Svet

WESTSIDE STORY: SOROS I ANTIRATNI PROFITERI

Kako su orkestrirani napadi na Sorosa ujedinili tri sasvim različite grupacije sa jednim zajedtnčkim snom: I desničarskim ekscentricima (Kalajić, Fekete, Baletić...), i hirokratskim aparatčicima (Veličković, Arežina...) i antiratnim profiterima, pred vratima kuca golema opasnost pada sankcija, prestanka rata i otvaranja Srhije prema svetu. Tada će drustevni status pomenutih Ijudi biti sveden na meru njihove prosečnosti, a to oni svakako ne jele.

aravno da imam i političke ambicije u Istočnoj Evropi. Moj cilj je da te zemlje budu "otvorena društva", države koje nečc biti ograđcne feudalnim bedemima, nego če ravuopravno sa švima ostalima učestovati u svetskim ekonomskim i kulturnim tokovima. Ako je to politika, onda ja zaista imam političke ambicije", rekao mi je prošle godine Džordž Soros. Dok smo, nakon intervjua koji je dao za "Svet", sedeli u njegovom ofisu na 33. spratu zgrade na njujorškoj Sedmoj aveniji, preko puta Karnegi hola, činilo mi se pomalo neverovatnim da taj. reklo bi se sasvim običan šezdesetpetogodišnjak, upravlja glomaznom imperijom teškom osam milijardi dolara. Nekoliko dana posle moje posete, 14. februara prošle godine, desio se u finansijkim krugovima čuveni "masakr na Dnn svetoc Vnlentina", kojom, prilikom je Soros zbog japanskog "jena" izgubio ogromne pare. Posle ih je, kažu, povratio. U poslednjih godinu dana na tone hartije i filmskih traka potrošeno je u Srbiji ne bi li se objasnila uloga Džordža Sorosa u Istočnoj Evropi. Serija najžeščih napada na Sorosa i njegovu Fondaciju u Jugoslaviji je počela pre tačno godinu dana. U Hrvatskoj su napadi dolazili sa samog vrha, od strane predsednika Tuđmana. Ovde u Srbiji salve optužbi krenule su iz "desnog ugla". Od "jevrejske zavere" do "savremenih janjičara", kretao se širok dijapazon "krunksih dokaza", koje su potezali Dragoš Kalajić, Elvira Fekete, Milijana Baletid, list "Pogledi"... Onda je u beogradsku ispostavu Soros fondacije stigla finansijska policija i puna tri meseca prebrojavala svaki dinar uložen u medije, umetničke projekte, knjige, svaki aspirin poslat ambulantama širom Jugoslavije, svaku litru goriva za grejanje poklonjenu duševnim bolnicama od Toponice kraj Niša, do Vršca i Kovina. I - nisu našli ništa spomo. Poslednjih dana svedoci smo nove orkestrirane hajke na Soros fondaciju u Srbiji. Za razliku od prošlogodišnjeg slučaja, sada su mikrofone prvi u ruke uzeli državni aparatčici, birokrate poput rektora BU Veličkovića i gospođe Arežine, niže funkcionerke SPS-a koja se nalazi na čelu Prve beogradske gimnazije. Lane su glavna tema bili mediji koje Soros pomaže, a ove godine studenti i srednjoškolci kojima Fondacija daje stipendije za školovanje u svetu.

I. konačno, pojavila se ća grapacija nezadovoljua Sorosovim prisustvom na ovim prostorima - osvedočeni antiratni profiteri kojima ne odgovara da u Jugoslaviji postoji fondacija koja neće davati pomoć neselektivno, kapom i šakom svima koji zakukaju da ih ovaj režim ugrožava, nego će je kontrolisati i proveravati efekte te pomoći. MOTIVI ANTIRATNIH PROFITERA Krenimo od ovih poslednjih. Najbolji primer za tu grupaciju je jedan mađarski opozicioni nedeljnik koji izlazi u Novom Sadu. Prošle nedelje taj list je napao Soros fondaciju u smislu da ne pomaže autentične predstavnike "ugroženih 'manjina", nego i one koji u svojim novinama, o užasa, objavljuju čak i intervjue sa Arkanom, srpskim nacionalnim liderima, funkcionerima vladajuće stranke, komunistima i sl. Pomenuti list se, od kako je počeo rat, u startu legitimisao kao predstavnik "ugroženih Mađara" i na konto svoje "ugroženosti" počeo da prima na desetine tona hartije iz inostranstva i novac od raznih fondacija u Evropi, pre svega iz Mađarske. lako je tiraž tog lista danas jedva 2.500 i ostali mađarski nedeljnici u Vojvodini su ga davno pretekli, on je, kao najkarakterističniji primer pojave nazvane "antiratnim profiterstvom", prvi u inostranstvu uspeo da se prikaže "najugroženijim". Prikazivane su sopstvene potrebe u hartiji i novcu desetostruko većim od stvamih, a ostatak novca je završavao u privatnim džepovima. Bela francuska hartija dobivena kao pomoć za razvoj

