Svet

N \S'l AVAK SA STK. 0 im dola/.ak i boravak u SAD... Oni su bili uvek fantastično prunIjeni tili 80-iii godina jer naina jc sfrašno ncdostajalo da čujemo živai reč iz ofadžbine. Takođc, iinponovalo nam je da ugostimo političarc koji su se izdigli i/ onog bivšeg komunističkog i atcLstičkog brloga... Stvari su se posle počele polako menjafi, pogotovo naš odnos prema Vuku Draškoviču koji je iznosio kada je raf počeo za nas nepritivatljive antisrpske ideje." ONO ŠTO JE MILOŠEVIĆ GOVORIO O SRPSKOM NACIONALNOM PITANJL NIJE SE RAZLIKOVALO OD MOJIH STAVOVA Za predsednika Srbije naša sagovornica ističe da je na početku naišao na ogroranu popularnost među Srbima u Americi: "Vidife, sad se sa nipodašfavanjem govori o tome da U je i ko je nama Srbima ikada branio da slavimo slave, uskršnje i božične praznike i da odlazimo u crkve. Pa, ja sam živela u posierafnom Beogradu, 1941. sam godište i išla sam u crkvu. Nekako bi profesori uvek saznali ko je bio u crkvi i nas su na oraladinskim sastancima iznosili kao "negativni pruner" i "zaosfale elemente". Srela sam se sa Slobodanom Miloševičem 30. aprila 1992. i faj susret sam opisala na našem sastanku u "Serbia Net-u", nakon čega su me mnogi strahovito osudiE. Rekla sam ono što mislim i danas, da je Slobodan Mifošević snažna Učnost, dobar poUtičar. Provela sam s njim u razgovoru sat iremena i ono što je on govorio o srpskom nacionalnom pitanju nije se razlikovalo od mojUi shvatanja." Problem satanizadje Srba u američkim medijima gđa Bjelopavlovič objašnjava "VerovaU smo đ.i cc Lstina da pobe.di, da uaiaa nije potrčbna nikakva propaganda. Međutim, naši neprijatelji Hrvati i Muslimani su se za ratnu propagandu godmama pripremali. Nismo biU svesni u šfa ulazimo, nismo znaU da će se to takvom silinom razvijati. Pošto smo decenijama živeU u demokratskoj zemIji kojoj je jedan od osnovniii postidata Ustava sloboda medija, nismo mogU ni da sanjamo da će američki novinari tako jednostrano izveštavati. U anfisrpskoj propagandi prednjačio je CNN emitujući gotovo svih 24 časa mržnju protiv Srba. Recimo, kada je eksplodirala bomba na sarajevskoj pijaci Markale ova tv-stanica je stalno izveštavala o tom zločinu koji su, navodno, počiniU Srbi, i prosečni američki gledalac hteo iU ne hteo morao je da podlegne propagandi. Cak su i najprestižniji američki dnevni listovi poput "Njujork fajmsa" Ui "Vašington posta" mnogo pre početka rata podiegU antisrpskoj histeriji pišuči nadugačko o pretenzijama Srba za stvaranje VeUke Srbije, a kačiU su stalno Srbima i ’epitet’ boljševizma. Na primer, CNN je na početku rata, počinjao svaki prilog slikom srpske zastave sa petokrakom. Znafe, u Vašingtonu sam upoznala jednu mladu, energičnu ženu Danijelu Sremac koja se mnogo trudi da naša istina probije medijsku blokadu. Sećam se kako je u jednoj emisiji na CCN-u, uživo neko postavio nezgodno pitanje Harisu Silajdžiću. On je samo prokomentarisao: ’Znam ja ko to zove. To je Danijela Sremac.’" 50.000 DOLARA ZA STRANTCU i: "VAŠINGTON POSTU" "Srpska emigracija u Americi nije dovoljno bogata da bi mogU da se merimo sa Hrvatuna, iza kojih stoji močna katolička crkva

