Svet

NASTAVAK SA STR. 3 mogao dovesli u direktuu vezu. Zbog toga se i javlja suninja da Kehuan svoj deo obaveza mkada nije ni uplatio, več je samo poslužio kao maska da bi Dafina mogla registrovati novu banku. Vrlo lako je Dafma, na prirner, mogla pozajmiti 2,5 miliona maraka od navedene firme, a onda taj novac prikazati kao osnivački ulog svog stranog partnera. Što bi rekli "nadrealisti" - razlika je "drastična", ali to očito nadležflim organima nije mnogo smetalo. POTROŠENO 7.700.000 MARAKA ZA KUPOVINU APARTMANA U svojevrsnom vrzinom kolu ne može se niko uhvatiti ni za rep ni za glavu. Greške su pravili čas jedni. čas drugi organi, a često su donošene i neusklađene odluke. Nepravilnosti uočene prilikom samog osnivanja kasnije su, u toku rada banke, samo intenzivirane, jer je od početka finansijsko poslovanje bilo suprotno "osnovnim principima monetamog i bankarskog poslovanja”, a bez ikakve dileme je utvrđeno i da kontrolni organi narodnih banaka Srbije i Jugoslavije nisu blagovremeno reagovali kako bi se uočene nepravilnosti otklonile. Iz početka sve je na prvi pogled funkcionisalo perfektno. Ulozi su bili veči od odliva i kamate od 10, pa 12, zatim 15 i na kraju 18 odsto mesečno na uložene devize. su se koliko-toliko redovno isplačivale. Profit je stican kroz uvoz nafte i derivata, kafe, cfgareta i slične robe, ali su ti izvori übrzo presušili. U drugoj polovini 1992. Dafina se opredelila da devize plasira u projekte, a celokupan inžinjering i marketing tih ulaganja poveren je saobračajnom institutu CIP iz Beograda l'o je bio počelak lužnog kraja "Dafiment bguke". U dogovoru sa rukovodstvom CIP-a Dafma je 15 miliona maraka uložila u'”veoma profitabilni" program brzih pruga, za izgradnju poslo\ nog prostora kod V-ukovog spomenika 25 miliona, na Slaviji 4,9 miliona, u Subotici 5,7 i po ostalim gradovima Srbije i Cme Gore još 9,7 milkma maraka. Več letimičan pogled na ova ulaganja dovoljan je za zaključak da ne može biti ni govora o nekakvoj brzoj oplodnji uloženog kapitala čemu se Dafma možda i nadala i u šta je verovatno übeđena. No, to je več njen problem, ali na žalost i onih koji su olako poverili svoj novac takvom finansijskom "ekspertu". Ni odluke koje je donosila sama Dafina sa svojim "bordom đirektora" nisu bile ništa bolje. Tako je 3,5 miliona maraka uloženo u Erdut, 7 miliona za Stampariju "Publikum", za Dafinine "punktove" u inostranstvu otišlo je više od 7,7 miliona maraka, dok je salon lepote "Dafibel" "progutao" lepih pola miliona maraka. Tome valja dodati i 17,5 miliona maraka za izgradnju beogradskog parkirališta "Parking plus" uz koncesiju na 30 gođina, teniski tereni su je koštali 300.000 DEM. Da Dafina nije mnogo štedela tuđe pare svedoči i podatak da je za kupovinu stanova i apartmana na Kopaoniku i Zlatiboru potrošila 7,7 miliona maraka. Prema sasvim pouzdanim podacima Dafma trenutno raspolaže sa tri luksuzne vile, čak 24 stana u Beogradu i 23 u Zemunu čija se vrednost procenjuje na preko 6,5 miliona maraka. Tome valja dodati i osam apartmana na Kopaoniku, 12 na Zlatiboru gde ima i jedan "rezidencijalni apartman". Vrednost svilr apartmaua je oko milion maraka.

