Šumadinka

269

Тихомирљ. (Савети). 3apt иасљ оставинте. господична? Савета. Извините ме за еданЋ часакт>, н ћу садљ опетљ доћи. п о Л В Ђ 12. Тнхолшрг, Обрадт,. Т и х о м и р т>. Ви ћете се опоменути, да сте ме мало пре сђ вашомг. ћеркомљ на само вставили. О б р а дђ . ОпоминћмЂ се. Тихомирг. Она e заиста лшбве достоина, и она би ме срећнимЂ и пресрећнимљ учинила. О б р а д ђ . Веруемљ. Тихомирљ. Но н васљ морамљ умолити, да не учините ништа насиино противтз нћне волћ и наклоности. Обра дђ . Како. шта ви ту разумевате? Тихомирљ. Она е красно и анђелско с творенћ то е цћла истина. — али вашв синовац-b, г. капетант. Обрад-ћ, о коме сте ви мени тако често говорили, лгоби вашу кћерв. ОбрадЂ. вли то истина? ТихомирЂ. Цћла истина, — па шта више, и она нћга лшби. ОбрадЂ. Ко вамљ то казао? Тихомирт>. Она сама. Обрад-b. Па uira садљ да радимљ? Казуите, шта ми ви совћтуете? Тихомирт>. Да будете благљ отацг.. О б р а д ђ , Како? Т и х о м и р ђ . Ви сте ми сто пута казали, да ви вашегт> синовца као вашегт. сина волете, — подаите му вашу Софиш . и усрећите тиме обое. О бр а дђ . А ви? ТихомирЂ. Д? — она ме неће, — то е истина несрећа! Али н се неиогу на то ни тужити, почемг. е вашх> синовацЋ мене предухитрио; — ко прие дКвоици, онога е дћвоика. ОбрадЋ. И ви сте у станш, тако лако одрећисе? Тихомирљ. Н то сматраиљ за мош дужностБ. О б р а д ђ . (ватрено) А хћ , господине! Незнамг., нако да вамђ доволбно благодаримЂ, што — — Тихомирљ. васЋ неразумемт>. О брадЂ. О, ви ioritTt незнате, какву ми велику услугу чаните • — Софно мол! ми ћемо срећни бити. Ти хоиирЂ. (сћ удивлениемЋ) Шта? ЗарЋ а неговоримЋ са г. полковникомћ — е ли могуће — ОбрадЋ. Л самх, се издао. Т и х o м и р ђ . Дакле ви сте г. ОбрадЂ? Да, ви сте, — васЂ заиста нисамг. овде мислио наћи! но опетЂ ми е мило; што самв васЂ видио, — требало би до душе, да се на вас -ђ срдимЂ збогЂ оне три смртне ране, кое сте ми ви наменули О б р а д ђ . Опростите — Т и х о м и р ђ . Но на срећу нису ране биле смрто

нпсне, дакле нека вам' « просто! Вашг е стрицЂ васЂ r.it ни до неба Фалио. немислимЂ, да се сђ вами завадимЂ, или да ce сђ вами у коштзцђ ватамЂ, —ливмђ срдачно оодносимђ мое пр 1лтелЂство, и молимђ васЂ, да ви то исто чините. О б р а д ђ . Господине, ви сте — — Т и х о м и р ђ. Кђ дћлу, г. Обраде — ви лшбите Софиш , и имате право, ерЂ она е анђео. Д вамЂ се обећавамЂ, да hy са†мои упли†употребити, да стриЂЦ Софиш вами за супруту даде, — но подђ условиемЂ, да и вп мени за то едну услугу сђ ваше стране учините! О б р а д ђ . Говорите! Зактеваите, шта годђ оћете, ви сте свето право етекли за мош благодарноств. ТикомирЂ. Bw имате едну сестру, и почемЂ ви за никогђ другогЂ на свету немате очи. него сам за господичну Софиш , то ви по свои прилици нисте ни примћтили, колико е она красна и лшбведостоина, — али и — — в самБ то врло добро примћтио, — у кратко да взмђ ка;кемЋ, — господична Савета заслужуе > пувои мћри свачиш лшбавв! fl самљ е видио и — О б р а д ђ . Ви е волете? Она е ваша! ослоните се само на мене. Каква срећа! Л стеко прјдтелн, кои ми uoиаже, да мого Софиго добиемЂ, а и сђ мое стране у етанго самЂ, да и а нћга усрећимЂ ! Тихомирг. То све тако може бнти, али шштђ ние свршено, вала и господичну ваилу сестру запитати, ■—• но ево е гди долази! Брзо прЈнтелго, гледаите, шта ћете и како ћете! Заузмите се ви кодђ Савете за мене, а а ћу се кодђ стрица за васЂ заузети (одааси). О б р а д ђ . Та оваи е ТихомирЂ еданЂ илреданЂ човекЂ, — мон ће сестра сђ нвиме заиста срећна бити! П О fi В Т) 13. Савета, Обрадг. С а в е т а. Но, како стое ствари, брате? О б р а д ђ . Ти си учинила читаву забуну у глави г Тихомира, лгобезна сестро! О нђ е одђ пете до перчина у тебе залгоблћнЂ. БашЂ мало пређе рекао ми е, да e намислио, са стрицемЂ о томе говорити; в му на то реко'. да се ^ога посла прође, epi, ти си ми едномв ua.ia.ia. да се ти нећешЂ никадЂ удати. Нисамв ли му добро казао? С а в е т а. Да — на сваки начннЂ, — али, —- знашЂ, — опетЂ велимЂ, ниб требало, да га на тако суро†начинђ одбиешЂ. Сирома младић-b, зарЂ му ние и то доста, што га е Софин тебе ради одбила? П OfiBT) 14 Иериша, ПређашнЂи. Первша. Милостиви господине, гледаите, да се одавде уклоните ; ерЂ ако васЂ стрина овди застане, Богме ■— О б р а д ђ . Добро, добро, н идемЂ! СадЂ се већЂ више ке боимЂ, да ће ми ТихомирЂ Софиго отети! (одлази са СаветомЂ). ПОЛВЂ 15. Периша (самЂ). Ево ме саДЂ самогЂ — хеи Периша; та ти би био права будала, кадЂ се неби потрудио, да tboio пређаш-