Šumadinka

268

ха, ха ! А шта велите, како ће ће се ' избеу;ги, надт. нађе новогћ неопуномоћеногт> заступника 't II о лковникђ , Заиста предивно, прекрасно ! П ' риша Па коме имаи на свему томе захваиити, него ваш 1 ■ ј ) ј ) номђ Периши. j Полк -ик!. Теби ? — како то ? Периша. Но на ко вали> e савКтовао, да представ лнте ? П оиковникђ . Ха, — npv. клети угурсузе! П е р иша. Али то е за удивлен%., како сте здраво на вашегЂ стрица наликт>! Заиста^ и а би се частнимт. крстомт. заклео, да сте ви башт> сушти полковникт., кадљ неоБЈ извћстно знао. да е онђ одавде 10 конака удалћнЂ. По л ковникт>. (за себе) Таи угурсусљ мои синоna , > чини лепо употреблћнћ сђ моимђ лицемт>. II е р и ш а. Само што преко мћре старачки изгледаге; вашЂ е стрицт. само 10 годиоа стар1и одт> васт>, и ато ние нуждно било, да се тако старт> направите. П олковникђ . Велишт>? П е р и ш а. Ho ! то нечини нии^та! Та онт> ние садт> т У ј па да се кскво сравненћ учинити може. И заиста срећа за наст>, што старацт. ние ту; зло по наст>, кадт> би r.e случаино садт> вратио ! П олковникт>. Онт> се вратио. Пер иша. Како ? Шта? ri олковникЂ. O hi се вратио, кангемљ л. II е р и ш а. За име Бога! и ви стоите iouiTi> ту, тако мирно ! Гледаите Богме, шта ћете, — л ra Богме несмемт. дочекати ! (оће да умакне). П олковникђ . Стани угурсузе, двоструки угурсузе! Дакле сва та изредна дћла и ширетлуцн произишли су изт> твое мз'дрв главе ? Периша. Шта, милостиви господине! Зарт> е то благодарноств ? П олковник т>. Стои бездћлниче —• међерт> мол жена ние луда, као што самв а држао — зарт. л да неиазнћнБ оставимт> такавт> препредени угурсузлукт> ? Не, — сто ђавола нека ме однесу, ако се ст. места неосветимт>: — iouiTT. ние поздно. Садт> ћу одма послати по бележника и свештеника, — iouiTb данаст> ће се Софил ст> Тихомиромт. венчаги. il ћу онога угурсуза Обрада да предухитримЂ; шта више, онт> |'оштт> самт> мора брачни уговор 'b подписати, — а шго се тебе тиче, вуцибатино — — П е р и ш а. Н, — а, — господнне, и п ћу подписати — н н ћу iiа свадби играти . ако ви заповћдате. П о л к о в н и и т>, Почеиаи мало —- играћешт. ти. Садт> се една обавешћавамт. о онимт. квитама, — дакле исплаћен], они 200 дуката немамт. л благодарити честности лихоаимца Аврама. На мош срећу златарт. е пострадао. Мои неваинли сиповацт. ние се задоволЂио тиме. да само дугове свое о туђемЂ трошку исплати, него e iouiTT> хтео и нопе дугове на мов име правитл. Но ништа! све ће то онђ наеданпугЂ платити! А ти, присни друже г. Обрада, надаи се царскои наградн. Жао ми е, што ми

ние штапЂ при руци, — но ништа зато, одложено ние опроштено! (одлази) II е р и ш а. (самв) fl падамЂ изђ облака! ЗарЂ се оваи проклети стрицЂ морао башЂ вратити и самномљ сукобити, да му све по реду самв испричамЂ! БашЂ самв ти н прави магарацЂ, — (поводн се мало) — па барЂ да самв пилнђ , — онда ни по лда, али овако — П О fl В Tb 10. Периша, ВопновиКп Обрадг и Савета. С а в е т а. (улази полако унутра, у соби) Полћ е чисто, — можешЂ слободно унићи, — овде нема никогђ осимт, Перише. О б р а д ђ . (улази) П е р и ш а. (окрене се и угледавши Обрада, препане се, мислећи, да е полковникћ ) Триста врага, ево га опетЂ дође! Држ' се Периша, садЂ ће ти отићи кожа на пазарЂ.' (падне на колена предЂ Обрада) Мчлостђ, милостђ, господине! смилуите ce на едногЂ несрећника, кои е истина заслужио, да — — —■ О б р а д ђ . Шта ти то радишЂ? — устани, та н ти нећу ништа учинити. П е р и ш а. Шта, милостиви господдне, зарЂ ми праштате? О б р а д ђ . А шта ти имамЂ праштати! л самЂ напроти†сасвимЂ задоволннЂ сђ тобомЂ, — ерЂ си твош роллу вћрно и вћшто ивиграо. П е р и ш а. Шта? — господине, зарЂ сте ви? О б р а д ђ . Дабогме, н самв. П е р и ш а. Зло по наст>! Знате ли, да е вашЂ стрицЂ дошао? О б р а д ђ . ЗнамЂ, — ria шта? П е р и ш а. Л самв га видио, милостиви господине fl самг, сђ нђиме говорио, и мислећи, да сте ви, све самв по реду исповедио; -—• онђ садЂ све зна. Савета. Будало, шта си учинио! II е р и ш а. Шта знамЂ а! Та зарЂ невидите, да самЂ васЂ мало пре опетЂ променуо, и взсђ за стрица вашегЂ држао? ЗарЂ е дакле чудо, што самЂ и стрица за синовца држао? О б р а д ђ . Шта ћу сздђ , и куда ћу? С а в е т а. Ништа та друго неостае, него да сђ места изђ куће умакнешЂ О б р а д т>. Али ако Софим стрицЂ примора, да за Тихомира пође? С а в е т а. О томђ ћемо се сутра разговарати! СадЂ се брзо уклони, докђ ти е јоштђ путЂ отворенЂ. (Она га доведе до стражнЂи врата, но у таи парљ искрсне оданде ТихомирЂ Обраду на сусретЂ, и врати га опетЂ натрагт> у собу). ПОНВЂ 11. Т и х о м и р ђ. бсте л' ви? БашЂ добро, — а самЂ васЂ тражио. С а в е т а. (Обраду полако) То е твои супарникЂ ТихомирЂ, онђ те држи за стрица. Гледаи, да га се што пре отресешЂ. (оће да отиде).