Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

288

ови изгредници. На тај начин они су га ма и несвесно потпомагали. Истина, постојале су и три Деповске команде у позадини „ради прикупљања подофицира и редова избеглих из свију јединица са бојишта“. Али су оне биле немоћне да се боре са овим злом, јер је оно већ било узело и сувише маха. Непријатељ је брзо наступао и бегунци су убрзо избегавали домашај наших власти.

Под оваквим приликама је настављено даље повлачење. Али готово непрекидне борбе, ноћно повлачење и неспавање, замор и све дубље продирање непријатеља изазивало је све јаче опадање вере и морала. Истина, за леђима је још био Багрдан,о коме се толико говорило за време мира. Тако исто подржавана је још једнако и нада да ће ускоро стићи савезничка помоћ и да ће се понова развити стари полет и поновити 1914. Већ се и писало о припремама за свечан дочек савезничких трупа у Нишу, па је и седи краљ Петар ! обишао 1 новембра трупе на Багрданском положају, да би их том вешћу обрадовао и охрабрио.“ Али...

Узалуд су били сви наши напори. Јер док се са званичне стране све више говорило и уверавало о доласку савезника, дотле су ове вести и даље код војника изазивале све више неповерења. До њих су непрестано допирали гласови, тешко је рећи откуда, као да је све изгубљено, да смо остављени од савезника и да је узалудна свака даља борба." Јер да су нас савезници хтели помоћи, говорило се, стигли би до сада, а да су Руси напали Бугаре „не би их било у Србији...

Сем бекства појавило се и једно друго, можда још веће зло. Позади борбене линије отпочели су по насељеним местима изгреди: пијанство, обијање и пљачкање радња и домова, итд. То су чинили не само бегунци и они из позадине, но покатшто и сами борци који су се тренутно извлачили из борбе или за време покрета. Међу њима су увек били први они који се и за време мира нису одликовали исправношћу. Било је и осуђеника из казнених завода, па и многих других који су и под војничким шињелом, као и раније, били склони

' Према наредби начедника штаба Врховне команде од 11 октобра, општински претседници и сеоски кметови или њихови заступници били су дужни да воде стално надзор над војним обвезницима у местима њихова подручја. Који не буду имали „уредну и несумњиву дозволу за бављење ван јединице којој припадају“, да их стражарно упуте преко начелника војне станице најближој Деповској команди. Све војне и полициске власти биле су такође дужне да хватају војне бегунце и да их спроводе најближој Деповској команди, која је и сама била дужна да хвата војне бегунце помоћу својих органа. [

2 По обиласку 19 пука седи краљ Петар задржао се на осматрачници пиротске градске батерије од 9 до 13 часова, посматрајући борбу.

8 Командант Шумадиског артилериског пука, ОБр. 18139 од 28 новембра, вели: „Још од времена када су се трупе ове дивизије налазиле на положајима код Багрдана, отпочео се међу нашим војницима ширити неки утицај извесних непријатељских агената...“