Šumadinka

26f

ди. Рукавичић-Б шапташе са наитшшимЂ изразомЂ, како 6 само нћговт. rnacb кадарт. био: „Обожавана мога срца, милостива господична. талисмане мога живота, нелготите се на сиромашногљ смртногт), кои се ^суђуе, у вашу свету биизоств продрети. Месецт> иде полако по своиои тихои стази, звездице лукаво саго ст> ведрога неба и ваше сладко дисанћ, мон наимилостивин, сачинива просту и опетЂ тако нћжну атмосФеру, код смртногт. окружава. ..." „Триста врага! гди е таи нитковђ?" загрми изђ ла дника наеданпутт. акљ гласт> разлнзћеногЂ старогЂ капетана Шталека, и после неколико тренутака држао е смртно бледогЂ Рукавичића за лку, пушташћи крозЂ уста густЂ облакЂ одђ дима изђ свов одђ стиве луле. БаронЂ готово бинше изванЂ себе. Онђ >jy, како ОркестерЂ тамо кодђ ограде одђ громкогЂ гласа капетановодђ уплашено свиранћ прекиде, и скоро потомђ изда брзо тупнанћ ногама. да се исти у наивећемЂ бегству наодио. „Господине, ко сте и како сте дошлиуову башту?" питаше капетанЂ, уплашеногЂ на месечину обрнувши, „Шта? Господинђ РукавичићЂ? шта ће то значити?" „Господине капетане, а самћ био несрећанЂ те самБ путЂ помео." „Могуће, но како сте дошлиу ову башту, Госиодине?" „КрозЂ — на — преко ограде." „То се опетЂ тимђ путемЂ и вратите — н ћу васЂ до тамо пратити!" „Господине капетане, " виине очалвагоћи баронт., „кадЂ самв преко ограде прескакао, био самв несрећанЂ, те самБ халвину изцепао, тако да л садЂ предЂ вашимЂ очима" •„То е све едно — маршЂ преко ограде, или ћу послати по полицик)." Уздишући узпужа се баронЂ на ограду. Мало га е тћшило и то, што се притомЂ каиетанЂ доста дсно смено Као поплашенЂ конђ одтрчи баронЂ одатле, пошто се учтиво поздравио, и нађе близу ћуприе музикални хорЂ. ПогруженЂ оде РукавичићЂ у свое обиталиште. Две године после ове рђаво испадше музике, било е у хаиделбершкомЂ градићу велино веселћ, ерЂ се РукавичићЂ венчао сђ обожаваномЂ Маргаритомв. По желБи миле невесте, била су и она три музиканта на свадбу позвани, и кадЋ су салвете подигли, нашли су на свакомЂ танвиру по два велика дуката. Кадв су чаше у сали зазвечале и еватови „да живи младоженн и невеста" викали, пристали су скромно ту и свирачи, и весело су певали са младимЂ паромЂ и одличнимђ сватовима. Слово за свадбу, кое е вр овномЂ сигналисти Качу КапларЂ СланинићЂ сачинио, ние хтео онаи говорити, будући му се све ново чинило. У осталомЂ помирио се КачЂ и са старомЂ господичномђ кашикаромЂ, коа му е после ручка и еданЂ полгобацЂ као знакЂ помирена дала, кое е КачЂ при свемЂ томђ до смрти одрицао. nocp6io М. М. Радовановић?,.

, СБШОБАЦТ) КАО СТРЧЦТј (Продужено). ПОЛВЂ 5. Софил, пређашнЂи. С о ф и л. Молимђ по хилнду пута за опроштенЉ лгобезни отче, што самв васЂ мало пре тако оставила; мати ме е звала, и а самв се морала повиновати. Полковникђ . Но — но — шта му драго; се само погрешиа увиђа, онда се ова лако извгнава. Софил. Ахђ лгобезни родителго! Л незнамЂ, како ћу вамЂ доволбно да изразимЂ мок> радоств и изавим«. мого бзагодарноств, ш-го саизволавате на оваи бракљ. Полковникђ . Истина? Дакле допада ти се изборЂ? С о ф и а. Те како! Полковникђ . (полако Тихомиру). Видишђ , како ти е иаклонћна, и ако те шштђ и нспознае; — а то, е све збогЂ верногЂ описаниа твое личности. кадЂ саив' одђ купе пошао. ТихомирЂ. Д вамЂ за то благодаримЂ. Полковникђ . Но, дћте. мое. — време 6 већЂ да и газдарицу мого потражимЂ; •— ерЂ л мислимђ , да ћеми се она госпон комшика већЂ еданпутЂ скинути сђ врата, — ти остани међутимЂ овде сђ овимђ господиномђ, да му ние дуго време. Онђ е мои приателв, и мило ће ми бити, ако наскоро и твоимђ прилтелћмЂ постане: (Тихомиру) садЂ погледаи, шта ћешЂ и какоћешЂ, садљ е време ! Гледаи да шштђ данасЂ нћну наклоностБ задобиешЂ, па ће сутра твоа супруга бити. (Савети). Аидемо синовице! Нека се они двое споразуму, како знаду и како могу! (одлазе). ПОЛВЂ 6. Софин, Тихолтрг. Софио . Дакле господине, и ви ћете на свадби бити! Т и х о м н р ђ . Оћу, господична — мени се као чини, да вамЂ е она поволБна. С о ф и а. Као и моме отцу. Т и х о м и р ћ . Добро — али што очеви уговоре, то се кадкадЂ ћеркама недопада. С о ф и а. О, што се ове мое удадбе тиче, ова е управо по моме собственомЂ плану, и зато е сасвимЂ по моиои волби. ТихомирЂ. Како то? СоФиа. Мои е отацЂ тако добарЂ био, те е попустио моиои наклоности. ТихомирЂ. Ви дакле волете тога младића, кои вамЂ е за супруга наменћнЂ? С о ф и н. Л то не таимЂ! ТихомирЂ. Како! — волете га, — а шштђ га и непознаете. Софии . Како да га не познаемЂ, — та? а самв ci» нБИме одрастла! ТихомирЂ. Шта? — •— — Ви сте сђ ТихомиромЂ одрастли?