Svet

BLIZANCI NA STOLU DOKTORA MENGELEA

Pre pedeset godlna Crvena armlja je oslnhndila 180 dece iz iogora flušvlc. Evo ispovesti nekollcine preživele dece-logoraša. kofi su rianas vee duboko zagazUi u šestn i sedmii deceniju života

ušvic, zloglasni logor smrti je i ove zime pokriven snegom. Temperatura ovde nije ni danas pre-šla nulti podeljak, Baš kao i pre 50 godina kada su snage Crvene annije 27. januara stigle pred kapije najveće fabrike smrti i oslobodile 7.600 Ijudi. Ljudi, uslovno rečeno. Jer ono što su Rusi zatekli u logoru bile su izgladnele, bolesne i u rite odevene prikaze koje su se izvlačile umomim korakom iz drvenih baraka sa samrtnim strahom u očima pružajući prema oslobodiocima koščate ruke. Svuda okolo sirio se zadah leševa. Hiljade smrznutih telesa kao da je držalo mrtvu stražu. Koliko je, zapravo, Ijudi u Aušvicu übijeno, izgladnclo, ostalo u gasnim komorama? Procena osoblja logora posle rata je oko četiri miliona. Današnji naučnici smatraju da je broj žrtava bio nešto manji. Aušvic je samo jedan od 23 koncentraciona logora iz Drugog svetskog rata, ali je postao sinonim za Holokaust. Nemci su, shvativši da su izgubili rat, pokušali da u žurbi uklone

tragove genocida, međutim nekoliko hiljada stanovnika logora smrti je preživelo. Među oslobođenim logorašima je bilo i 180 dece, među njima i novorođencadi. Samih, bez roditelja, bez nade. Još im je nešto bilo zajedničko: utetovirani logoraški broj, urezan dovoljno duboko da ih ceo život podseća na - Aušvic. PLAVOKOSI, PLAVOOKI BLIZANCI PO MERI DOKTORA SMRTI Mark Berkovič je imao 13 godina kada su ga Rusi pronašli i vratili u život hladnog januarskog dana 1945. godine. Poslednjih meseci rata izgubio je roditelje i šestoro braće i sestara. Poreklom je iz malog češkog gradića u blizini Praga. Porodica je pre rata posedovala

pivaru. Mark Berkovič je bio plavokos, imao je plave oči i sestru bliznakinju. Ta koincidencija mu je spasla život. Na rampi smrti u Aušvicu je dr Jozef Mengele izabrao iz gomile njih dvoje i poslao ih u baraku B 11. Tako su mali Česi jevrejskog porekla postali zamorčići zloglasnog dr Mengelea. Jozef Mengele, jedini nacistički übica koga posle rata nije stigla ruka MOSAD-a i za koga se još pouzdano ne zna da H je mrtav jer mu se trag izgubio negde u prašumama Južne Amerike, bio je doktor filozofije i medicine i te kvalifikacije preporučile su ga za funkciju zvaničnog lekara u Aušvicu. Pored visokog obrazovanja, Mengele je izgledao kao paganski nemački bog. "Lepi

đavo" naziva ga u svojim sećanjima Berkovič. Dr Mengele je hiljade Ijudi pokretom kažiprsta poslao u gasnu komoru. Posebno je rado eksperimentisao na blizancima. Malo ko je preživeo Mengeleove oglede. Jedan od tih srećnika je i naš sagovomik. Njegova sestra Sara, pak, nije izdržala mučenja. Na Veliki petak 1945. Mark Berkovič se vratio u roditeljsku kuću koja je bila opljačkana, a komšije Cesi su skrivali pogled kada bi prolazio zbog osećanja krivice jer su hladno posmatrali kada Nemci hiljade Jevreja odvode u sigumu smrt. Berkovič nije mogao dugo da ostane u rodnoj kući jer ga je sve podsećalo na najbliže i stoga je rešio da otputuje u Ameriku. Mark Berkovič danas ima 63 godine i ruinirano zdravlje. Sto

je stariji sve više ponovo preživljava traume iz detinjstva. Međutim, u njemu nema osvete. Kada govori o Aušvicu naglašava da treba učiti iz sopstvene istorije. Berkovič danas moli Jehovu za milost Mengeleu iako je prošao pakao eksperimentisanja ”in vivo" zloglasnog doktora. PRAH U JEZERU BIRKENAU Ziri Stajner je u Aušvicu izgubio veru u Boga. "U leto 1944. godine, gledao sam u dim koji se danonoćno dizao iz krematorijuma i pitao se zbog čega to Bog dozvoljava. Ziri i njegov brat blizanac Zdenek rodili sn se 20. maja 1929. u Pragu. Kada su nemačke trupe devet godina kasnije umarširale u prestonicu Cehoslovačke u Pragu je tada živelo

31.000 Jevreja. "Nakon okupacije Nemci su nam zabranili uiazak u grad i morali smo da nosimo oko ruke žutu traku sa Dasidovom zvezdom. Otac je posedovao veletrgovinu, ali odmah po zauzeću Praga morao je da sav imetak stavi na raspolaganje Nemcima i da zatvori radnju." Dečaci su imali 13 godina kada su porodicu Štajner decembra 1942. godine deportovali u češki logor Terezijanltat. Devet meseci kasnije su prebačeni u Aušvic. U "radnom kalendaru" Aušvica stoji: "8. septembra 1943. stigao je transport od 5.006 Jevreja iz Terezijanštata." Zdenek Stajner je dobio broj 147.742, a Žiri 147.743. Roditelji su im übijeni u likvidaciji tzv. porodičnog logora.

ŽICA KOJA SE PAMTI: U srcu Aušvica

28

17. februar 1995 J Svet