Šumadinka

266

j н н. С ђ господииомљ Тихомиромљ — Боже са.j ^аи! *ie велимг> а за нћга! Тихомирљ. Па кога ви мислите, •— н знамт«, да € OHTb' ВаШЂ будући СупруГЂ. С о ф и л, Сх> почетпа е био, алн садљ нив. Т и х о м и р т>. Како — ci> почетка? — молимт» иззедите ме изт> забуне, излсните ми стварв! С о ф и л. Л видимт>, да ви ништа о томе ioiuTi> до» зиали нисте! Тихомирт>. Л ништа незнамт, — ни едно словце! С о ф и н. Г. Тихомирт> е умро. Тихомирт>. Умро!? — ко — Тихомирт>? G о ф и а. Да Богме, Тихомирт>. Т и х о м и р т>. Знате ли ви то зацћло? С о ф и а. Сасвимт> извћстно! Т и х о м и р т>. А ко вамт> е казао, да е умро? С о ф и н. Мои отацЂ. Т и х о м и р т>. Та валБда ние! — то неможе бити, то ние могуће! Софил. Молимћ за опроштенћ, тако е, као што а ка ;кемт>, — ц1>ла е истина! Мои отацх, кои е ст» пута оданде дошао, зааста ће болћ знати, него ви. Г. Тихомирт> споречка се на балу ст> еднимт> ОФициромт>, они се изазову на двобон, и ту буде Тихомирв смртно ранћнљ! Тихомирт>. Богме, то е опасно! С о ф и и. Те како опасно, онт> е, одт> тога и умро. Т и х о м и р т>. Господична, ви се само самномт> шалите. О Тихомиру, неможе васт> нико болћ извћстити, него и! СоФиа. Него ви? Заиста смешно! Тихомирт>. Л велимт> , нико болћ него а! —• ерт> знаите, л самв таи Тихомирт>, и у колико е мени познато, л нисамБ умро. С о ф и s. Ви • — господинђ Тихомирт>! Т и х о м и р т>. Да за кога сте ме ви држали? С о ф и л. За некогт> приателл мога отца, кога е онт> на свадбу познао. Тихомирљ. Дакле ви се ипакт> спремате за свадбу, и ако самБ а мртавт>. СоФиа. Тако е. Тихомирт>. Али ст> кимт> ћете се то венчати, ако смемт> питати? С о ф и н. Сђ моимђ побратимомЂ ОбрадомЂ Воиновићемљ. ТихомирЂ. Али ће у тои ствари и вашЂ отацт> кок) прословити. Софил , Ila онђ е то већЂ и учинио, — онђ е саизволео! ТихомирЂ. а кадЂ е онђ на то саизволео? С о ф и н, БашЂ мало пре — неколико тренутака пре вашегЂ долазка.

ТихомирЂ. Та ми смо обое заедно дошли. Софив , Ние тако, господине! Мои е отацЂ и пре васЂ ту био. Т и х о м и р ђ . (увати се рукама за чело) МозакЂ ми се врти — цћо ми се светЂ наопачке окренуо, — свака рћчБ, koio изговарате, поставлн ме у удивленћ! ваше рћчи — Бога ми — — та ту мора нека таина и загонетка бити, koio а немогу да рћшимЂ. С о ф и н. Како господине, — зарЂ сте ви то све озбилд говорили? Т и х о м и р ђ . СасвимЂ озбилд, господична! С о ф и н. Дакле ви сте доиста г. ТихомирЂ? —- Боже! шта самв учинила — како ћу мого несмислеиоств ТикомирЂ. Баше рћчи не треба ни наиманћ у забуну да васЂ доводе! Ваша наклоностБ кђ младоме Обраду таква е стварв, кон се радие пре, него ли после вћнчанн дознае. Софик . Али н немогу да сватимЂ — ТихомирЂ. Л ћу г. полковнина потражити. Валвда ће ми онђ ту загонетку разрћшити — но било, како му драго, л се надамЂ, да ћете ви са поступцима моимђ сасвимЂ задоволБни бнти (одлази). С о ф и а. Заиста, — врло учтивђ човекЂ! na ако ме непримораго. да за нћга пођемЂ, то ће ми заиста врло мило бити, што ние погинуо! II о л В 'b 7. Софпа, полковникЂ ВогЧновићч и Вопновићка. В о и н о в и ћ к а. ( Соф 1 и ) Унлони се мало изђ собе, Софио. (Софии одлази). Шта? и ти ми смешЂ ioiuri, у очи казати, да ниси мало пре самномЂ говорио? Заиста, ко други, него ти, полковникђ ВоиновићЂ, господарЂ ове куће, и мои супругЂ, могао е то учинити, што си ти мало пре учинио! П о л к о в н и к ђ . Па когђ самЂ ђавола учинио. Воиновићка. Па зарЂ да ти напоминћмЂ оно, што ти и самв добро знашЂ? ЗарЂ незнашЂ, да си мало пре са Софиомђ говорио, да си нћну склоностб према твомђ синовцу Обраду дознао, и да смо се сагласили, да иои некваримо bo.iki? Н олковникђ . Л незнамЂ, жено, да ли е то само буновни санЂ твое силе уображена , или е когодђ други у одсуству моме мене заступао; и ако е ово друго, то 6 већЂ време, да му уђемЂ у трагЂ; — таи непознати духт> убин могђ зета, удае мок> Софиго, тера ме одђ куће, све по моме собственомЂ налогу, а Богђ и ду и,а 5 безЂ мога знана: — а сии мои укућани јоштђ му у томе помашу! Воиновићка. Какво Ј'порство! Заиста, а незнамЂ шта да мислимђ о твоме владангоП ОЛКОВНИКЂ. Ни n о твоме! п О fl в Ђ 8. Савета и Пређашнг>и. Савета. fl се нисамБ надала, да ћу васЂ заедно наћи! Зашто нису сви супрузи као ви? Никакве свађо