Svet

INTERVJU: DUŠAN MITEVIĆ

"To je bio jedan vrlo srdačan susret. Najvažnije je, a što je mene jako ohrabrllo, to što sam u susretu sa Klintonom shvatio da je on za mir, pre svega na Balkanu I to u svakom pogledu. Na nas je KUnton ostavio jedan izvanredan utisak srdačnog čoveka, ja bih rekao netipičnog za ono kako ja doživljavam predsednika SAO. Izgleda stvarno kao jedan simpatičan sredovečni gospodin iz Arkanzasa kome se, eto, desilo da bude predsednik Amerlke« !!iapje j@ Ijsibaz: hi If. Jsije srdačan Ija rsoslm ¥flo I liozitiVFi Mr'm ii tog susreta"

Nastavak sa strane 21 bas najjasnija. Ja to njihovo opozicionarstvo nisam mogao da razumem, jer je bilo dosta konfuzno. Sa tog stanovišta ni je to bila uređivačka orjentacija koja je zasluživala takvu akciju. Da me ne shvate pogrešno Ijudi iz "Naše Borbe", ali nisu oni > bili ti opozicionari koji su slavu stekli kada su ovi počeli da ih sređuju. ,Ta prema novinama imam jedan drugi pristup. Mislim da mi uvek možemo da imamo listove koji imaju tiraž od 20.000 primeraka i koji odgovaraju tom svom uskom čitateljstvu i to nije nikaka\ društveni problem. A "Borba' je bila upravo takva - imala je mali tiraž. Mislim da obe "Borbe" idu ka laganom gašenju. Ja, recimo, čitam obe, ali ni jedna, ni dmga mi nisu posebno potrebne. Ono što mislim da je vlast pogrešila a i Ijudi u "Borbi" je to što nisu mogli da odvoje svojinska pitanja od pitanja uređivačke politike pa je sve ispolitizirano. • Može li se kroz tu prizmu posmatrati i situacija vezana za "Studio B"? Slučaj "Studija B" je sličan ovom. Mi zaboravljamo jednu stvar. Takozvani Đinđićev zakon donela je opozicija i to, u istorijskom smislu, suprotno svojim interesima. Taj zakon vlast može, ako hoče, da iskoristi protiv svakog privatnog preduzeća i da ga vrati u dmštvenu svojinu. Ako pročitate taj zakon to ćete videti. I "Borba" i "Stu-0 B" podržavali su te zakone ne shvatavši da će to da im se vrati. Donešen je jedan retrogradni zakon zbog koga danas zapomažu. To je jedan od dokaza koje sam Vam naveo da opozicija greši, ne greši samo vlast. 1 u "Studiju B" i u "Borbi" mora da se raspravi čije je šta, a potom da se razgovara o uređivačkoj politici. Da sam ja bio zadužen, ja bih pitanje vlasništva rešavao prvo sa "Borbom", a zatim sa tom istom redakcijom nastavio da pravim novinu. Sa "Studijom B" mi to nije do kraja jasno. Celu stvar dodatno komplikuje to što neki naši Ijudi iz sredstava informisanja olako prizivaju inostranstvo. To kompromituje njihovu poziciju u narodu. Toga se treba čuvati. • Ovih dana svedoci smo kampanje protiv "Soros fondacije". Mnogi mediji preživljavaju upravo zahvaljujući Sorosu. Tvrdi sc da jedini proizvođač papira kod nas "Matroz" koji ima monopolsku poziciju, daje papir samo povlaštenim listovima. Kako Vi gledate na celu stvar? Pre nego što odgovorim moram vas upozoriti da ja ne znam sve detalje jer se time ne bavim. Trebalo bi pitati Ministarstvo informisanja da se medijima obezbedi ravnopravnost i kod nabavke papira, i ako hartije nema dovoljno verovatno je da će vlast dati više ovim velikim kao što su "Večemje novosti" i "Politika" koje su od nacionalnog interesa nego nekom tabloidu koji može da sačeka te nedelje, jer vest koja

se glumica preudala isl. može da čeka. Sto se tiče Sorosa ja bih naveo dve stvari. Od samog početka njihov pristup, da u socijalističkim zemljama, između ostalog, unapređuju medije primljen je sa sumnjom. Znači ti si odredio da ne pomažeš mdare u Rusiji, a pomažeš medije. Narod kaže, oni ne vode računa o našim stomacima, ah vode računa o našim dušama i kad si krajnje pošten to je sumnjivo. A kad su Soros i Srbi u pitanju, mi tu imamo balast koji je teško prelomiti. Od onog trenutka kada su Srbi saznali da je Soros potpisao peticiju za bombardovanje Beograda, postalo je jasno da je đavo odneo šalu. Za mene svi kažu da sam neki veliM pregovarač, i ja sam za to da se ta situacija prevaziđe ali da se odrede polazne pozicije. Srpski narod ima tu tragediju ali i veliku vrlinu da poštuje svoju nezavisnost i to Ijudi koji rade u "Soros fondu" moraju da imaju u vidu. Koliko god vi da branite Sorosa nabrajajuđi šta je sve dao, a na kraju kažete da je potpisao za bombardovanje, sve pada u vodu. • Postoje brojne fondacije koje možda više deluju u Jugoslaviji, ali iz inostranstva, dakle koje nemaju urednu registraciju i sedište u Jugoslaviji. Soros je ovde dobio uredan akreditiv koji su mu izdale ovdašnje vlasti. Niko njima nije oduzeo taj papir, ali ovim izjavama raznih državnih funkcionera taj papir se dovodi u pitanje jer sve je za vremena. Ja se bojim da upravo dolazi na red pitanje toga

