Svet

OPROSTI MI, PAPE

Piše: Aleksandar Vulln

KAD CELJAD NISU BESNA NI KUĆA IM NUE TESNA Jedinst\'o je lepa reč. Označava povezanost, isto niišIjenje, borbu za zajedničke ciljeve, rešenost da se zajedno uešto uradi ili postigne. Reč jedinstv’o je vrlo zgodna za kombiuacije sa drugim rečima. Tako može postojati: bratstvo jedinstvo, F. K - jedinstvo, opoziciono jedinstv'o - Stop! Opoziciono jedinstvo? Ova kombinacija ne štima, ima tu nešto što jednostavno *uije u redu. A pokušavalo se od davnih devedesetih do danas, samo se i pokušavalo. Sednu lepo Ijudi i počnu: "Ovako se više

ne može, je l’ tako - tako je. Pa šta da radimo, šta nam treba jedinstvo. Pa ako je tako, ima ovde i dama, pa i gospode. Prvo građanin hoće da je za republiku, tebe monarhisto, ma nisam ti ja nosio konjski rep, a dal’ ti znaš šta da budeš i da nema jedinstva". Svi odu na svoju stranu. Posle se još malo dogovaraju, pa da se glasa. Jasno, pobede oni koji su jedinstveni. Sami sa sobom. Nema više podela - zagrme opet. Ima da sastavim jednu tehničku koaliciju, pa kud puklo - da puklo i jasno pukne. Ovaj put kozmetičke rasprave ostanu po strani da se dogovore i da neće pričati o izdajničkom braku. Pronađu i zajednički cilj, pa i sredstva. Posle cilj ih napusti i kaže sredstvo nam ne valja, a i to je pravna država. Ipak, ostanu Ijudi ozbiljni i jedinstveni sad ko će biti šef? E, to nije trebalo pominjati, niko od prisutnih sebe ne može da zamisli kao potpredsednik.

jok. Zato se jave i oni koji nisu bili u koaliciji, ali se smatraju pozvanim da o svojim kolegama saopšte dve-tri. Kada to urade jasno se nametne zaključak da su baš oni ti koji su stvoreni da vode čak ako i ne učestvuju u samom pokretu. E, kao što rekoh jedinstvo je lepa reč, ali se izgleda lakše izgovara nego što se razume. Problemi su, dakle, u osnovnoj školi, tamo se uči izgovor i čitanje. Kad će ta penzija kad ni do male mature nismo došli? "PODAJVUKU SLANINE DA NE SILAZI S’ PLANINE PODAJ VUKU SOČICE DA NE KOLJE OVČICE" Narodna obredna pesma Postojala je jedna pesma koja se završala sa "Nema smrti bez sudnjeg daua". Oni koji su pažljivo pratili zbivanja na prostoru "bivše" Ju-

goslavije lako bi se mogli prisetiti ovih stihova. Jedan "čovek" sede glave rekao je historijsko N-E "plavim kacigama". Apsolutno uveren kako je došlo vreme da i on sa svojom državicom i lenticom postane nezavisan. Budući ri'orac i vođa moćne tisućIjetnje sanjarije, gospodar Medvedgrada je poručio Svetu da neće popustiti pred "surovim" pritiscima i da je za njega kao izabranog vladara volja parlamenta svetinja. Svi su mu aplaudirali. Baš je to bilo lepo. Parlament ushićen, narod ćuti i sluša, a prema potrebi i peva od zadovoljstva. Sve kao u snovima, vojska izjavljuje pozornost i ushićenost, a svi se prosto otimaju za položaje na prvim linijama. Sta su oni sa druge strane mislili on to nije hteo ili smeo da zna. Kako je lepo biti suveren i samostalan. Nisam ni znao šta propuštam - pričao je naš junak, ali svaka bajka ima svoj kraj. Odjednom neskrivljeno i ne-

argumentovano sručila se lavina kritika, packi a bogami čulo se i "nismo zadovoljni". E tako prolazi "neovisnost". Sada se čuje neka druga pesma. Lenta je sklkonjena za tamo neka srećnija vremena, a kacige su opet dragi gosti. Nisu politikom vođe razočarani ostali samo domaći jastrebovi i ostala pemata divljač, naprotiv i sa one druge strane mnogi su se našli u čudu. Kako sad to da neće biti rata? E, tako mu to dođe kad se čovek puno nada a koliko bi samo glasova palo, na odbranu i napad. Đavo nikad ne spava i kvari sve dobre namere. Ipak, mislim da ovaj put to i nije. Puno se priča o mogućnosti nove inflacije. Krivce već svi znamo, samo kad bi ovi sa vesti i to smislili, pa da nam ih imenuju. Odaću vam tajnu; "Ko inflaciju želi u banci mu bila".