ili ,s;i Masiutluininii podr/a-va ccli arapski svct. I,\o, daću vam jedan primer. Dok sam radila u "Serbia Net"-u platili smo jednu stranicu u "Vašington postu" koji jc izašao dana kada nisu zasedali Kongres i Scnaf, znači kada je ’Post’ manje čitan. Ta jedna jedina stranica nas je koštala 50.000 dolara. Na američke televizije nas nikad nisu zvali da bilo šta kažemo... Jedini način da se probije blokada i da se čuje glas Srba, videla sam u organizovanju demonstracija za koje sam lično, svojim irnenom i novcem, garanfovala da će proći bez ijednog incidenfa. Demonstracije su održane 28. juna, na Vidovdan 1992. godine pred Belom kućom. U to vreme je Buš bio predsednik. Tom prilikom skupilo se nekoliko desetina hiljada Srba, predstavnici i raskolničke i federalne crkve, Ijudi su se obukli u najlepšu odeću da pokažemo da smo mi kulturni narod, a ne divlje horde kako su nas prikazivali. Cak je i ’Vašington post’ pišući o tim demonstracijama primetio da su Srbi došli obučeni kao za crkvu. Druge demonstracije održali smo ispred palate UN-a iste godine, 17. avgusta, a treće opef pred Belom kućom 13. februara 1993. godine, kada je 851 Klinton postao predsednik SAD. Vreme je bilo užasno, dosta naroda stradalo je u saobraćajnim nesrećama zbog poledice... Malo nas je uspelo da stigne na vašingtonsku Pensilvanija aveniju 2.000, gde je policije bilo jednako koliko i nas. Te demonstracije su u jednom delu emigracije proglašene ’Miloševićevim demonstracijama’ što zaista nije imalo nikakve veze. Mi smo jedino tražili da se skinu sankcije sa Srbije..." O Milanu Paniču koji je u tom periodu bio još relevantni faktor na političkoj sceui SRJ, gđa Bjelopetrović kaže: "Moja porodica, a i

vL-ciiiij Srlni u Cik;i”ii itisu ;jo/n:i vali gospodina Milana l’anića, čak nismo ui čuli za njega dok nijc počelo da se šuška da bi on trebalo da dođe za jugoslovenskog premijera. On nije posećivao naše crkve, niti je bio član biio koje emigranfske organizacije. Lično sam ga upoznala kada smo zajedno dali stipendiju našim studentima na Univerzitetu Uinoisu. Danas Panić kontaktira sa nama sarao preko svojili lobista." Drugu znamenitu ličnost sa američkog kontinenta srpskog porekla bivšu kongresmenku Helen Delić Bentli naša sagovomica poznaje veoma dobro jer je sa njom blisko sarađivala u "Serbia Net-u". "Na nju je strahovit pritisak vršen u Kongresu jer je Srpkinja, nije joj bilo lako jer su sve kolege bile protiv nje. Ona je biia kongresroen države Merilend, srpskog je porekla, iako rođena u Americi, pokušala je nešto da učini za srpsku stvar. ’Serbia Net’ još postoji, sada je predsedavajući gospodin Val Ston, koji se nekad prezivao Stojanović. Dosta našili Srba promeni imena da bi zvučala jednostavnije... Mladi Ijudi koji su nedavno otišli iz Srbije i obreli se u SAD što iz ekonomskih razloga, što bežeći od mobilizacije ne posećuju naše crkve, niti se uključuju u rad naSih organizacija, mislim da jednostavno žele da se stope sa američkim društvom." SRĐI POPOVIĆU KAO IZDAJNEKU, ZNA SE, METAK U ČELO! Gospođa Bjelopetrović ističe da se nedavno srela na jednom predavanju sa nobelovcem Elijem Vizelom. "Razgovarala sam sa gospodinom Elijem Vizelom i pitala sam ga kao čoveka humanistu koji je prošao strahote holokausta zbog čega je potpisao onu peticiju za bombardovanje Bcograda. Nije umeo da mi konkretno odgovo-

