Šumadinka
258
Весеиици и сјморнлци (меланхолици) више су хаЈкенскогљ, напроти†снажни и троми лн>ди имаш више „уда^тва у себи. Веселлци и нагли пгоди имзга по већои часги племенито нелицем.ерно срце; суморно" тиха нант> и ладнокрвна (тр°ма) наравв обично ескопчана CT ,унавствомЋ, коварст вомђ и злураднимт. срцемЂ. Сиав ни Лутерг> е казао: ,,4y Ba " тихи лк>ди; они, кои млоro ћуте. нису ти опасни" А и ми имамо пословицу: Исподљ мире триста врага вире." Они први дођу обично кћ себи, пошто iH жестина и ватра прође; ови пакт> последнви у станш су, казати умирућои супруги, кои моли, да иои се запали свећа: „Оставите ме да снавамт>, та зарћ се неможе и 6e;ib свеће умрети " — Ако би пва четири ви да нарави лшдске хтели сравнити са некимБ птицама, онда би изашло слћдугоће одношенћ: ветреннсти весеиннћ e ластавица, нагли и гкестоки муж-b орао, суморни и тихи е совулага, а троми е дроплн. КадЋ би узели четворицу, одђ кои би сваки имао другчиго наравћ т. е. по едну од1> ови гора претресани, ондабисваки одћ нби на едно ис.то питанћ другчие одговорио. Тако. кадг. би ко рекао: „Еио, гди лети едант, воо!" ветреннкг. би скочио. изтрчао наполћ и рекао: „А гди е?" пагли и мужествени налготио би се и рекао би: „Проклети лажлвивци, како оће да ме за носг. вуну: суморно тихи одговорио би тихо: „О, кад7. би волови летити когли, не би лшди сг. нг.има тако сурово поступали, а троми и равнодушни протеглио би се мало, и рекао би: Па нека лети!" Бодро око, отворени погледт., и сво кретанћ доброћудчогх. чолека показуе, да се онг, само за садашн1>остБ, n слабг. за прошлостБ и будућноств брине. Никадг. му нив че.ш намрштено нити набрано, шалљивоств му е изажена на сиешећимг се устима, кол радо деле полшбце
д\.
брО или ЗЛО.,11. п. гди би р е та и та певачица доста придодао: „Ни ангели cepa«. ста преизрлдио, божествено. нс прено, ненадвип1еио непон атц п .
q.
■
Но пррм ( ;а е веселн«г, готовО 'асвимг. зависимг. одг». упечатленн сполх.ии, кол на чувства нћгова дћиствуш, премда избегава свако напрезанћ, премда е разнћженг., непостолиг. безг. снажногг. карактера, и свои собствени робг.: то онг. илакг. све ово поправлн своиомг. песел омћ ћуди, оштроумносћу, брзимг. сваћанћмт,, искреносћу, безазленосћу. др^ желгобиемг. и прикланннћмг. уза свакоra. Онг> е caa v ms лгобимацг., ерг. ra сваки воле, и свакн га воле, ерг. е обхођенћ и дружен^ сг> нвимг> принтно. КралБ енглеоки Карлг. II хтео е неприметно да се изкраде сг> едне масти, кого е давао еданг. одг> прпи лордова: но оваи онако накресаиг. потрчи за кралћМЋ и в» кне му: „Шта врага, зарг> оће ваше велнчество да учи
ни „блажени измицаши^ихг.
9«
нема одг. тога „ништа;
ви морате самномљ шштг. едну Флашу да изврн<ете:" КралБ се са смешенћмг, врати натрагг. и рекне : „Веселнкг. е човекг. више него кралБ!" Лепршави ови и лакоћудни лшди врло су заборавни, а на Н1>и се нетреба зато ни лготити, ако на писмо какво неодговоре, или неодговоре оно, што су запитани. Тако е еданг. иакоћудномг. приателго свомг> повторитнлБно, но узалудг. писао. да му на нека важна питанл одговори; наипосле у трећемг> писму написао е: „Молимђ те приателш, кадг. ми будешг. опетг. писао, а ти незаборави да ми одговоришг.!" Оваква наравБ ние створена за дубоко размишлнванћ,- овакви немаго дубокога чувства, нити су они ка-
и небегаго одг> богато и вкусно поставлћне со«-ре, а најдри сваћати идеале (умогледе), н зато ние Кантова фиобломг. лицу 1имг. се разлива руменБ. Немирно 1имг> око слкти као у змие. Овакавг. е човекг. подобанЋ доброме конш, номе ннкакавг. болг. неће измамити лукг>; напро- I и зато е добро, да што пре подг> шамиш дођу, — што
лозофин за нби ни написана. Женске пакг>, кое овакву наравБ имаш, i'oiuti> су у свему претерзние и лепршавие,
тивг. у узхићенго и раздраженго р'же помамно, па и у самои тутннви боинога пола; сг> похваломг. и лћпнмг. рћчима може iR човекг> дотерати на свош руку, како годг. оће; напротивг. бои и вика праве ifi плашлБнвимг. и тврдоглавимг.. — Доброћудни веселдкљ обећава тврдо, но редко држи рћчБ; онб е рђавБ платиша, и кадг> падие у грћхг>, тешко се поправлн , ерг. онг> исто тако сметне и сво пок ^ннћ сг> ума, као годг> и сва друга обећанл. Онг. живи, као да му е оно последнБи данБ; онг> предузима ствари, кое превазилазе и нћгова средства и силе, предае ситницама велику важиостг., а важне ствари често забацуе, па кадг. се у рачуну своме превари, као iiito то врло често бива, оиг, слегне раменима и рекне: в Ко се томе могао надати?" Брзоћуданг. е човекг> добарљ воиникг., али рђавг. иоисковођа, а овоме е десна рука, кад1> му оваи безусловно заповеда. Онг> се поводи по околностима, а при томе показуе се, као да све по собственои ћуди ради. Н би е лако тронути; но будући да овотронуће брзо пролази, то се треба истимг, брзо ползовати; они даш сва^оме за право. Н биово ватрено воображенћ наведе i'i, ла све ствари претеруш; они при пропопеданго немогу
пре, то болћ. Веселои и лакоћуднои нарави сродна е нарег> прека и ватрена; само што има далеко више снаге и дћлателности, но уедно има и млого страстости, самолгобин и гордости. Такви лшди дћлаго у велико и на високо те;ке, и при осећанго свов душевне снаге и снажногг. ваображенн нБима е урођена тежнн, да надг. другима владаш. И самг. заповћдателБни изгледг., кои му е на лицу и кретанго тћла израженг., показуе начело: Такооћу, врг. е то моп волн ! СтрогостБ и сила праве iii јоттг. упор1пимг>, иапротивг> доброта и обраћанћ пажнћ на нби обезоруисава ifi лако и одоброволБи. Сг. таквимг> ватренимг> лшдма врло е тешко на краи изи лазити, ерг> они оће, да се свака нБиова рћчБ и дћло на лази за умћстно и да се обожава. Лакоћуданг. учиниће несмислена дћла изг> лакоумства и неразборитости; нагли напротивг. и ватрени чини; то по CBoioS жестини и збогг> превеликогг> у се поуздана стрплћнћ е нћму стварБ непозната. Онг> се радо упушта у велика дћла, радо се подчиннва наивећемг> напрезанш За све племенито, велико и полезно , никаква жертва ние му сувише велика и отечество може се мир-
Да не дометну штогодг., али то бива готово неотице. јно и безбрижно ослонити на овакве лшде. У староВ одг> нби е све у превосходномг> степену, па било до- <^ранцускои револуцш полвлБивалн су će такви внсоки
l