NA KAFI KOD STARIH POZNANIKA Gospođa Milanovič je, takcxle, poznata i po tome što voli da se vozi skupim automobilima. Autor ovog teksta seča se jedne prilike kada je vlasnica "Dafimenta" došla «. u Skupštinu Jugoslavije na sednicu Anketnog odbora. Ispred zgrade Parlamenta okupilo se nekoliko stotina opljačkanih štediša uzaludno pokušavajuči da stupe u kontakt sa ženom koja im je "zaplenila" životnu ušteđevinu. I dok su oni napolju cupkali sa noge na nogu Dafina je prilično ležemo odgovarala na pitanja poslanika, kao da je došla na kafu kod starih poznanika. Na svako Skakljivo pitanje odgovarala je najžešče da odgovor ne zna, a za stručna je u prvi plan "izbacivala" dr Kostadina Pušaru, čoveka koga je angažovala tek kada je njena "pretovarena lađa potonula. Pušara je takođe često bio prinuđen da samo klima glavom bez konkretnog odgovora što i nije čudo jer se u Dafminim "knjigama" ne bi snašli ni hajbolji inspeklori Skotland Jarda, niti finansijski maheri. Posmatračima se u tim slučajevima nametao osečaj đa je Dafina zaista toliko nesposobna da je to čudo jedno, ili da jednostavno vuče za nos sve članove Anketnog odbora. Neki od njih su tu sumnju i javno izrazili. Dafina je u tim razgovotima često bila i veoma patetična prigovarajuči nadležnim državnim organima što joj nisu pomogh kada su videli da ona "nije baš previše stračna za posao kojim se bavi". Posle tih sesija ona je obavezno izlazila na zadnji izlaz u Kosovskoj ulici gde bi je čekao luksuzni mercedes sa tamnim, neprovidnim staklima. Da ironija bude još veča često je znala da u kolima, skrivena od znatiželjnih pogleda njenih "najdražih” Stedišta prođe pored ili čak i kroz okupIjenu gomilu. Nedostajalo je samo da otvori prozor "mečke” i da im mahne, a da građani uzvrate bacanjeni ne kašikare nego cveča. Sve ostalo ne bi bilo nikakvo iznenadenje. Dafinina Ijubav prema automobilima može se dokazati i sasvim konkretno, brojkama. U izveštaju Anketnog odbora stoji, naime, da je za kupovinu "vozila svih vrsta” potrosila 3,5 miliona maraka. U voznom parku vlasnice banke koja je doživela bankrot nalaze se i dve cisteme, jedno vozilo za koje Vukašin Jokanovič kaže da je "pokretna banka", a tu su i 12 "mercedesa", pet "Ševroleta", tri "BMW"a, 17 "nisana", šest "aplauza", jedan "golf” i dva kombija. Za kupovinu kompjutera, poslovnog inventara i druge opreme otišlo je astronomskih 33,7 miliona maraka, a zajedljivci kažu da je za te pare Dafina mogla postati i jedan od večinskih vlasmka u nekoj poznatoj svetskoj firmi za proizvodnju računara. S drage strane, samo za reklame, sponzorstva i donatorstva, nepovratno je izgubljeno oko devet miliona maraka, od čega je znatan deo pripao i državnoj televiziji preko koje se Dafina reklamirala, a zauzvrat često dobijala i termine u udarnim informativnim emisijama Sto ni u kom slučaju nije zanemarljivo. Cesto obračanje Dafine Milanovič sa ekrana RTS-a moglo je da stvori i stvorilo je privid da je sve u najboljem redu, a takvu priliku generalni direktor državne televizije Milorad Vučelič vlasnici banke nije uskratio sve dok i sama nije priznala da ne može više da isplačuje svoje obaveze prema štedišama. Pažnju svakako zaslužuje i cifra od oko dva i po miliona maraka koje je Dafina potrošila za 611 slika najpoznatijih slikara. Ni država nije ostala uskračena jer joj je Dafma za poreze dala 34 mrliona DEM više nego što je bila obavezna!? Uz to, Dafiment banka je u nekoliko navrata omogučila isplatu penzija u Srbiji i time sačuvala socijalni mir kada je lo , vlastima bilo najpotrebnije.

ZAVRŠNI RAČUN 1992. GODINE: GUBITAK "DAFIMENTA" 890 MILIONA DEM! Prema dostupnim podacima postoji evidencija gde je Dafina utrošila 214,72 miliona maraka. Uz to, Vukašin Jokanovič je nedavno izjavio i da je ZTP Beograd dobio kredit od 40 miiiona maraka, a CIP 10 miliona maraka i te pare bi navodno trebale da se vrate. Analitičarima se nameče i pitanje na osnovu čega je NBJ došla do zaključka da je moguća revitalizacija "Dafiment kompleksa”. Tim pre’što je "Dafiment banka" u završnom računu za 1992. godinu iskazala gubitak od čak 890 miliona maraka, a toliko starim deviznim štedišama gotovo da ne duguje nijedna državna banka. Da bi to sakrila Dafma se poslužila lukavstvom ispostavljajući najverovatnije fiktivne fakture praktično svojim sopstvenim fmnama koje je osnivala u inostranstvu, a što je zbog blokade bilo nemoguće proveriti, Takve fakture Dafina je ispostavila fmnama "EOL GM BH" Beč, "Dafineks" Beč, "Raune Intemational LTD." London, "Dafina trejd, AG" Cirih i "Dafiuet Enterprajzis" Larnaka. Autom teksta još je u sećanju zahtev Dafine Milanović članovima Anketnog odbora da joj omoguće izlazak iz zemlje kako bi sredila ta potraživanja i proverila poslovanje svojih fmni u belom svetu, kao da i njima, a i svima ostalima nije bilo jasno da se Dafina više nikada ne bi ni vratila u Jugoslaviju. Možda bi se eventualno pridružila Jezdimiru Vasiljeviću koji je bio malo "pametniji" i koji je "na vreme" odjezdio sa tuđim parama. Interesantno je da je "Dafunent banka" dobila i kredit za likvidnost od NB Srbije i to u martu 1993. kada su se na prsle jedne mke mogli nabrojati građani spremni da