ri. Nv zuam zbog ćcga sv ua iisii onih koji su tražili bombardovanje uašlo čak 50 Jevreja kada je sudbma našeg i njihovog naroda toliko slična. Među potpisnicima se našao i jedan naš čovek, advokat iz Beograda koji danas žiri u Njujorku Srđa Poporić. Znafe šta, možda ću da budem malo drastična... Kod nas se veoma jasno zna kako postupati sa izdajicama: metak u čelo'. Izrinite, ali ne mogu drugačije. Ja sam dete rata koje je u Beogradu preživelo savezničko bombardovanje na pravoslavni Uskrs..." Margaret Tačer srpske emigracije u Americi ne gaji previše optimizma nakon übedljive pobede republikanaca na izborima za Senat i Kongres, iako se tradicionalno zna da Srbi svoj glas već više decenija daju isključivo republikancima: GINGRIČ, SLEDEĆI PREDSEDNTK SAD?! " Šta mislife kako se mi, Srbi u Americi osećamo kada nova ’zvezda’ američke politike Gingrič kaže da Srbe treba bombardovati sve dofle dok ne pristanu na sporazum, a da najviše bombi treba da se sruči na Beograd. Strašno je to što će najverovatnije Njut Gingrič biti republikanski kandidat za predsednika SAD. Države Juga Amerike su sve odreda tako raspoložene. Šta reći o senatoru Robertu Bobu Dolu, žestokom srbomrscu još mnogo pre izbijanja rata. Međutim, laž je ono što se plasira u pojedinim srpskim medijima da je albanskog porekla. Robert Dol je sena(or iz Kanzasa, rođeni Amerikanac kome je majka Francuskinja, a veze sa Albancima potiču od činjenice da je Dol bolestan čovek i da je njegov dugogodišnji lekar bio upravo Albanac. On mu je, navodno, spasao i život. I Gingrič i Dol izdaju se za velike humaniste. Recimo, Gingrič je ne-

(iaviio iža/vao skuiulal u< pustivši ženu koja je vodila Kongresnu biblioteku i bila istoričar u Kongresu zbog toga što, kobojagi, nije dala dovoljno novca nekoj školi za proučavanje holokausta. Međutim, bez obzira na to što Ijudi poput Dola ili Gingriča viadaju Senatom ili Kongresom, ne mogu da tvrdim da su svi republikanci poput njih. Recimo, novoizabrani kongresmen države Mičigen gospodin Edgar iako je republikanac izuzetno je razuman i realan čovek... Takođe, i gospodin Vojnović, guverner države Ohajo pored toga što je srpskog porekla je i izuzetni demokrata." Energična gospođa Bjelopetrović kaže da je sada razgranala aktivnost Kola sestara za Ameriku i Kanadu koja se odvija u okviru novogračaničke mitropolije i mitropolita Irineja. Sva humanitarna pomoć predaje se srpskoj Patrijaršiji koja je zatim raspoređuje onima kojima je najpotrebnija. Dve najbliže saradnice gospođe Bebe su Hrvatica i Nemica što ona sa ponosom ističe. Sva svoja putovanja u zemlju i širom Amerike i Kanade plaća sama. Nesvesno mi se na kraju razgovora uameće pitanje o jednoj drugoj Stpkinji iz Amerike koja je uzburkala ovdašnju javnost pred izbore 1992. godine. Reč je, uaravno, o gospođici Rađmili Milentijević, ministru bez portfelja u Panićevoj Saveznoj vladi. Pričala se anegdota da je gospođu Bjelopetrović samo proviđenje spasilo da ne bude likvidirana u Kninu jer su je neke tamošnje glavešine zamenile sa gospođicom Milentijević. Razlika je međutim, očigledna. Gospoda Bjelopetrović je mlada, ima bolju rečenicu i časnije namere, hce bez bora i urednu frizuru, a to je već odvaja svetlosnu godinu od gorepomenute bivše ministarke.

EKSKLUZIVNO: KOLIKO SU DOALRA SRBI U AMERICI POTROŠILI ZA LOBIRANJE POLITIČARA

ŠTA LIĆE SE DESITI SASRBIMA KADA U BELU KUĆU DOĐE GINGRIČ: Gospođa Bjelopetrović sa autorkom knjige "Duše u plamenu" Dobrilom Gajić Glišić

17. februar 1995 Q Svet