Svet

INTERVJU

MIHAJLO MARKOVIĆ NIJE PRAVI ČOVEK ZA PREGOVORE SA ALBANCIMA, PREDLAŽEM DA TE PREGOVARAČKE EKIPE VODE MAHMUT BAKALI I MIRKO TEPAVAC!

hrena Kovačevlć

BEHLIMiJ BECfll. predsednik dmštva Kosova. aktivlsta Evropskog pokrota I po mnoglma jedan od najbolfih poznavaiaca feosmelske problematike. prilikom nedavnog horavka u Beogradu dao ie intervju novinarkl "Sveta" u kojem tvrdi:

ehljulj Bečaj je jedan od onih kosovskih intelektualaca koji se zalažu za uspostavljanje dijaloga Srba i Albanaca o razrešenju "kosovskog čvora". Naš sagovornik je predsednik Politikološkog društva Kosova i aktivista Evropskog pokreta u ovoj pokrajini. a angažovan je i u Centru za međuetničke odnose Instituta društvenih nauka u Beogradu. Intervju za "Svet" g. Bećaj dao je prilikom nedavnog boravka u glavnom gradu, na Medunaroduom multidisciplinamom naučnom skupu o etnicitetu i socijalnoj, političkoj i kulturnoj transformaciji postkomunističkih društava. • Gospodine Bećaj, opišite, molim Vas, sadašnju situaciju u međunacionalnim odnosima na Kosovu i Metohiji. Ukratko rečeno, situacija ni rata, ni mira i dalje traje. Stanje je neizvesno i u iščekivanju. • Da li je, po Varaa, moguć srpsko-albanski dijalog i kada? Smatram da je dijalog nužnost i najbolje bi bilo da se sa njim krene odmaii. Da li će se taj dijalog nečim uslovljavati ili neće, to ueka bude pitanje onih subjekata koji snose najveći deo odgovomosti za situaciju i u Srbiji i na Kosovu. U svakom slučaju, mora se dobro snimiti stanje i argumentovano izneti konstatacije, đa bi se mogli izvući zaključci za rešenje problema u srpsko-albanskim odnosima.

POPUŠTANJA MORA BITI, ALI NE I ZAHTEVA KOJI DRUGU STRANU TERAJU NA POVLAČENJE • Ima, istina usamljenih, mišIjenja da srpsko-albanski dijalog treba otpočeti iz "baze", od sela do sela, od opštine do opštine na Kosovu, umesto da se čelsa eventuabii susret "na vrhu". Sta Vi o tome mishte? Smatram da ovakav način ne odgovara situaciji i potrebi trenutka. Po meni, irelevantno je da li razgovaraju velike ili male partije, moćne ili nemoćne političke grupe, jaki ili slabi pojedinci, autoritativni ili neautoritativni Ijudi. Bitno je da se o ovom pitanju sagleda suština, i na osnovu toga naznači domet i način dijaloga koji bi bio u obostranom interesu. Da li će pri tome biti ili neće biti popuštanja? Popuštanja mora biti, ali ne moramo apriori ići sa zahtevima koji drugu stranu guraju na povlačenje. Naprotiv, moraino samo na jasnim, logičnim, ali

i pragmatičnim osnovama naznačiti interese koji su u ovoj situaciji mogući. • Ko, po Vama, treba da pokrene inicijativu za srpsko-albanski dijalog? Ja mislim da je aktuelni kurs naučnih institucija u Srbiji ispravan. Poželeo bih da se takav jedan kurs proširi u nestranačkim asocijacijama i nevladinim organizacijama, koje bi mogle biti lučonoše dijaloga o srpsko-albanskim odnosima. I na Kosovu bi moglo doći do pokretanja takvog dijaloga, pogotovo u onim srediuama u kojim nije došlo do radikalizma u pogledu načina realizacije političkilt ciIjeva Albanaca. Na Kosovu ima neiskorišćenih političkih snaga i faktora koji bi mogli započeti dijalog, bez pretenzija da se problem odmah reši, nego da se stvori adekvatna klima koja bi omogućavala ozbiljnim, odgovornim subjektima, koji snose glavni deo tereta, da započnu stvar, nastave i možda reše.

• Jesu li ti faktori van političkili partija na Kosovu? To su nezavisni intelektualci, nestranačke asocijacije, poput Evropskog pokreta na Kosovu, razne profesionalne asocijacije, kao što je Politikološko društvo, pa i razne druge institucije i pojeđinci koji imaju ugleda i mogu na jasnim politički proklamovanim osnovama da iskažu suštinu potreba ne samo Albanaca, nego i da uvažavaju suštinu interesa Srba na Kosovu, srpskog interesa u celini. ALBANCI NEĆE PRISTATI NA POLOŽAJ MANJINE • Da li Albanci na Kosovu pristaju na položaj manjinc u Srbiji i Jugoslaviji, ijj svoj položaj vide drugačije i kako? Albanci neče pristati na položaj manjine iz nekoliko razloga, ali je suštinski taj što nisu manjina. Nisu manjina, kako u odnosu na drugu polovinu Albanaca u Albaniji, nisu

manjina ni u odnosu na ostale etnikume koji žive u Srbiji, pa i u bivšoj Jugoslaviji. I sadašnji, pravno nedefmisani, smisao statusa manjina u slučaju Albanaca ima socio-političke elemente koji, na jedan zaofcruženiji način, dokazuju da Albanci, zapravo, predstavljaju naciju. Ali suština nije u tome da li če Albanci biti, na fcraju, manjina ili ne, nego je suština u tome da li če oni biti ravnopravni u realizaciji vlastite ili podeli jurisdikcije na Kosovu, odnosno kakav če status imati u sistemu u kome treba da žive. U svakom slučaju, Albanci neče više nikada prilivatiti, niti podržati, a možda i primiti zdravo za gotovo da se dogodi da jedan, u ovom slučaju srpski parlament, ukine albanski parlament, odnosno kosovski. U takvoj situaeiji Albanci neče übuduče živeti, jer valjda su toliko naučili da ne ponove istu grešku, A, nadam se, i Srbi su napokon shvatili da se ne može na takav način odnositi pre-

ma Albanciina, jer ne mogu više oni biti moneta za potkusurivanje, niti deo etnikuma prema kome se zakoni samo sprovode, a oni ne učestvuju u kreiranju tih zakona. U svakom slučaju, oko ovog pitanja. najbolje je reči da Albanci treba, i oni će to sigumo uraditi, da dođu do jednog ravnopravnog statusa, koji bi omogućio i eventualni početak za rešavanje njiliovih političkih stremljenja. • Zar Albance ne interesuje cla u srpskotn parlamentu utiču na kreiranje zakona i politike? U svakom slučaju treba razmišIjati i o participaciji Albanaca u kreiranju politike u Srbiji. Međutim, mora se polaziti sa ravnih osnova. Ukoliko bi Albanci danas učestvovali u srpskom parlamentu, oni bi startovali sa inferiome pozicije, jer se u meduvremenu konstitucionalna pozicija Albanaca promeniia u odnosu na bivši Ustav koji su imali. To, praktično, znači da NASTAVAK NA STR. 14

Svet O 17. februar 1995