе, и нису се раздвапле до конца ortepe, одђ кое нити самв што чуо, нити видио. ЗатимЂ се одвеземо заедно. к' еднои нћнои принтелвици, коа е била дворска дама. Сутра данЂ већЂ самв био у 8 сати предЂ нћномљ кућомЂ, али е милостива госпа шштђ спавала, и текЂ у 10 сати будемЂ кђ нђои пуштенЂ. 1 оштђ е била у «стр енђои алвиви, али тимђ и дражеотнил. СадЂ е дошло до исповести, као што она зваше. СадЂ дознамЂ. да кадв чувствително, романтично време и године млади деволка протеку, да се текЂ онда ова , тако названа срећа башЂ у самои ствари тражи. Она е са нћнимЂ мужемЂ задоволЂна савргпено, што иои екао паметанЂ човекЂ допустио, да по нћнои волви живи. Стари совћти родителн, кои се у детинЂскимЂ годинама утубе, сами одђ себе изчезаваш, кадЂ паметБ дође. Наравно ние хтела лагати, да никадЂ свогђ мужа тако ако лшбила ние и придода томе лгобко смешећи се '■— стара лгобавв не рђа, шштђ самЂ вами накона али би васЂ волела за лгобезника нежел' за супруга имати. Наравно да самЂ имао противЂ тога много коешта примћтити, али ми е смегоћи се одговарала. МеђутимЂ дође една одђ нћни служавки и ави, да е доручакт> готовђ . Она ми поднесе руку. Ми одемо у башту, нон мн е позната била. Али милу башту, нисамв више познавао. Изчезле су биле пређашне лее сђ цвећемЂ, а на место ови, натрпани су били у гомилама страноземсни чбунови и дрва по тако названомЂ енглескомЂ вкусу. и између зеленогђ бусенл КрозЂ нБи cv се увинле поедине стазе. Лздникђ одђ лоза преобратио се у затворени хинески храмЂ, кои е био засенћнЂ високимђ багреновима. УђемЂ дакле у-