opoziciojie i jnaujjiiske štajnpe iiemijice je prodavana za čvrstn valutu svima koji su hteli da plate 1.5 DEM za kg, a osnovni kredo je bio :"Neka nam sankcije i rat potraju što duže!". Jer, u suprotnom, tako brze zarade na tako lak način više nigde neče biti. I sasvim su u pravu oni koji tvrde da su antiratni profiteri mnogo bezočnija kategorija od ratnih profitera, jer su ovi poslednji rizikovali da pljačkajući po bosanskim selima možda budu i übijeni. Jimaci naše priče, međutim, nisu rizikovali ništa. Trebalo je samo sedeti, kukati na aktuelni režim - i pare su stizale. I, naravno, moliti Boga da rat u susedstvu potraje još sto godina, a sankcija najmanje dvesto. Tom sloju antirantnih profitera svakako ne odgovara postojanje jedne takve fondacije kakva je Sorosova, koja je, pre svega u zemlji, (najbolji su oni koji dođu, daju pare, odu, i posle ništa ne pitaju!) kontroliše svaki dinar, pomaže sve kojima je pomoč potrebna (u slučaju medija - od srpske kulturne institucije - nedeljnika "NIN", do izbegličkih novina "Odgovor" i desetine lokalnih dečijih i ostalih hstova na jezicima manjina) i, posle svega, proverava kako je ta pomoč utrošena. Antiratni profiteri sanjaju Srbiju pod sankcijama, bez Soros fonda koji će ih pitati šta su učinili sa tom pomoči i koliki ira je tiraž, Srbiju u koju če dolaziti ražne "žene u cmom" iz Holandije i davati desetine hiljada maraka onima koji su na Zapadu najviše kukali zbog svoje ugroženosti u ovoj državi. Drugu kategoriju čine državni aparatčici poput pomenutog rektora Veličkoviča i gospo-

đe Arežina. koji takođe stnihuju od pada sankcija i otvaranja Srbije prema svetu, jer če u tom slučaju njihova prosečnost toliko doči do izražaja da ih vlast više neče držati na sadašnjim funkcijama. MOTIVI BLROKRATSKIH APARATČIKA Isti ti Ijudi predstavnici su birokratskog sloja koji je pod komunistima oberučke prihvatao svu pomoč koja je pod palicom veštog mahera Broza dolazila i sa Istoka i sa Zapada. O stipendijaraa, razmenama studenata i sl. da i ne govoiimo. Gotovo da nema bitnijeg funkcionera iz vremena sedamedesetih i osamdesetih koji nije okusio neku od stipendija ili razmena, uglavnom je odredište bilo Amerika ili Zapadna Evropa. Američki Intematioml Visitors Program (jednomesečna poseta uspešnih stručnjaka iz neke oblasti u Srbiji, identičnim institucijama u SAD) tokom osamdesetih prošli su, pored brojnih lekara, novinara, muzičara, informatičara i naučnika, i mnogi ovdašnji danas aktuelni političari iz redova vlasti. Možda bi bilo interesantno jednog dana objaviti njihova imena? Gospodiu Veličkovič i gospođa Arežina danas uskračuju svojim studentima i đacima mogučnost da, ako ništa drugo, proputuju s'vetom, a oni i njihova generacija takve ponude nisu odbijali u vreme Titovog režima. U vreme kada je svaki prosečni Jugosloven i iz svog džepa mogao da finansira jedno takvo putešestvije, kada je jugoslovenski crveni pasoš bio

jedan od najcenjenijih u svetu i nije bila potrebna nikalčva mudrost ili veza da bi se došlo do vize. Kao i u svim ostalim slučajevima u kojima je novac u pozadni svega, i ovde su stvari kristalno jasne i veoma jednostavne. Gospodin Veličkovič i gospođa Arežina, kao i antiratni profiteri iz prethodne priče, takođe sanjaju Srbiju koja će biti pod sanckijama još sto godina. Jer samo u takvoj Srbiji oni će biti jedini "probijači sankcija" sa pravom da putuju po svetu o državnom trošku, samo u zatvorenoj i izolovanoj Srbiji oni će imati ekskluzivno pravo da odrede čije će dete dobiti stipendiju za školovanje u inostranstvu. MOTIVI DESNIH EKSCENTRIKA O motivima one prve giupacije (Kalajić, Fekete, Baletić, "Pogledi" i sl.) da Srbija ostane pod sanckijama i sa ratom u susedstvu ne treba previše govoriti. U slučaju pada sankcija. prestanka rata i otvaranja prema svetu, oni će biti svedeni pod kategoriju egzotičnih osobenjaka, kojih ima u svakoj zemlji, ali su, ili hospitaliztovani, ili ih niko ne uzima za ozbiljno. A Ito se tiče optužbi o špijunaži i sličnim "subverzivnim" aktivnostima Sorosa u Srbiji, red bi bio da se već jednom iznesu i neki dokazi. Ako neko gospođu Sonju Liht zaista zamišlja kao savremenog Džejms Bonda na balkanskim prostorima, onda je to samo stvar njegovog nedovoljnog poznavanja kinematografske i ostale materije i tu mu se teško može pomoći.

Piše: Robert Coban

KAKO POMOĆI JIT.OSI.OVEM: A 1)A IH NE U\ RI'.DIŠ: Džorclž Soros i umlnik "Svcta"

Svet O 17. mart 1995.