papira. U nekim socijalističkim zemljama oni su već proterani. Mislim da je u pitanju sam projekat Soros i njegova ideja. Period infantilnog amerikanizma u socijalističkim zemljama prolazi. • Volela bih da čujem i Vaše mišljenje o projektu "Kamera pamti" koji je emitovan na programu RTS-a a sada je obustavljen . Nisam gledao sve emisije jer sam bio na putu ali na ono što sam video nemam nikakve pri’medbe. Pored toga, ja vam nisam adekvatan sagovomik jer, pre svega, u nekim događajima sam učestvovao, a drugo, mislim da ako već pravite tu emisiju u trenutku kada istorijska distanca nije dovoljna, ne treba da je tražite ni od autora. Zašto da se ne prave emisije o događajima koji su bili i prošle godine, ali ne možemo od Svetolika Mitića za to tražiti visoku mudrost koju ćemo imati kroz dvadeset godina. Na tu emisiju sam gledao kao na neki aktuelni vremeplov. To je nešto što se desilo gotovo juče, učesnici su uglavnom još uvek živi, svako ima svoju verziju. Vremenom će sve to da legne i ništa neće biti pogrešno zaključeno. Ne može se kroz kiitiku te emisije gurati neka alibiranja za ponašanja nekih Ijudi, a nismo se još dogovorili oko toga kako su se oni tad ponašali. Mislim da je pogrešno skakati na Svetolika Mitića da se to više ne pravi v Zašto da se ne pravi? • Sta mislite o predlogu za međusobno priznavanje republika bivše Jugoslavije?

To je u stvari razgovor o ratu i miru. Mishm da treba učiniti sve da se sklopi mir. Ako ostvarivanje naših interesa zavisi od priznavanja republike Hrvatske ih Republike BiH onda sam ja za njihovo priznavanje. Ono drugo što sledi ako se ne sklopi mir je mnogo gore, jer je rat pogubnije rešenje. Taj rat koji bi se vodio zbog toga što mi nemamo odlučnosti ili strpljenja da potpišemo mir, ne bi ostvario nikakve veće interese srpske nacije i žrtve koje bi doneo nastavak rata ne samo da bi bile nepotrebne i teške nego i uzaludne. • Kakvi su onda rezultati ovog ratovanja? Po mom mišljenju osnovna je stvar u predlogu Kontakt grupe i onom što bi Srbi mogli dobiti za zelenim stolom ukoliko bi prihvatili taj plan, a on nije nimalo na štetu Srba. Ne bi moglo da se kaže da je rat bio uzaludan, iako je svaki rat uzaludan, bar ja tako mislim. Osim toga plan za Krajinu predviđa autonomiju, odvojeno školstvo, policiju zaseban novac, dvojno državljanstvo i mogućnost konfederalnog povezivanja sa Jugoslavijom. Podsećam vas da je Jovan Rašković kad je poveo borbu sipskog naroda želeo samo kultumu autonomiju. Priznaćete da je dobijeno mnogo više. Sto se tiče Bosne, srpska teritorija može da se preseli na mesec ili da ostane u federaciji BiH. U protivnom ćemo imati balkanski rat bez kraja i konca. Govorivši ovo izlažem se opasnosti da mi

spočitavaju nedovoljan patriotizam, ali ja moram da vam kažem da nijednog mladića od dvadeset godina ne bih žrtvovao ni za jedan pedalj bilo koje teritorije. Ono što je u svetu u 19. veku bilo važno - teritorija, nama je važno na početku 21. veka. Uostalom, šta će najn teritorija bez Ijudi. • Pošto ste Vi rođeni na Kosovu, dosta dobro poznajete tamošnju situaciju. Molim Vas da prokomentarišete kakve su perspektive rešavanja kosmetske krize? Mislim da je prošlo vreme Rugovinih maksimalističkih zahteva. Sada je izvesno da albanski nacionalisti koji pod firmom Kosovo repubhka pokušavaju da o'dvoje deo Jugoslavije i pripoje ga Albaniji, nemaju podršku međunarodne zajednice. Dakle, vreme je da se razgovara o tome kako će Srbi i Albanci na Kosmetu u narednim decenijama živeti. Razgovore treba početi što pre i nema potrebe da čekamo da se međunarodna zajednica umeša, jer smo na primerima Bosne i Hrvatske mogli da vidimo kako izgleda kada se oni umešaju. Pretpostavljam da će pregovori biti teški, složeni i dugotrajni, ali sam siguran da će se na kraju završiti uspehom. Da ne budem ciničan ali kad su Izraelci i Palestinci, koji su ratovali 40 godina, uspeli da sklope mir zašto ne bi mogli i rai koji smo u lakšoj situaciji. Samo razgovorima Kosmet će postati demontirana, a ne preteća bomba balkanskog poluostrva.

L / MULOSEVICA SAM ZAVOLEO I HOLANDSKE CIGARILOSE; Dušan Mitevič

46

17. mart 1995. Q Svet