OTVORENO PISMO ĐURI RAJIĆU, NOVOSADSKOM GRADONAČELNIKU

Piše: Igor Mlrovlć

Dragi moj Đuro, i se vrlo dobro sećaš one letnje vreline u julu 1992. kada smo se upoznali i sprijateljili. Tada sam, kao mlad i neiskusan novosadski glavar, u Tebi video zaltitu i oslonac u bumim skupštinskim događanjima koja još od tih letnjih meseci potresaju naš grad. Verovatno se sećaš i one noći kada su objavljeni rezultati izbora na kojima je pobedila moja stranka i kada si Ti, zajedno sa našim prijateljima Divjakovićem i Zlokolicom, pohitao u naš izbomi štab, gde se slavilo do zore. Pevao si patriotske, slobodno mogu reći četničke pesme i bio neizmemo srećan što smo baš Tvoju partiju izabrali za koalicionog partnera. Harmonikašu, koji je te noći svirao, galantno si plaćao pesme, naročito krajiške, i sve nas skupa bodrio da istrajemo u

pravednoj borbi za oslobođenje i ujedinjenje. Tvoji prijatelji i kolege iz preduzeća za remontovanje rashladnih uređaja, kako oni u neposrednoj proizvodnji tako i oni u nadgradnji, i tada su, kao i sada, hvalili Tvoje radne i sve druge kvalitete. Naročito su Te hvalili kolege mašinbravari, ali ne manje i svi drugi, bez razlike da li Te poznaju kao poslovnog saradnika ili kao političkog konkurenta. Katkad su sve nas iz odborničkih klupa oduševljavali Tvoji stavovi o gorućim gradskim temama, kada si nesebično i principijelno branio komunalnu privredu, SNP, futoške proizvođače kupuša, a posebno Tvoje veliko zalaganje za izgradnju zoološkog vrta u Novom Sadu. Do suza nas je dimula Tvoja inicijativa, koju su podržali svi zaposleni u Tvom preduzeću, pa i sam generalni direktor, da obezbediš jednu životinju, jednu foku, kako si sam obećao. Zaglušujući aplauz dobio si, a i svi zaposleni u Tvom preduzeću, kad je, čini mi se, Radničld savet odobrio kupovinu dve foke i njihov uvoz iz Rusije. Nešto Ti, dragi moj Đuro, kada je toliko

toga iza nas, moram otkriti. Ti se sigumo sećaš one naše sednice kada sam sa velikim žarom govorio o našoj, novosadskoj kulturi i, posebno, o Srpskom narodnom pozorištu. Sećaš se, predlagao sam smanjenje komunalnih troškova za SNP i bio na korak do toga da übedim većinu odbomika. Tada si za govomicu izašao Ti. Staloženo i smireno, sa ogromnim autoritetom i velikom brigom za zaposlene u komunalnoj privredi, rekao si da Ti nikada u svom životu nisi išao u pozorište i ovu značajnu instituciju si, većina je glasanjem Tebi dala za pravo, uporedio sa nekim novosadskim sektama. Digla se velika bura, moj Đuro! Nisam im dao za pravo, već sam branio stav većine koji je za mene neprikosnoven. Eh, dragi moj Đuro, šta smo sve zajedno proživeli. Kroz kakve smo scile i haribde prošli na putu do trajnog mira! Dragi prijatelju i sabrate, kao Tvoj iskreni dmg, moram Ti saopštiti i neke neprijatne istine koje su plod čudnih događanja u poslednjih nekoliko meseci. Otkad je naš dragi Slobo poslao malog Jovu da vršlja

po našim skupštinskim skamijama, Ti si se, brate Đuro, nekako odrodio od nas. Onomad mi je Milorad pričao. Milorada znaš, stanuje tu kod Betanije, sedeo je u Tvom redu, Ti sad sediš u njegovoj stolici, pričao mi je da si gotovo zaplakao u junu prošle godine, pa i da si pogrdnim rečima govorio o tadašnjim Slobinim i Jovinim aktivnostima. Nekako smo, dragi brate. svi verovali u Tebe. Nismo, doduše, znali da dugo nisi bio u Mokronogama i da gledaš samo prvi program RTS-a, na kojem nema vesti o stravičnom položaju Tvoga kraja i o vojnoj blokadi međunarodnih trupa na Drini. Nisrao verovali da ćeš baš Ti, otvoreno i aktivno, sarađivati sa onima koji Tvom kraju i mom kraju ne misle ništa dobro. Pomalo si, Đuka, opsednut nekim skoro minomim strankama koje, tako barem televizija kaže, a njoj bezgrardčno vemjemo, samo što se nisu raspale. Mislim na radikale. Možda si se isuviše poistovetio sa junacima televizijske serije o Obrenovićima, a možda se nisi poistovetio, jer je situacija, neki kažu, bila ista onda kao i sada. Znam

da Te muči kvorum. Neizvesna je Tvoja sudbina kada zavisi od brojke 36. Neizvesna je jer zavisi od nekakvih i nikakvih Tonkovića i njima sličnih i zato ne bih voleo da sam u Tvojoj koži. Evo, i Tvoji sejmeni nikako da Ti pomognu oko skandala na Katoličkom groblju, a skandal je poprimio evropske razmere. Dragi moj prijatelju, nekako mi u poslednje vreme nedostaju naše dugotrajne sesije koje su, otkako se Jovo vratio iz Beograda, postale zanimljive, pa i smešne. Zato bih Te bratski zamolio da što pre zakažeš jednu sesiju, samo, molim Te, da vodiš računa o kvorumu i da se obavezno konsultuješ sa Veljom i bratom našeg Bele koji sedi tu preko puta, znaš već u kojoj kancelariji. Ja ću sa moje strane uveličati rad tog skupa, kao što sam i dosad činio. Gledaj, ako ikako možeš, da barem malo srnanjimo cene komunalnih usluga jer će nas, u protivnom, sve zajedno penzioneri i drugi najugroženiji. kako narod kaže, "poterati govnjivom metlom". Iskreno Tvoj, Igor

17. mart 1995. Q Svet