povcre svoje devize Dafini Milanović, dok su istovremeuo štediše u kilometarskim redovima danonoćno čekale ispred ekspozitura ne bi li nekako uspeli da izvuku novac, odričući se pri tom i odgovarajuće kamate koja im je obećana. ZakIjučak da se bankama mogu odobravati krediti za likvidnost doneli su guvemeri narodnih banaka Jugoslavije, Srbije i Vojvodine mr Vuk Ognjanović, Borislav Atanacković i dr Vojislav Bjelica ali samo uz uslov da te banke polože odgovarajući zlatni ili devizni depozit. I Vlada Srbije je zaključila da NBS može odobravati kredite iz primarne emisije uz kamatu ravnu eskontnoj stopi NBJ. Sa sadašnje vremenske distance stiče se utisak da je teškoće Dafimenta država unovčila na najpametniji način. Dafmi je uzela 251 kilogram zlata da bi joj u Topčideru odštampali dinare bez pokrića za koje se znalo da neće moći biti vraćeni čime se država domogla zlatnih poluga u zamenu za inflatorne dinare. TOKOM 1992. GODINE - 28 PRIVREDNIH PRESTUPA Prema sasvim pouzdanim podacima "Dafiment banka" je u toku 1992. učinila 28 privrednih prestupa, a naredne više od 60 pri čemu se druga ogrešavanja o važeče propise ne mogu ni nabrojati. ZakIjučno sa 30. junom 1993. Dafiment banka je imala negativni finansijski rezultat od 902 miliona maraka, a obaveze prema deviznim štedišama log dana iznosile su 947.914.189 DEM i od tada su samo povečane jer je mnogo ranije prestala da isplačuje štednju, a u međuvremenu su obaveze rasle zbog kamata. Za prvih šest meseci rashodi su 4,9 puta veči od prihoda, a obaveze 13,4 puta veče od potraživanja, tako da je več tada banka izgubila bilo kakvu realnu šansu za nastavak poslovanja. Tri meseca

kasnijc. pak. iskazani rasliodi icci su 80 puta od prilioda, a obaveze čak 157 puta veće od potraživanja. Da nevolja bude još veća Dafina je mimo zakona odobravala i devizne kredite i to čak i državnim finnama tako da se ti ugovori sa pravnog aspekta mogu vrio lako tretirati i kao - ništavni. Ni štedne uloge svojih građana Dafina nije vođila po važećim propisima tako da pravnici lako mogu dokazati kako za te uloge federacija - ne garantuje. Utvrđeno je još i da "Dafiment'' banka nije otvorila devizni tekući račun u inostranstvu iako je na to bila obavezna jer je od NBJ dobila ovlasćenje za obavljanje platnog prometa i kreditnih odnosa sa inostranstvom. lako su te nepravilnosti bDe poznate i nadležnim organima oni nisu preduzimali ništa da se greške otklone niti su zatražili da se utvrdi ima li elemenata i za krivičnu odgovomost Dafine Milanović. Umesto svega toga, pre tri nedelje Avramovićeva radna grupa predlaže "revitalizaciju”. Tako je Avramović praktično poništio rešenje svog zamenika Božidara Gazivode koji je još prošle godine doueo rešeuje o pokretanju postupka za utvrđivanje uslova za otvaranje postupka stečaja nad "Dafiment bankom". Doduše, Savet NBJ je 15. aprila zaključio da se donese "rešenje o obustavi postupka stečaja" pošto je ocenio da ima osnova i za eventualni finansijski oporavak. Naknadna odluka doneta je, dakle, posle dolaska Avramovića za guvemera. Pre toga Gazivođa je bio pm čovek centralne banke pa nije sasvim jasno šta se to dogodilo u međuvremenu što je nateralo članove Saveta NBJ da promene odluku. Možda je i dobro što se to dogodilo jer će sada i NBJ morati da se uključi u rešenje problema kome je i sama u dobroj meri kumovala. To, međutim, nikako nije garancija da će prevarene štediše u doglednoj budućnosti dobiti uazad svoje devize. EKSKLUZIVNO: ŠTA ĆE BITI SA RUŠEVINAMA DAFININOG CARSTVA

KAKO JE SRPSKA MAJKA POSTALA SRPSKA MAĆEHA: Gospođa Milanović u vreme velike Ijubavi sa državnim medijima

12

17. februar 1995 Q Svet